Skoplje, Rock Fest '84: Psiho, Badmintonsi, Padot na Vizantija, Urban + Elvis J. Kurtovich i Kongres


Decembar 1984: Napuštam voz na stanici u Skoplju. Sivo jutro i zbunjenost iznenadnim buđenjem. Prva, tako klasična, pomisao - izgradilo se. Na stubu kraj autobuske stanice plakat za Rock fest i spisak učesnika. To je treća gitarijada koju prave ljudi zainteresovani za rock u ovom gradu.

Čitava gužva prijavljenih za ovu smotru. Dokaz da se puno svira.

Skoplje deluje neobično čoveku naviknutom na skučene i pretrpane gradove. Puno praznih prostora između čudnih, kabastih građevina. Različiti stilovi. U ušuškanom, starom delu grada - dah Istoka. Kilogram pistaća: sto pedeset hiljada, starih. Ćevapi na rasprodaji.

Po čajdžinicama krkljaju neki narodnjaci. Preko puta naherene radnje sa ramovima za goblene, picerija "Marlboro", adekvatno potrošačkog izgleda. Zadah Zapada. Kontrasti su dosadni.

Grad izgleda kao da je operisan od rock'n'rolla. Nema izbledelih plakata koji najavljuju koncerte. Pomalo se plašim kakvu muziku će večeras doneti deset izabranih.


*****



Završno veče Rock festa 84. privlači preko hiljadu klinaca. Najednom izniču izraziti predstavnici kontrakulturnih pravaca. Veče pokazuje da je, kao i obično, glupo donositi preuranjene zaključke. Od 46 prijavljenih grupa, posle osam polufinalnih večeri pružena nam je prilika da vidimo šta je po mišljenju žirija (muzičari i novinari) najbolje od novih snaga makedonske scene.

Prvi nastupaju članovi grupe Kora.

Bledi i neuverljivi.

Urban pokazuju da imaju dobrog bubnjara, da gitarista vešto manipuliše distorzijama, ali sve to kvari pevač koji je normalno, loša kopija Brusa Springstina. Gitarista s vremena na vreme zaboravi da Pink Floyd odavno više ne duvaju i suviše sebi daje maha.

Homosapiens delju vrlo korektno, ali je to sve zajedno prilično dosadno.

Boš su sa sobom doveli pun autobus navijača, ali sve ostalo, što se njih tiče, nikad neće ući u legendu.

Luj - skupina solidnih instrumentalista koji voze džez-rock. ’Alo, ovo je upravo bila 1984!

Inola iks prikazuju suvislo spakovan pop, otprilike na tragu Slomljenih stakala. Pevač, pored vrlo efektnog šminkerskog razdeljka poseduje nesiguran glas, koji je teško uloviti u naborima muzičke zavese.

Za Psiho kažu da se drugi put u životu pojavljuju na sceni. Hrabro. Pogotovo kad je u publici toliko navijački raspoložene dece. Glavinjaju između fanka i tehno-popa.

Pravo čudo za makedonsku scenu je u tome što sintisajzer svira devojka. Upadljivo je zbunjena i uplašena i sve vreme nastupa drži nos zagnjuren u dugmiće. Njena drugarica iz grupe hrabro nosi vokalne deonice i izazovne dvobojne čarape naglašene mini-mini suknjom.

Solidan glas i sigurno ponašanje na sceni. Ako me pitate kakav je tip, pa između Marine Perazić i Vesne Vrandečić, ako je tako nešto izvodljivo. Ne bi me iznenadilo da Psiho naprave posao.

Na beskrajnoj traci se smenjuju Badmintonsi. Trio. Gitarista izrazito pankerskog nadražaja, plus nacereni i raspoloženi klavijaturista, a bubnjar se ne vidi. Kreće neočekivano ludilo.

Pankersko pevanje i prangijanje i sumanuto, vrlo duhovito mlataranje po klavijaturama. Neobično. Zanimljivo. Ohrabrujuće. Momci bi mogli da popričaju sa Kojom iz Discipline.

Grupa Tumba je pošteno zagrejala publiku i radi kao švajcarski satić. Prepoznatljivi elementi hotelskog heavy metala, znači, umekšan pevljivim refrenima, uigrana ikonografija gitarističkih heroja i manirizam dovoljno dobro znan iz bašte Divljih jagoda.

Dobro, ne bunim se, publika to voli. Momci su neobično mladi, a sigurni i uvaženi na bini.

Za kraj stiže Padot na Vizantija, grupa nastala usled personalnih promena u Badmintonsima. Kvartet obučen u crno, oporih tekstova, snažne ekspresivnosti, do temena zagnjuren u Jov Division.

Mrak i crnjak. Basista i pevač vlasnici baby faca sa nakostrešenim pankerskim frizurama. Autentični i uvereni u sebe. I čini se na dobrom tragu.

Oficijelni deo takmičenja smenjuju gosti Elvis J. Kurtovich i Kongres, oba iz Sarajeva. Ali o njima drugi put.

I došlo je do prebrojavanja glasova. Na moje iznenađenje i zadovoljstvo, trijumfovala je alternativa.

Prvo mesto, po žiriju, zaslužili su Badmintonsi.

Prvo mesto, po mišljenju publike, Padot na Vizantija.

Žiri kaže još: drugo mesto Urban, a treće Tumba.

Publika se ne da: drugo mesto Psiho, a treće Luj.

Najperspektivnija grupa: Psiho. Najbolje tekstove po mišljenju predstavnika GK SSO napravili su Badmintonsi. Ipak se nešto menja.


*****



Ova smotra je pokazala da su ljudi dobro informisani i zainteresovani za vrlo različite žanrove. A pojmovi su raščišćeni. Dokazala se opet stara istina da Makedonija ima veliki potencijal dobrih svirača, ali škripi nadgradnja.

Da li je problem u udaljenosti od diskografskih centara ili škripi nešto u koncepciji glava? Odgovor se još ne nazire. Zbunjivalo me što su tokom koncerta muzičari bili strašno ozbiljni.

Da li je to zbog treme i nesigurnosti ili što preduboko shvataju svoju mesijansku pojavu? Iz toga isključujem Badmintonse i Tumba koji su se odlično provodili tokom svirke.

Pobedničkim grupama je obećano besplatno snimanje u Radio Skoplju. Makedonija još uvek nema nijedan privatan demo-studio, mada me gitarista grupe Urban upozorio da je na putu da otvori svoj.

Priča se da je u Radio Skoplju teško snimiti numere ako tekstovi nisu na makedonskom, pa se bendovi koji planiraju svejugoslovensku popularnost snalaze tako što snimaju u Radio Prištini. 

Revija "Ekran", koja je zajedno sa Domom omladine "25. maj" organizovala smotru, obezbedila je publicitet grupama koje su nastupale, a dalje je borba na njima.

Makedonski muzičari i dalje pate od kompleksa što nemaju svoju disko-kuću, mada su mi trezveni ljudi iz te branše vrlo argumentovano objasnili da je glupo pokretati firmu koja bi u startu radila sa gubicima.

Ovo je otprilike bila smotra III lige makedonskih grupa.

Prvu, (grubo rečeno) čine Leb i sol, Bastion (koji nestrpljivo čekaju pojavu svoje prve, davno snimljene ploče za PGP RTB) i Konkord (LP "Have the blues" Jugoton). 

II ligu čine prekaljeni muzičari koji fluktuiraju od grupe do grupe, već dugo tražeći svoj izraz.

I treća o kojoj ste upravo pročitali najšturije podatke.

Posle dvodnevnog boravka u Skoplju za nekog ko se tamo obreo prvi put posle ekskurzije u osmom razredu, puno stvari je jasnije. Zar ne?

Napisao: Petar Janjatović, snimio: Goran Arnaudovski, obrada: Yugopapir (Rock, 1984.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate