Umetnik fotografije: Ljubinko Kožul - Slast otetog od ništavila (1989)

Vreme - početak jeseni 1989. Mesto - brod-restoran "Split", usidren na savskom pristaništu u Beogradu. Događaj - promocija monografije "TV lica", kojom je Ljubinko Kožul predstavio svoj blistavi dugogodišnji fotografski rad u TV Beograd. O tome izveštava novinar Studija, a u nastavku sledi zabeleška samog autora, kao i priča koju je za knjigu "TV lica" priložio sportski komentator Dragan Nikitović...



ljubinko kozul tv beograd tv lica osamdesete
Na slikama: Ljubinko Kožul potpisuje 
"TV lica", novinarka Gordana Suša i 
reditelj Božidar Kalezić, jedno od 
najpopularnijih TV lica 
Mića Orlović, glavni urednik 
TV Bg Slobodan Novaković, a za
istim stolom je i današnja 
urednica "Trezora" RTS-a 
Bojana Andrić
"TV lica" Ljubinka Kožula, svojevrsna portretna kronika, okupila je oko sedamdeset znanih i neznanih autora s Televizije Beograd.

Nasmijani, kao da je taj posao »med i mlijeko«, TV-lica, njih oko sedamdeset, ispred objektiva Ljubinka Kožula zapravo pokazuje prirodu televizije: ona i nije baš sasvim dokumentarna, nego često iznuđena, namještena. 

U svakom slučaju, to je svojevrsna portretna kronika gdje sami autori, od kojih su se neki u povodu promocije te zanimljive knjige prije desetak dana našli na brodu »Split« (restoran usidren na savskom pristaništu u Beogradu), napisali ponešto o sebi i svom poslu:

Bojana Andrić, 

Dragan Babić, 

Mila Stanojević-Byford, 

Srđan Barić, 

Dunja Blažević, 

Stanko Crnobrnja, 

Filip David, 

Boris Dimitrijević, 

Branimir Miljković, 

Nebojša Đukelić, 

Radivoje Lola Đukić, 

Milica Ejdus, 

Dušanka Kalanj, 

Božidar Kalezić, 

Zora Korać, 

Milan Kovačević, 

Voja Lukić...

I tako redom, TV-poslenici svih profila.

- Televizijsko novinarstvo više je od ostalih žurnalističkih žanrova kolektivni čin — objašnjava svoj »profil« Goran Milić. - U štampi postoji tekst autora i njegov potpis. Sve je ostalo sporedno.

Na radiju, majstor tona može donekle uljepšati ili pokvariti dojam o novinarskom doprinosu.

Ali, na televiziji, u igri su još snimatelj, majstor svjetla, laboratorij, montaža, režija i »uloga« priloga u sklopu mozaične emisije.

Zato se TV-novinar češće pita »S kim radim?«, nego »Što radim?«...

Ta stalna kolektivna kombinatorika, u kojoj najmanje zakazivanje i neprofesionalnost mogu uništiti trud desetine ljudi jest televizijska svakodnevica.

U televizijskoj ekipi, kao i u sportskom timu, jedan igrač može pružiti maksimum rada i nadahnuća, ali u krajnjem rezultatu — pretrpjeti poraz! 

Tko duže živi na televiziji, shvatit će da njegovi suigrači to isto doživljavaju i da se uspjehu mogu radovati ili svi ili nitko! 

Zato je televizija lijepa, jer je različita — zaključuje na kraju jedan od naših vodećih TV-novinara.

Zabeležio: Slobodan Šterić


dragan babic ljubinko kozul tv beograd tv lica osamdesete
Urednik, autor, voditelj - Dragan Babić

milica ejdus ljubinko kozul tv beograd tv lica osamdesete
Scenograf Milica Ejdus

TV autor Timothy John Byford

Mila Stanojević-Bajford
TV autor Mila Stanojević-Bajford



Ljubinko Kožul: Kako je nastala portretna hronika



ljubinko kozul
Ljubinko Kožul 
Glavni razlog zbog koga se jedno delo stvara nalazi se u samom činu stvaranja. Najdublji motiv koji čoveka vodi u stvaralačku akciju nije vizija budućeg dela. Nije to ni njegova tema, ni poruka. To nije ni nagrada koju bi ono moglo tvorcu da donese. Ono što nas u tome pokreće jeste neodoljivo osećanje potrebe za stvaralačkom akcijom, za onim stanjem grozničave napetosti u kojoj čovek otima od ništavila, za slašću posedovanja otetog i za slobodom raspolaganja njime prožetom slatkom zebnjom pred neizvesnošću konačnog ishoda akcije i neiskazanom radošću naziranja njenog mogućeg ostvarenja.

(Pasternak)

S proleća 1968. godine, posredstvom Studentske zadruge, došao sam na peti sprat u Takovskoj 10. Bilo je tu odeljenje Koordinacije programa i Magnetoteka, u kojoj sam i danas.

Zalazeći u studije primetio sam da su puni televizijskih kamera, a da su retko prisutni ljudi sa foto-aparatima. Kako je to bilo vreme dobre zarade, u izobilju foto-opreme i materijala, mnogi problemi su bili rešivi... 

Krajem 70-tih godina dolazim u foto-klub „Beograd", gde su se ponedeljkom i četvrtkom mogla slušati zanimljiva predavanja o fotografiji i sresti značajni autori iz cele zemlje. Jednom od njih, Đorđu Bukilici, dugujem zahvalnost što me je pravovremeno uputio u tajne fotografije, laboratorijskog rada, doprineo da naučim da radim selektivno...

Iskustva sa putovanja puno su mi značila, donosila mogućnosti sagledavanja načina rada, nova razmišljanja... potvrđujući ili negirajući mnogo šta od učinjenog.

Biti u prilici da imaš „pristup" od male intimne proslave u Kući do sednice Predsedništva SFRJ, mogućnosti da snimaš anonimnog čoveka i već afirmisanu ličnost, podstiču na dvostruko angažovanje. Uraditi radni zadatak, ali isto to i za svoju dušu... 

Svakodnevno prateći stvaranje televizijskog programa ispred i iza TV kamera, kolege se navikavaju na moje prisustvo, čime su bili otklonjeni mnogi problemi.

Koliko je ta saradnja bila uspešna vidimo u ovoj Portretnoj hronici koja je deo našeg a i televizijskog vremeplova. Ovim fotografijama, u stvari, rezimiram dosadašnji rad uz jubilej TV Beograd (1958—1988) ali i uz 150 godina fotografije u svetu, predstavljajući niz stvaralaca i pregalaca naše televizije. Okom fotografske kamere pratio sam ih godinama u autentičnim ambijentima gde žive i stvaraju, gde se kreću i druže, samuju i razmišljaju.

Stotine drugih TV lica ostaju mi u dragom sećanju i fototeci čekajući drugu priliku da progovore sa stranica budućih projekata.

(Portret snimio Stanko Crnobrnja)


 TV Beograd "Petkom u 22"
Pogled iza kulisa kultne emisije redakcije za kulturu TV Beograd "Petkom u 22"

Slobodan Novaković u društvu fatalnih dama Suzane Mančić i Slađane Milošević
Slobodan Novaković u društvu fatalnih dama Suzane Mančić i Slađane Milošević

"Pokretne slike" Nebojša Đukelić - u gostima je i TV kritičarka Branka Otašević
"Pokretne slike" Nebojše Đukelića - u gostima je i TV kritičarka Branka Otašević

Aleksandar Vlajković i Majda Šimunec
Biznis, privreda, marketing... Aleksandar Vlajković i Majda Šimunec

Radivoje Lola Đukić sa svojim glumcima Đokica Milaković, Mija Aleksić, Miodrag Popović Deba i Bata Paskaljević
Majstor komedije Radivoje Lola Đukić sa svojim glumcima Đokicom Milakovićem,
Mijom Aleksićem, Miodragom Popovićem Debom i Batom Paskaljevićem 



Dragan Nikitović: Biti nepristrasan TV komentator



dragan nikitovic mladen delic
Što više ćutiš — manje grešiš! To je prvo pravilo za televizijske komentatore. Njega se, nažalost, svi retko pridržavamo. Pored toga, trebalo bi izbegavati velike reči, jer one otkrivaju lažni patos i umesto uzbuđenja izazivaju ogorčenje.

Najveća veština komentatora je da odvoji bitno od nebitnog, da upotrebi takozvani funkcionalni podatak. Primera radi, nepotrebno je i zamorno ako komentator iz čista mira (dok akcija traje) kaže da taj i taj igrač ima troje dece. Međutim, ako taj fudbaler pomiluje dečaka koji mu je doneo loptu da bi izveo korner, onda podatak da ima troje dece postaje funkcionalan i oplemenjen.

Nakljukan svakojakim podacima iz kompjutera, komentator često i nekontrolisano sipa po gledaocima i ometa ih da sa zadovoljstvom prate događaj. A, u stvari, njegova reč bi trebalo da bude dopuna utiska ili podstrek da se pronikne u bit događaja. Više vredi jedna blaga topla ljudska reč ili uzdah, nego stotine nepotrebnih zamarajućih podataka.

Komentator može da doprinese lepoti i uzbudljivosti sportskog takmičenja, a može i da iritira. Posebno ne sme da bude prorok, jer se, obavezno, uvek dogodi suprotno, a naročito ne sme da popuje i pravi se pametniji od gledalaca, jer to najčešće i nije.

Posao sportskog komentatora donosi mnoge privilegije. Prva je svakako što je spojio hobi i posao, a druga što je često svedok sportske istorije.

Imao sam sreću da vidim mnoge podvige naših sportista i da se zajedno sa njima radujem, počev od Miroslava Cerara, košarkaša, Mate Parlova, Matije Ljubeka, Bojana Križaja, Roka Petroviča, Slobodana Kačara, Primoža Ulage, vaterpolista i mnogih drugih.

Putovanja su zanimljiva, ali često i iscrpljujuće naporna. Promena klime, hrane i vode može da donese tegobe, ali se sve zaboravlja ako je posao dobro obavljen.

Ima i neobičnih problema, recimo sa imenima, tačnije prezimenima sportista. Neka se teško izgovaraju zbog nagomilanih suglasnika, a druga zbog dužine.

Tako sam muku mučio sa nekada poznatim sovjetskim vaterpolistom koji se prezivao Mšvenieradze. Bio je najbolji sovjetski igrač i svaki čas dobijao loptu. S naporom sam pokušavao da tačno izgovaram njegovo prezime, ali sam ubrzo odustao i saopštio gledaocima da ću ga ubuduće zvati samo po imenu — Peđa.

A na Olimpijskim igrama u Meksiku 1968. najviše problema mi je zadao sprinter Ravelomanantsoa. Njegovo prezime nije moglo da stane čak ni na semafor. Nadao sam se da će ispasti u kvalifikacijama, ali on je dogurao čini mi se čak do polufinala, pa sam njegovo prezime zapamtio tako dobro da ga i sada, dve decenije kasnije, bez po muke izgovaram.

(Na slikama: Dragan Nikitović u društvu zagrebačkog kolege Mladena Delića)



Ana Šomlo
Pisac, prevodilac, novinar Ana Šomlo


Gordana Suša
TV novinar Gordana Suša


SVE FOTOGRAFIJE: © LJUBINKO KOŽUL