Zemunski buvljak 1980: Navalili ljudi na longplejke, ne pitaju šta je na ploči, važno da je omot šaren




Kod Pere Kvržice longplejke su 50 dinara komad. Kaže da pazar odlično ide. Navale ljudi, dopadne im se bučna reklama. Ne pitaju šta je na ploči, nego onako, svidi im se omot ako je šaren

Nedeljom ujutru buvlja pijaca u Zemunu dočekuje svoje posetioce. Kada se autobus 15, koji polazi sa Zelenog venca, zaustavi na svojoj poslednjoj stanici, i vozač nekim čudom uspe da otvori vrata, kad pokulja narod - mlađi, stariji i deca sa paketima knjiga, odeće i starudije.

Prodavci bez tezgi trčkaraju za rekama ljudi, hvaleći svoju robu, gurajući je prolaznicima u ruke, vičući i zviždeći ne bi li ih privukli.

I tako, ljudi se razlete, porodice rasture, prijatelji koji su zajedno krenuli izgube se, izmešaju se dečji, ženski i muški glasovi, svi naši dijalekti i lokalni govori.

Za improvizovanim tezgama sede mladi, prodaju stare udžbenike, ploče ili odeću.

Kod Pere Kvržice longplejke su 50 dinara komad. Kaže da pazar odlično ide. Navale ljudi, dopadne im se bučna reklama. Ne pitaju šta je na ploči, nego onako, svidi im se omot ako je šaren. I mnogi mladi kupuju kod njega.



Tihomir i Mirko, obojica još osnovci, prodaju stare stripove, za džeparac. Knjige kupuju uglavnom stariji, a romane klinci. Pa, zarade oko dva "crvendaća" za nekoliko sati stajanja.

Na stazi kojom se prilazi pijaci svoju robu su prostrle i čitave porodice. Jedna majka iz Novog Beograda sa sinom prodaje čaše iz narodne radinosti, dva šala, šrafcigere i klešta, stripove i staru lampu.

Emina je veteran, prodaje svoje stare suknje i cipele, već dve godine, svake nedelje.

- Suknje idu kao alva. Cena 2 - 3 hiljade starih dinara. Moje školske drugarice, kad su čule za "buvljak", odmah su dotrčale, pa tako sad imam društva i ne stidim se da se cenkam i vičem.

- Alo, alo, ćufte! Samo 60, originalni upaljači! Pogledaj samo kakva divna kada, nije što je moja ali radi k'o nova!


- Ccccccccc, evo, samo za vas, divne ptice, ne jedu mnogo a samo cvrkuću, ptice, pticeeee! 

- Ženeeeee, ženeeee, parče zavese samo tri 'iljadarke! Kol'ko daš?! Mlinovi za kafu, a može i kafa!

Sve to a i:

aspiratore, balone, veš, mušeme, pasulj, jabuke, fotelje i regali, prikolice, kape, biblije, cigarete iz fri-šopa, staklena dijadema, fenjere, metle, burad, auto-delove, prese, cevi, bicikle i motore, šerpe, lonce, fesove, ogledala, dugmad za šporet... 

... možete kupiti ovde.


Famozne farmerke iz Trsta



Sigurno ćete naći i nešto što vam možda treba. Recimo, istoriju umetnosti, staru harmoniku, bedževe, farmerke, vojničke čuture, stari novac, marke, nakit, pankerske naočare...

Možete upoznati i neke simpatične ljude.


Sanja i Ivan su se sreli na "buvljaku" pre oko dva meseca i od tada ih možete ovde videti kako zajedno prodaju ploče i knjige.

Ipak, većina prodavaca je srednjih godina, oni koji se ne interesuju za rok i pank.

Nena Petrović je, međutim, ubeđena kako će ih uskoro potisnuti mladi, jer ih sve više dolazi u ulozi kupaca.

Stariji kupci, kojima se "ne sviđaju cene odeće i tehničke robe po beogradskim radnjama", uglavnom nemaju vremena da pričaju, počaste se kobasicama sa senfom ili uživaju u svirci harmonikaša.


Tu su da kupe nov far za automobil ili stari luster po znatno sniženoj ceni. Mladima je ovo mesto gde će se lepo provesti, izvikati, upoznati, zaraditi koji dinar ili nabaviti nešto novo i lepo.

A to "novo i lepo" mogu da budu i najmodernije farmerke, juče donete iz Trsta. U skrivenom budžaku, maloj blatnjavoj ulici, parkirani su kamioneti i poluraspadnuti automobili iz čijih se blatnjavih i zamagljenih stakala mogu nazreti bale pažljivo složenih pantalona.

Uz malo cenkanja, ova roba može se dobiti za 60.000 starih dinara.


Poreklo prodavaca nije teško odrediti ni po izgovoru, ni po izgledu. Patrolna kola milicije parkirana su pet metara dalje.

Reklama i ne baš uvek časna prodaja ovde su po paroli: "prevari da ne bi bio prevaren".

Istovremeno, većina mladih koji pokušavaju da zarade koji dinar za džeparac sasvim korektno radi. Verovatno još zbunjeni atmosferom, na pitanja o trgovcima šverc i kradenom robom, nisu umeli da odgovore.

Već oko podne počinje razlaz. Sutra će već na ovom mestu proraditi tezge sa povrćem i cvećem. Jer, radnim danima ovo je pijaca kao i sve druge.

Napisala: Zoja Bojić, foto: Z. Trbović, obrada: Yugopapir (Zdravo, oktobar 1980.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate