Posetili smo Bar 1937: Siromah je onaj koji nema maslinova stabla / Najteže zanimanje - krijumčar


Decembar 1937: Na pet kilometara od obale Jadrana, pod ograncima planine Rumije, valjda radi predohrane od gusara, podignut je Stari Bar - vele još od Rimljana. Na strmoj steni, sa strmim ulicama i kućama koje kao da su jedna na drugu postavljene, Bar ostavlja utisak egzotične kasabe. Cela je okolina Bara pod maslinovom šumom. More i maslinove šume.

Svetla je i čuvena prošlost Bara. Trgovali su Barani i sa Zadrom i izvozili masline i ulje. Čuveni su bili barski kamenoresci koji su prerađivali i izvozili crveni kamen...


*****


I danas, pored nedaća, Barani veruju: "Nema Bara do Cara!" Zato i vele:

- Maslinarstvom, uljarstvom i zanatstvom se bavimo. Od ribarenja ne bežimo, ali je kod nas zakržljalo ribarstvo - dinamitom oteraše ribu od obale...

Ili: 

- Od dudinja rakiju pečemo, od maslina ulje cedimo. Zato, biti fratar, finans ili vlasnik maslinjaka dobro je, jer se dobro živi.

I zbilja, na domaku mora, odmah do Bara, leži ogromno hlebonosno blago - maslinove šume. Jedno maslinovo stablo daje prosečno 10 kilograma ploda, a od 100 kilograma iscedi se 20 litara ulja. Bar sam ima preko 100.000 stabala maslina.


*****


U proleće i hrašćenje okopavaju se masline - zlato žeženo. Od aprila do maja cvetaju, u oktobru sazrevaju, a već u novembru nastupa berba. U decembru se iznose na pijac.

Fantastična su kao aveti stabla maslinova. Deformisana, kao tuberkulozna, stabla su slična organizmu kojeg razara rak.

Pa ipak: 

- Verujte, ja sam siroma, ja nemam maslinjak...

Stvarno, siromah je onaj u Baru, koji nema maslinova stabla. Onaj koji ima maslinova stabla, on može biti bogat, mnogo bogat - prebogat.

Računali su stari maslinari da jedno maslinovo stablo vredi tri zlatna napoleona. I danas, bez obzira na kurs maslinovo stablo pretstavlja veliku vrednost. Žeženo zlato.

Stablo od stabla, da bi se kao drugo računalo, mora biti udaljeno tri do četiri metra. Ili:

"Par volova kad može da prođe između dva ogranka, onda su to dva stabla".

Na sličan način kao i dudinje beru se masline. U doba berbe rad počinje u rasvit zore, a radi se dok oko razaznaje masline. Ima i odmora: pojesti hleb.

Masline se u Baru ne prodaju na kilo, već na bagaž. Jedan bagaž težak je dvadeset kilograma. Kada se sever smežura plod u bagaž staje više maslina - tada se proizvođač raduje, jer skupo proda svoju zamuku.

- Boga mi, košta sirova maslina! 

Odmah posle berbe na pijac se iznosi ćilibarski žuta tečnost - maslinovo ulje. Imati maslinovo ulje, to znači imati siguran novac u džepu. Od 10 do 14 dinara po litru unovčava se jedan litar ulja.


*****


Posle berbe kameno kolo u primitivnim uljarama gnječi i isceđuje masline. Po ovim uljarama rade po četiri-pet radnika, koji proizvode ulje na način na koji se i pre 2000 godina proizvodilo. I uslovi rada se nisu izmenili. 

Kao što su robovi kod Rimljana okretali žrvanj, tako po primitivnim uljarama, služeći kao pogon, ljudi gnječe maslinov plod u isceđuju ulje. Ulje iz primitivnih uljara je žuće i, ako je godina slaba, nakiselo.

Inače Bar ima i modernu uljaru koja dnevno može da rafinira 3.000 litara, a može da ekstrahira 10.000 litara ulja.

Posle gnječenja ulje se "prikuplja" - vrućom se vodom isteruje na površinu. Kada se ulje prikupi, ostane na dnu "murga" ili komine. Ovaj ostatak upotrebljava se u siromašnim domovima za začin, osvetljenje i gorivo.

Rad oko maslina je mučan i tegoban, ali i pored toga, masline su za celu okolinu hlebonosne. Domaća radinost u okolini Bara nalazi se na dosta visokom stupnju. Odlična platna - gotovo fabrična, izrađuju se ovde. 

Karakteristično je da u zadnje vreme tkači izrađuju samo fresko platna. Domaća tekstilna radinost Bara i tehnika rada može da posluži ne samo za proizvodnju hipermodernih tkanina, već i za uzor tkanina vaše toalete, gospođo!

Barski domovi, proizvodeći od starine za svoje potrebe, znaju za tekstilnu tehniku i prilagođavaju je prema potrebama, okolnostima i vremenu.

Bez mnogo upotpunjavanja, samo sa malo pomoći, ovo znanje tekstilne domaće radinosti može se iskoristiti i za najmodernije potrebe našeg doba i to ukusno, jeftino i lepo.


*****


Kao i ostala primorska mesta i Bar obiluje bajkama. Dokoni ljudi ubijaju vreme po kafanicama neumorno igrajući tablanet u kafu i čokoladu. Govore o slabom kreditu i pričaju kako samo krijumčari uživaju kredit.

Tako jedan skadarski trgovac, prilikom veridbe jednog svog poslovnog prijatelja, poslao je kao svoj poklon 10.000 dinara.

Slušao sam bajke o finesama, trikovima i o napornom životu krijumčara. Kakav beskrupulozni pisac može danima i danima pisati o životu krijumčara, jer oni za hleb nasušni čine greh - nudeći bližnjeg jevtinom cigaretom.

Krijumčarenje je najteže i najrizičnije zanimanje. Krijumčari rade samo kada nevreme uzburka vodu. U nevreme valovi nose čun u hiljadu opasnosti. Samo čovek koji ne nađe drugo zanimanje upušta se u ovo opasno poslovanje.

Često su noći mračne, a nepoznati su putovi gospodnji, pa se ne zna s koje strane metak zaluta...

Tako, bar u selu Kamenici, blizini Bara, vele.

Napisao: C. Stefanović, obrada: Yugopapir (Ilustrovani list Hronika, 1937.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate