Decembar 1984: Napuštam voz na stanici u Skoplju. Sivo jutro i zbunjenost iznenadnim buđenjem. Prva, tako klasična, pomisao - izgradilo se. Na stubu kraj autobuske stanice plakat za Rock fest i spisak učesnika. To je treća gitarijada koju prave ljudi zainteresovani za rock u ovom gradu.
Čitava gužva prijavljenih za ovu smotru. Dokaz da se puno svira.
Skoplje deluje neobično čoveku
naviknutom na skučene i pretrpane gradove. Puno praznih prostora
između čudnih, kabastih građevina. Različiti stilovi. U
ušuškanom, starom delu grada - dah Istoka. Kilogram pistaća: sto
pedeset hiljada, starih. Ćevapi na rasprodaji.
Po čajdžinicama krkljaju neki narodnjaci. Preko puta naherene radnje sa ramovima za goblene, picerija "Marlboro", adekvatno potrošačkog izgleda. Zadah Zapada. Kontrasti su dosadni.
Po čajdžinicama krkljaju neki narodnjaci. Preko puta naherene radnje sa ramovima za goblene, picerija "Marlboro", adekvatno potrošačkog izgleda. Zadah Zapada. Kontrasti su dosadni.
Grad izgleda kao da je operisan od
rock'n'rolla. Nema izbledelih plakata koji najavljuju koncerte.
Pomalo se plašim kakvu muziku će večeras doneti deset izabranih.
*****
Završno veče Rock festa 84. privlači
preko hiljadu klinaca. Najednom izniču izraziti predstavnici
kontrakulturnih pravaca. Veče pokazuje da je, kao i obično, glupo
donositi preuranjene zaključke. Od 46 prijavljenih grupa, posle osam
polufinalnih večeri pružena nam je prilika da vidimo šta je po
mišljenju žirija (muzičari i novinari) najbolje od novih snaga
makedonske scene.
Prvi nastupaju članovi grupe Kora.
Bledi i neuverljivi.
Urban pokazuju da imaju dobrog bubnjara, da gitarista vešto manipuliše distorzijama, ali sve to kvari pevač koji je normalno, loša kopija Brusa Springstina. Gitarista s vremena na vreme zaboravi da Pink Floyd odavno više ne duvaju i suviše sebi daje maha.
Bledi i neuverljivi.
Urban pokazuju da imaju dobrog bubnjara, da gitarista vešto manipuliše distorzijama, ali sve to kvari pevač koji je normalno, loša kopija Brusa Springstina. Gitarista s vremena na vreme zaboravi da Pink Floyd odavno više ne duvaju i suviše sebi daje maha.
Homosapiens delju vrlo korektno, ali je
to sve zajedno prilično dosadno.
Boš su sa sobom doveli pun autobus navijača, ali sve ostalo, što se njih tiče, nikad neće ući u legendu.
Luj - skupina solidnih instrumentalista koji voze džez-rock. ’Alo, ovo je upravo bila 1984!
Inola iks prikazuju suvislo spakovan pop, otprilike na tragu Slomljenih stakala. Pevač, pored vrlo efektnog šminkerskog razdeljka poseduje nesiguran glas, koji je teško uloviti u naborima muzičke zavese.
Za Psiho kažu da se drugi put u životu pojavljuju na sceni. Hrabro. Pogotovo kad je u publici toliko navijački raspoložene dece. Glavinjaju između fanka i tehno-popa.
Pravo čudo za makedonsku scenu je u tome što sintisajzer svira devojka. Upadljivo je zbunjena i uplašena i sve vreme nastupa drži nos zagnjuren u dugmiće. Njena drugarica iz grupe hrabro nosi vokalne deonice i izazovne dvobojne čarape naglašene mini-mini suknjom.
Solidan glas i sigurno ponašanje na sceni. Ako me pitate kakav je tip, pa između Marine Perazić i Vesne Vrandečić, ako je tako nešto izvodljivo. Ne bi me iznenadilo da Psiho naprave posao.
Boš su sa sobom doveli pun autobus navijača, ali sve ostalo, što se njih tiče, nikad neće ući u legendu.
Luj - skupina solidnih instrumentalista koji voze džez-rock. ’Alo, ovo je upravo bila 1984!
Inola iks prikazuju suvislo spakovan pop, otprilike na tragu Slomljenih stakala. Pevač, pored vrlo efektnog šminkerskog razdeljka poseduje nesiguran glas, koji je teško uloviti u naborima muzičke zavese.
Za Psiho kažu da se drugi put u životu pojavljuju na sceni. Hrabro. Pogotovo kad je u publici toliko navijački raspoložene dece. Glavinjaju između fanka i tehno-popa.
Pravo čudo za makedonsku scenu je u tome što sintisajzer svira devojka. Upadljivo je zbunjena i uplašena i sve vreme nastupa drži nos zagnjuren u dugmiće. Njena drugarica iz grupe hrabro nosi vokalne deonice i izazovne dvobojne čarape naglašene mini-mini suknjom.
Solidan glas i sigurno ponašanje na sceni. Ako me pitate kakav je tip, pa između Marine Perazić i Vesne Vrandečić, ako je tako nešto izvodljivo. Ne bi me iznenadilo da Psiho naprave posao.
Na beskrajnoj traci se smenjuju
Badmintonsi. Trio. Gitarista izrazito pankerskog nadražaja, plus
nacereni i raspoloženi klavijaturista, a bubnjar se ne vidi. Kreće
neočekivano ludilo.
Pankersko pevanje i prangijanje i sumanuto, vrlo duhovito mlataranje po klavijaturama. Neobično. Zanimljivo. Ohrabrujuće. Momci bi mogli da popričaju sa Kojom iz Discipline.
Pankersko pevanje i prangijanje i sumanuto, vrlo duhovito mlataranje po klavijaturama. Neobično. Zanimljivo. Ohrabrujuće. Momci bi mogli da popričaju sa Kojom iz Discipline.
Grupa Tumba je pošteno zagrejala
publiku i radi kao švajcarski satić. Prepoznatljivi elementi
hotelskog heavy metala, znači, umekšan pevljivim refrenima, uigrana
ikonografija gitarističkih heroja i manirizam dovoljno dobro znan iz
bašte Divljih jagoda.
Dobro, ne bunim se, publika to voli. Momci su neobično mladi, a sigurni i uvaženi na bini.
Dobro, ne bunim se, publika to voli. Momci su neobično mladi, a sigurni i uvaženi na bini.
Za kraj stiže Padot na Vizantija,
grupa nastala usled personalnih promena u Badmintonsima. Kvartet
obučen u crno, oporih tekstova, snažne ekspresivnosti, do temena
zagnjuren u Jov Division.
Mrak i crnjak. Basista i pevač vlasnici baby faca sa nakostrešenim pankerskim frizurama. Autentični i uvereni u sebe. I čini se na dobrom tragu.
Mrak i crnjak. Basista i pevač vlasnici baby faca sa nakostrešenim pankerskim frizurama. Autentični i uvereni u sebe. I čini se na dobrom tragu.
Oficijelni deo takmičenja smenjuju
gosti Elvis J. Kurtovich i Kongres, oba iz Sarajeva. Ali o njima
drugi put.
I došlo je do prebrojavanja glasova. Na moje iznenađenje i zadovoljstvo, trijumfovala je alternativa.
Prvo mesto, po žiriju, zaslužili su Badmintonsi.
Prvo mesto, po mišljenju publike, Padot na Vizantija.
Žiri kaže još: drugo mesto Urban, a treće Tumba.
Publika se ne da: drugo mesto Psiho, a treće Luj.
Najperspektivnija grupa: Psiho. Najbolje tekstove po mišljenju predstavnika GK SSO napravili su Badmintonsi. Ipak se nešto menja.
I došlo je do prebrojavanja glasova. Na moje iznenađenje i zadovoljstvo, trijumfovala je alternativa.
Prvo mesto, po žiriju, zaslužili su Badmintonsi.
Prvo mesto, po mišljenju publike, Padot na Vizantija.
Žiri kaže još: drugo mesto Urban, a treće Tumba.
Publika se ne da: drugo mesto Psiho, a treće Luj.
Najperspektivnija grupa: Psiho. Najbolje tekstove po mišljenju predstavnika GK SSO napravili su Badmintonsi. Ipak se nešto menja.
*****
Ova smotra je pokazala da su ljudi
dobro informisani i zainteresovani za vrlo različite žanrove. A
pojmovi su raščišćeni. Dokazala se opet stara istina da
Makedonija ima veliki potencijal dobrih svirača, ali škripi
nadgradnja.
Da li je problem u udaljenosti od diskografskih centara ili škripi nešto u koncepciji glava? Odgovor se još ne nazire. Zbunjivalo me što su tokom koncerta muzičari bili strašno ozbiljni.
Da li je problem u udaljenosti od diskografskih centara ili škripi nešto u koncepciji glava? Odgovor se još ne nazire. Zbunjivalo me što su tokom koncerta muzičari bili strašno ozbiljni.
Da li je to zbog treme i nesigurnosti
ili što preduboko shvataju svoju mesijansku pojavu? Iz toga
isključujem Badmintonse i Tumba koji su se odlično provodili tokom
svirke.
Pobedničkim grupama je obećano
besplatno snimanje u Radio Skoplju. Makedonija još uvek nema nijedan
privatan demo-studio, mada me gitarista grupe Urban upozorio da je na
putu da otvori svoj.
Priča se da je u Radio Skoplju teško snimiti numere ako tekstovi nisu na makedonskom, pa se bendovi koji planiraju svejugoslovensku popularnost snalaze tako što snimaju u Radio Prištini.
Revija "Ekran", koja je zajedno sa Domom omladine "25. maj" organizovala smotru, obezbedila je publicitet grupama koje su nastupale, a dalje je borba na njima.
Makedonski muzičari i dalje pate od kompleksa što nemaju svoju disko-kuću, mada su mi trezveni ljudi iz te branše vrlo argumentovano objasnili da je glupo pokretati firmu koja bi u startu radila sa gubicima.
Priča se da je u Radio Skoplju teško snimiti numere ako tekstovi nisu na makedonskom, pa se bendovi koji planiraju svejugoslovensku popularnost snalaze tako što snimaju u Radio Prištini.
Revija "Ekran", koja je zajedno sa Domom omladine "25. maj" organizovala smotru, obezbedila je publicitet grupama koje su nastupale, a dalje je borba na njima.
Makedonski muzičari i dalje pate od kompleksa što nemaju svoju disko-kuću, mada su mi trezveni ljudi iz te branše vrlo argumentovano objasnili da je glupo pokretati firmu koja bi u startu radila sa gubicima.
Ovo je otprilike bila smotra III lige
makedonskih grupa.
Prvu, (grubo rečeno) čine Leb i sol, Bastion (koji nestrpljivo čekaju pojavu svoje prve, davno snimljene ploče za PGP RTB) i Konkord (LP "Have the blues" Jugoton).
II ligu čine prekaljeni muzičari koji fluktuiraju od grupe do grupe, već dugo tražeći svoj izraz.
I treća o kojoj ste upravo pročitali najšturije podatke.
Posle dvodnevnog boravka u Skoplju za nekog ko se tamo obreo prvi put posle ekskurzije u osmom razredu, puno stvari je jasnije. Zar ne?
Prvu, (grubo rečeno) čine Leb i sol, Bastion (koji nestrpljivo čekaju pojavu svoje prve, davno snimljene ploče za PGP RTB) i Konkord (LP "Have the blues" Jugoton).
II ligu čine prekaljeni muzičari koji fluktuiraju od grupe do grupe, već dugo tražeći svoj izraz.
I treća o kojoj ste upravo pročitali najšturije podatke.
Posle dvodnevnog boravka u Skoplju za nekog ko se tamo obreo prvi put posle ekskurzije u osmom razredu, puno stvari je jasnije. Zar ne?
