EP '84: Svetlana, Gavrilo i Ljubomir Radanović, porodično: Fudbalska borbenost i ljudska čestitost



Kod nas u Crnoj Gori je običaj kada se dete krsti da mu se da nadimak. Tako je naš Ljubomir dobio nadimak Bato, a ime je dobio po mom bratu Ljubomiru koji je poginuo u ratu kao borac V proleterske brigade

Stari Latini često su umeli da kažu: "Omnia mea inecum porto". Nije izvesno da li su nastanjivali crnogorske planine, ali je sasvim sigurno da je Ljubomir Radanović tu izreku isposlovao.


*****



Sa lovćenskog krša, iz Cetinja, "sve svoje sobom je poneo": i fudbalsku borbenost, i ljudsku čestitost, i lepo vaspitanje koje su mu majka i otac u "amanet" ostavili.

Nije Radanović zaboravio da povede i Svetlanu. Iz ljubavi, začete u cetinjskoj gimnaziji, rodio se sin Gavrilo.

Ljubomir Radanović, u Cetinju "Bato", u Beogradu i drugde - "Radan" crnogorski ponosno nosi dres u timu partizanskog imena.

Još ponosnije, onaj "plavi", reprezentativni.

U njemu je doživeo dosad najradosniji fudbalski trenutak - gol pobede, gol za istoriju, gol za aktuelnu sadašnjost Prvenstva Evrope.

Gol! Gol! Gol! Ljudi, pa je li to moguće? (1983)

- Ljubomire, u 90. minutu splitske utakmice sa Bugarskom Zlatko Vujović je nabacio loptu. Da li ste imali vremena da pomislite: "Šta ako promašim?"


- Nisam mogao da verujem da možemo da prokockamo veliku šansu, da ne odemo u Francusku. Akcija je krenula od Simovića, išla preko Zlatka. Ja sam sve pratio, s desne strane.

Kad mi je Zlatko nabacio loptu već sam bio u trku.

Nisam imao vremena da mislim na promašaj. Skoncentrisao sam se i svom silinom opalio. Gol!


- Znači, nijednog trenutka niste se dvoumili da loptu prepustite Sušiću ili Haliloviću koji su bili iza Vas?


- Tačno, oni su bili iza mene, ali u stanju mirovanja i veliko je pitanje da li bi iz takve pozicije mogli da daju gol.

Ne treba zaboraviti ni to da je meni Zlatko uputio jedan vrlo neugodan kontra-fleš. Lopta nije išla ka meni, nego od mene. Srećom, lopta nije pošla ulevo, nego pola metra udesno, taman kako treba.

Svetlana, Gavrilo i Ljubomir Radanović (foto: Milomir Jasnić)

- Šta Vam je Todor Veselinović kazao posle utakmice?


- Ništa. Kazao je svim igraćima zajedno: momci, bićemo prvaci Evrope. Zapamtite dobro!


- Da li i Vi sada mislite tako?


- Mislim da ćemo se plasirati u sam vrh evropskog fudbala.


- Kako bi reprezentativci morali da igraju da bi takav uspeh i postigli?


- Na PE možemo uspeti samo ofanzivom. Nikako ne smemo da se držimo samo striktnog markiranja igrača.

Gavrilo Radanović (foto: Milomir Jasnić)


Gavrilo Radanović, otac: Moj Ljubomir nije Radan, on je Bata



- Bio sam u Cetinju kada se igrala utakmica u Splitu između naše reprezentacije i Bugarske. Obično, utakmicu volim da gledam sam, jer ne trpim da se tada vodi bilo kakav razgovor.

Prepoznao sam ga kada je dao gol, skočio od radosti i uzviknuo:

"Bravo, Bato!"

Moj Ljubomir nije Radan, kako ga skraćeno zovu u Beogradu. On je Bata.

Kod nas u Crnoj Gori je običaj kada se dete krsti da mu se da nadimak.

Tako je naš Ljubomir dobio nadimak Bato, a ime je dobio po mom bratu Ljubomiru koji je poginuo u ratu kao borac V proleterske brigade.

Obrada: Yugopapir (Eurekin Evro fudbal, jun 1984.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate