Braća Vujović, najbolji stranci u zemlji prvaka Evrope: Kod nas potcenjeni, u Francuskoj obožavani

Januar 1987: Zoran Vujović, za kojeg su čak i splitski novinari tvrdili da je "samo prosečan" fudbaler koji se u Hajduku "šlepuje" uz brata Zlatka, za ovih nekoliko meseci koliko igra u Francuskoj dokazao je svoju pravu vrednost - proglašen je za najboljeg stranca u zemlji prvaka Evrope!...

Kad su svojevremeno braća Vujović stekli prava odlaska u inostranstvo, jedan od njih, Zoran morao je da proguta mnogo aluzija na svoje igračke vrednosti. Gotovo svi "poznavaoci" fudbala u Splitu (među kojima je bilo čak i novinara) tvrdili su da ne vredi ni kao prosečan igrač.

Zaboravljale su se njegove ranije igre u Hajduku i reprezentaciji i on je za mnoge bio samo "žunta" svom bratu.

"Ispadalo je da ja bez Zlatkove pomoći ne mogu da nađem angažman u inostranstvu", žalio se tada Zoran. "A meni se, u stvari, ne ide nikud bez Zlatka. Mi smo ti na poseban način povezani, gotovo da ne možemo jedan bez drugoga. To se u našoj javnosti krivo tumači. Po našem vladanju ispada da sam ja Zlatku "prirepak"... Ali, videćete uskoro kad zaigramo zajedno u nekom inostranom klubu. Budite sigurni da ću biti jednako, ako ne i bolje, ocenjivan nego Zlatko!"

Zašto je u Jugoslaviji Zlatko uvek dobijao bolje ocene od vas?

"Kod nas se drugačije gleda na igru napadača, a drugačije na igru odbrambenlh igrača. Napolju su svi isti. Vrednuje se i igra u odbrani. Pogotovo ako "radiš" i za napad.

Ne mislite valjda da tamo zasenite i Sliškovića?

"I on će se naći iza mene!"

Sve ove optimističke izjave bivšeg odbrambenog igrača splitskog Hajduka krio sam do današnjih dana, jer nisam hteo da mu nanosim nove neprilike. Nešto slično već je bio doživeo posle jednog intervjua 1984. u kojem je Zoran tvrdio "da igra za radničku klasu" i da mu je često neugodno kad sretne na ulici umorne radnike koji se vraćaju sa posla, a on sedi u luksuznom automobilu i potpuno je svež. Posle takvih izjava Zoran je, umesto pohvala, dugo bio zavitlavan od navijača.

"Niko mi ne veruje", tvrdio je kasnije. "Svi misle da su oni moji navodi iz našeg razgovora čisto foliranje, da se pravim važan i da sam dvoličan. A to nije istina. I zato me sve skupa boli. Kad ja to nisam pošteno odradio utakmicu? Kad sam na kraju utakmice izašao sa terena suvog dresa?"

Tada su vas uzeli "na zub" i novinari, jer ste im kritikovali ljubimca - Blaža Sliškovića. Tvrdili ste da dobija dobre ocene i kad stoji na terenu...

"Zar to nije bita istina? Blaž i sada u Francuskoj dobija dobre ocene. Evo, na poslednjem testu koji su napravili najpoznatiji francuski fudbalski stručnjaci, on se visoko plasirao među 27 fudbalera iz drugih zemalja koji su prošlog leta stigli u tu zemlju. Ali, čime? Velikim zalaganjem! To nije onaj isti Slišković iz Hajduka. Sada on trči i bori se na svakoj utakmici svog novog kluba..."

Na toj rang-listi vi ste zauzeli prvo mesto! Od mogućih 20 osvojili ste čak 17 bodova (tehnika 3, psihološka stabilnost 4, telesne sposobnosti 5 i opšti utisak 5). Time ste zasenili ne samo Sliškovića i vlastitog brata (koji je osvojio 15 bodova) nego i mnogo poznatije igrače - kao Littbarskog, na primer, koji je osvojio samo 12 bodova!

"Dogodilo se ono što sam vam svojevremeno u Jugoslaviji govorio: došlo je do izražaja moje trčanje, a što se malo kod nas cenilo, zatim borbenost i želja za pobedom. Meni su, pa i Zlatku, kod kuće "stručnjaci" stalno prebacivali da se na utakmicama izvlačim na "trku", a baš to se u inostranstvu najviše - ceni!

To je i normalno, ako ne trčiš nema ni igre. Još barba Luka Kaliterna je govorio da najvažniju ulogu na utakmici obavlja igrač koji trči bez lopte jer time stvara mogućnosti za kombinacije. Ako igraš poziciono, ako se "sakrivaš" iza svog čuvara, kome će onda tvoj saigrač dodati loptu?

Braću Vujović su mnogi u Splitu upravo potcenjivall zbog te "trke". A kako danas bez nas Hajduk igra? Zašto se sada Vulić jada da nema kome da doda balun, jer se svi "sakrivaju" po terenu!"

Igrate li još uvek za radničku klasu?

"Aludirate na onu moju raniju izjavu, zbog koje su me toliko zezali u Splitu? Da, još uvek igram za radničku klasu! Samo što me u Francuskoj radnička klasa ne zeza zbog takvih izjava nego mi aplaudira! Tamo nema igrača koji su unapred pretplaćeni na dobre ocene u novinama i na aplauze. I najomiljeniji igrač biva izviždan ako se gospodski ponaša na terenu.

Nema u Francuskoj, a verujem ni u jednoj drugoj zemlji, života na staroj slavi. Čak i u Italiji se zviždi idolima ako se ne bore, ako ne trče. Osetio je to na svojoj koži i jedan Maradona..."

Da li se Zlatko oporavio od onog šoka u Engleskoj? (Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, Engleska - Jugoslavija 2:0)

"Bio je dosta neraspoložen i uzdržan. Umirila ga je Miljanićeva izjava da na njega i dalje računa za igre u reprezentaciji."




U jednoj izjavi za našu štampu Zlatko je rekao da je u Londonu nastupio s povredom, da je već duže vuče i da uglavnom zbog toga nije iskoristio sve one šanse?

"Kod njega je, kao i kod mene, uvek naglašena velika želja da igra u reprezentaciji. Čak i kad je povređen. Time smo, nadam se, demantovali one zlobnike koji su tvrdili da toliko forsiramo nastupe u reprezentaciji samo da bismo potpisali dobar ugovor u inostranstvu! Da je to istina, sada ne bismo marili za reprezentaciju. Nadam se da sam i u Londonu dokazao svim tim "stručnjacima" da nisam samo prosečan igrač.

Stiče se utisak da u Francuskoj i vi i Zlatko igrate mnogo bolje i opuštenije...

"Ovde je naš jedini posao da treniramo i igramo. A u Jugoslaviji smo morali da se bavimo svim i svačim. To nam je odvlačilo pažnju od igre."

Kakvi ste profesionalci, za vas je lako da obavite sve igračke dužnosti...

Mislili smo, s obzirom kako se kod nas trenira, da će nas u Francuskoj čekati mnogo više rada. Znali smo da su Francuzi na utakmicama mnogo poletniji od naših igrača i smatrali da oni "ginu" na treninzima... Ispalo je obrnuto! Njihovi treninzi su za nas - igrarija!

Često se dogodi da Zlatko i ja nastavimo da treniramo posle svih, jer nam je malo toga dozirano na treninzima. Osim toga, njihovi treninzi su prava zabava za igrače. Igra se dosta s loptom, izmišljaju se prave igre i to čoveka privlači na trening. Nema tu zamornih ponavljanja, "maratona" bez lopte i onih dvostrukih dnevnih treninga koji ubijaju ljubav prema fudbalu."

Vama ni tada nije bilo problematično da izdržite treninge naših fudbalskih učitelja?

"Ne govorim ja ovo sve zbog sebe. Ja sam se uvek tako pripremao da me nijedan trener u Jugoslaviji nije mogao da umori..."

Baš one 1984, kada ste bili ismejani od mnogih u Splitu zbog iskrenih razmišljanja, vas i vašeg brata sreo sam na Marjanu kako vežbate na prvi dan Nove godine - kada su svi još bili u krevetu!

"Tako mi radimo od malih nogu. Kod nas nikad nije bilo opuštanja. Zato smo se dobro i prodali, zato se i sada tako dobro kotiramo među strancima u Francuskoj..."

Razgovarao: Vinko Bezić (Tempo, 1987.)




Bordeaux: Vujovići oduševljavaju francuske ljubitelje fudbala



April 1987: Od dolaska braće Vujović u Bordeaux - Il fait beau temps! (Lepo je vreme!) To se može čuti na svakom koraku u ovom gradu - u restoranu među ljubiteljima popularnog kluba, u ekskluzivnim noćnim klubovima i u običnim ćaskanjima po bistroima kojih ovde ima na stotine. Lepo je vreme i kad grmi ili seva, jer momci Bordeauxa ostaju veliki na fudbalskom borilištu, kandidati za titulu šampiona.

Sve priče o blizancima, braći Vujović, završavaju se u superlativima. Francuzi, stari džentlmeni, slatkorečivi i veoma precizni u ocenama, ne kriju svoje oduševljenje: uživaju u fudbalskim bravurama kao u dobrom vinu. A Jugosloveni su doneli priželjkivane radosti, ulili su novo samopouzdanje među poklonike fudbala i otvorili širom vrata novih trijumfa.

Merci beaucoup! To je veoma čest uzdah najzagriženijih ljubitelja tudbala u poznatoj pokrajini Gironde, gde umesto vode piju vino (svi osim fudbalera). Asti gospu, Splićani razbili fjaku meštana Bordeauxa, bar što se fudbala tiče, i učinili da se naš fudbalski renome ne izgubi...

Doputovati u Bordeaux i priželjkivati razgovor sa braćom Vujović, uglavnom se, ukoliko niste novinar, može završiti uobičajenom frazom: "Vrlo mi je žao, ali oni su jako zauzeti i ne žele posete". To je, naravno, što se tiče francuske strane, a sa naše, lako se može čuti glas otvorenijeg i neposrednijeg gostoprimstva.


Umesto stepenika - kopačke



U velelepnoj vili, sedištu omiljenog kluba Bordeauxa, gospodin Bass, jedan od sekretara, pošto je na odmeren način osetio moje novinarske impulse, podario mi simbole kluba za dugo sećanje, autorizovao razgovor sa miljenicima Bordeauxa i ljubazno pozvao Zlatkovu kuću. Za nekoliko minuta simpatična supruga Christine se obrela u sedištu kluba da me povede u dvore asova, sasvim pristojne i obične stanove jedne od novih višespratnica u tihom kraju Bordeauxa.

Ušao sam i gotovo se sapleo o torbu sa opremom Bordeauxa i kraj nje pristojno uglančane kopačke. Umesto stepenika, fudbalske cipele su postale daleko veći problem. Dakle, pazite kad ulazite u stan fudbalskih asova, pogotovu u Francuskoj! To nije nikakva šala, ovdašnja stara pravila ostaju na snazi - sami fudbaleri vode računa o svojim fudbalskim cipelama!

"Nema tu zbora, ni dogovora, krpu u ruke, cipele u šake dok se ne sijaju kao na izložbenom štandu!", tvrdi Zlatko, koji se upravo probudio nakon popodnevnog odmora. Ubrzo sam zabeležio još neke jedinstvene odnose u profesionalnom fudbalu ovog podneblja.

"Familijarnost je izuzetna, trening, naporan rad, pripreme, susreti, putovanja... nema šale ni komentara. Atmosfera je simpatično profesionalna - i kada se dobija i kada se gubi!"

To će potvrditi oba brata koji su se veoma brzo prilagodili načinu života, ritmu poslovnih odnosa gde su veoma retke radosti dokolice i uobičajenih šala. Bordeaux je, najbolje je reći, "fabrika fudbala", klub u kome nije samo vreme novac, nego i svaki udarac lopte o tlo - franak!

"Promenili smo sredinu, nije bilo nimalo lako uklopiti se u tuđe običaje i prihvatiti ovdašnje naravi. Prihvatili su nas od srca, učinili sve da osetimo blagodeti velikog kluba, respekt koji pripada, zaista, cenjenim došljacima. Mi smo odgovorili našim manirom raširenih ruku, a na fudbalskom borilištu, pravim fudbalskim oružjem", tvrdi govorljivi Zlatko.


Profesor Battiston



Ubrzo sam doznao neke od "tajni" braće Vujović, Zlatka i Zorana, koji čine izuzetne napore da, što je moguće pre, "progovore" francuski jezik. Poznati fudbaler Bordeauxa, dugogodišnji reprezentativac Battiston je, igrom slučaja, postao "profesor" francuskog jezika braći Vujović.

"Izvinite, lakše bi mi bilo da mi msje Battiston prigovara u fudbalu nego što ispravlja naše greške u izražavanju!", kaže u šali Zlatko, dajući sve hvale "profesoru", uz ogradu, da braća "plaćaju časove na fudbalskom terenu".

Sve u svemu, Splićani su se snašii u Bordeauxu, bljesnuli fudbalskim talentom, pokazali svoje znanje i stekli ljubimce među poklonicima fudbala. Blizanci uživaju poverenje tehničkog štaba, nastoje da pokažu svoju snagu, razbiju protivnike i predstave se u najboljem svetlu da bi ekipa Bordeauxa trijumfovala na kraju nacionalnog prvenstva.

Nema dana da neki časopis ili novina ne objavi sliku jednog od braće, nagovesti pohod ka vrhu prvenstvene tabele ili napiše koliki je doprinos "jugoslovenskog tandema" u čuvenom klubu.


Chalana: Jedina šansa - naturalizacija!



Poznati internacionalac Chalana, koga je Bordeaux za velike pare kupio od lisabonske Benfice još pre dve godine, odsustvovao je sa fudbalskog megdana zbog teže povrede. Nakon operacije i oporavka - više od jedne sezone - vratio se nedavno u okrilje Bordeauxa. Na "svom" mestu, u zoni levog krila, zatekao je Zlatka, slegao ramenima i izjavio:

"Izboriti mesto među jedanaestoricom, pogotovu sada kada braća Vujović dominiraju, veoma je teško. Od stare slave se ne živi, a mesto ima samo za dvojicu stranaca, pa meni ne ostaje ništa drugo nego da se - naturalizujem!"

Chalana je objektivan, uvideo je svoje mogućnosti u popunjenom stroju Bordeauxa koji pretenduje na šampionsku titulu, shvatio da će njegov "comeback" potrajati i da, praktično, zasad, nema mesta u prvoj postavi. Blizanci su postali miljenici popularnog kluba, saživeli se sa asovima, progovorili francuski prvo loptom pa onda jezikom, tako da je veoma teško pomišljati na njihovu alternaciju.

Od braće Vujović se očekuje mnogo u nastavku šampionata. Ovde nema tajni, igra se otvorenim
kartama: poklonici Bordeauxa znaju da je data velika suma za došljake (Zlatko je dobio 12, a Zoran 4 miliona franaka) pa njihov učinak mora da opravda investicije ovog bogatog kluba. U to niko ne sumnja jer su braća izvanredno startovala i pokazala visoke fudbalske mogućnosti u novoj sredini.

"Pravo da vam kažem, nisam očekivao da će blizanci tako brzo uskladiti svoju igru našem ritmu, uklopiti se u strateške varijante i, najbolje je reći, sroditi se sa fudbalskom porodicom Bordeauxa", kaže slavni Tigana i u šali dodaje, da dok braća uče francuski sa njima razgovaraju posredstvom lopte.

Popularni Tigana je prihvatio da se fotografiše za Tempo sa braćom Vujović i nastavio da govori:

"Stavite me u sredinu između braće, onda se osećam sigurnijim, baš kao u zamahu bitaka, uvek se trudim da budem u radijusu kretanja njih dvojice!"

Trening je upravo bio završen, fudbaleri Bordeauxa su krenuli prema dugom nizu belih automobila tipa "opel" i među njima, naravno, braća Vujović. Hitro smo otkrili "tajnu": svi prvotimci Bordeauxa su dobili na upotrebu, bez ikakve nadoknade, ove komforne automobile sa kojima šetaju po gradu, dolaze na treninge, utakmice... Reklama je reklama, ali to koristi fudbalerima, utoliko pre što na majicama Bordeauxa takođe stoji upadljiva firma pomenutog tipa automobila.


Faza prilagođavanja završena



Braća stanuju u modernoj stambenoj zgradi blizu stadiona u živopisnom predelu Bordeauxa i, kako tvrde, uspešno su završili period prilagođavanja. Lakše se diše u novom podneblju, jer kako kaže ona narodna - "druga zemlja, drugi običaji" pa je trebalo prihvatiti pravila i manire ovdašnjeg profesionalizma.

"Pokazali smo se na samom startu, na prvim utakmicama, vrlo dobro, kao pravi predstavnici jugoslovenske fudbalske škole koja je ovde veoma cenjena", tvrdi Zlatko podsećajući da je bilo dosta "prethodnika" koji su se pokazali u najboljem svetlu, igrajući, u minulom periodu za francuske klubove.

Predstoji naporan drugi deo šampionata, a takođe, juriš na Kup evropskih pobednika kupova, gde Bordeaux očekuje ulazak u veliko finale, pa će braća imati dosta prilika da potvrde svoje kvalitete. Sportski komentatori veoma često, u raznim listovima i sportskim revijama, pišu pohvalno o došljacima iz Jugoslavije i najavljuju da će oni "pomračiti slavu svojih prethodnika, stranaca, na službi u francuskim klubovima"!

"Čuvajte se blizanaca! Opasnost, prolaz je zabranjen!"

Tim rečima je nedavno komentator poznatog dnevnika "France-Soira", na slikovit način želeo da predstavi čitaocima ulogu tandema Vujović, koji je opasan u napadu i u odbrani. Sve sumnje kako će blizanci otpočeti boravak u velikom klubu su, sada, odbačene i oni uživaju tretman zvezda u punom sjaju.

Tekst: Dragiša Popović (Tempo, 1987.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate