Pesma Evrovizije 1991: "Jugosloveni, šta ćete vi ovde - zar kod vas već nije počeo građanski rat?"




Srećom "ratno stanje" iz zemlje nije se osetilo u Rimu jer su se svi, kao u stara dobra vremena, lepo družili i sarađivali što je čak čudilo mnoge učesnike i goste festivala koji su sve nas sa strahom zapitkivali da li je u našoj zemlji zaista počeo građanski rat

Festival evropske pesme održan je u hladnom i kišovitom Rimu, što je najviše pogodovalo Šveđanima i mladoj Karoli, ali ne i našoj Bebi Dol koja je sa samo jednim bodom osvojila ubedljivo pretposlednje mesto...


*****



Pre dve godine smo pobedili, prošle godine smo bili domaćini, a sada smo na začelju evropske pesme. Naravno, reč je o sve popularnijem i poslovno unosnijem festivalu Pesma Evrovizije gde smo u poslednje vreme igrali ulogu evropske velesile, ali izlet sa rep-sambom i Bebi Dol vraća nas tamo gde smo nekada bili, a gde je i rezervisano mesto za periferiju Starog kontinenta.

I sve se to događa u trenutku kada je i muzičku Evropu počeo da osvaja talas folklorizovane muzike koja je na ranijim festivalima služila za podsmeh i na kojoj smo zdušno propadali mi Mediteranci, dakle Jugosloveni, Turci, Grci, Kiprani, Izraelci...

A igru su vodili, zna se, "koalicije" francuskog, nemačkog jezičkog područja ili Skandinavci.

Međutim, u Rimu se prvi put pojavila šansa organizovanijeg nastupa mediteranske koalicije što je podrazumevalo i, za Evropu, gotovo neverovatan prodor folklorno naglašenih pesama i na kraju je zaista malo nedostajalo da jedna od njih i trijumfuje.

Reč je o novom iznenađenju koje je došlo iz Francuske u liku polutunižanke Amine koja je u stilu našeg Južnog vetra osvojila Evropu i na kraju postigla mrtvu trku sa Šveđanima.




Na žalost, propozicije Pesme Evrovizije više ne dopuštaju podelu prvog mesta, tako da je na kraju primenjen ključ po kojem, u takvom slučaju, pobedu odnosi onaj koji ima više osvojenih prvih mesta po lokalnim žirijima. 

I tako su moralni pobednici iz Zagreba prošle godine postali još "moralniji" u Rimu, pošto na kraju ipak nisu dobili tako snažnu podršku svojih Mediteranaca i frankofonaca kao što je mlada i vesela Karola dobila od svojih Skandinavaca.

Inače, kad je reč o prodoru folklornih pesama u bastion evropske pesme valja reći da je to stvar s kojom treba računati i koja nagoveštava promenu u shvatanju takozvane tipične evrovizijske pesme.

To se jednim delom moglo osetiti već u Zagrebu kada je crnoputoj Francuskinji Žoel Ursul zaista malo nedostajalo da trijumfuje sa ritmičkom afričkom pesmom ili kada su Španjolke "Acukar Moreno" upravo iz Zagreba u svet izbacile jedan od hitova godine.

Ovog puta se to ponovilo, ali u jačoj formi, tako da su na kraju, iza pobednice Švedske, neznatno zaostali gotovo svi Mediteranci, izuzev nas, naravno.


Jugoslovenska samba



Naš pokušaj da "repovanom" sambom i tipično "jugoslovenskim" naslovom "Brazil" osvojimo Evropu, bio je osuđen na propast.

Svetske pesme sa kojima smo čak i jednom pobedili više se ne nose.

U modi je izgleda ponovo folklor i sa tim naši tvorci evrovizijskih pesama treba da računaju. 

Uslovno rečeno, naravno, jer su se ovde u Rimu mnogi javno pitali šta Jugoslavija više traži na ovom festivalu, kada više relativno i ne postoji.

Uostalom, takozvana Jugoslavija je i jedina na Starom kontinentu imala dva tumača za praktično isti jezik: Mladen Popović je bio u ime JRT, a Ksenija Urličić je celu stvar prevodila za Hrvatsku televiziju.

Srećom "ratno stanje" iz zemlje nije se osetilo u Rimu jer su se svi, kao u stara dobra vremena, lepo družili i sarađivali što je čak čudilo mnoge učesnike i goste festivala koji su sve nas sa strahom zapitkivali da li je u našoj zemlji zaista počeo građanski rat.

Valja na kraju reći da je izuzev Jugoslavije (i Austrije koja je poslednja bez bodova) poraz doživeo i sam festival što se organizacije tiče.

Mnogi su se u Rimu sa setom sećali Zagreba i svega što je tamo dobro funkcionisalo pa su se mnogima nametali zaključci da Pesmu Evrovizije nije ni trebalo organizovati u jednom takvom megalopolisu u kome se teško i kreće, cirkuliše.


Negostoljubivi Italijani



Javašluk tipičan recimo za nas ili neke slične "južne" zemlje bio je neslavna karakteristika rimskog skupa raspevane Evrope.

Sve je funkcionisalo trapavo i usporeno, a često je malo toga i bilo u funkciji.

Zakazani termini višednevnih probi i drugih događaja nisu se uopšte poštovali, a pala je na ispitu i gostoljubivost Italijana koji su, prvi put u istoriji ovog 36 godina starog festivala uskratili gostima bilo kakvu mogućnost izleta ili čak obilaska grada.

Kada su članovi naše ekipe zamolili domaćine da im jednog slobodnog popodneva, ustupe autobus sa vozačem za obilazak grada, za tu uslugu im je traženo dva miliona lira. 

Uopšte Italijani su boravak više stotina gostiju iz Evrope i sveta povodom Pesme Evrovizije, iskoristili za karakteristično turističko "pelješenje" u koje su uključili i dobru dozu neljubaznosti,

Stradalnici su, naravno, i ovog puta bili novinari, a pre svega snimatelji koji nikako nisu mogli da uhvate korak sa promenama ritma u organizaciji i na kraju su fotografi ostali bez mogućnosti da svojim aparatima zabeleže neku kostimiranu probu.

U propuste organizatora spada i neobjašnjiva diverzija sa tonom u dvorani tokom izvođenja kasnije pobedničke švedske pesme.

Ipak, najveći rimski problem prvih dana hladnog i kišovitog maja, bila je rđava organizacija prevoza gostiju razbacanih po hotelima udaljenim i nekoliko desetina kilometara od slavnog rimskog filmskog grada Činečita.

U tim se zapuštenim "filmskim" hangarima odvijalo sve, pa i "bal" na kraju događaja koji je bio ispod nivoa neke šatorske terevenke u Guči za vreme Dragačevskog sabora.

Pobednica Karola je mlada i telentovana i spada u favorite na internim novinarskim kladionicama u Rimu.




Teško je reći da li će postati nova Abba i Rokset, ali je sigurno Švedskoj ponovo donela zaslužen trijumf.

Naša Bebi Dol nije ni mogla da očekuje bolji plasman sa pesmom i imidžom koji su zvučali provincijski. Uostalom mi u svetu i nismo poznati kao neki vešti i tipični interpretatori sambe i brazilske muzike, bez obzira što to nama zvuči otmeno i svetski.

Loš utisak Bebi Dol je delimično popravila upravo na pomenutom gužvajućem i muvajućem nazovi "balu" kada je uz pomoć svoje prateće igračko-pevačke grupe izvela verziju na engleskom svoje brazilske pesme. 

Dobila je veliki aplauz izbezumljenih i unezverenih gostiju u gužvi u vezi sa borbom za hranu i piće i jurnjavu sa vremenom, jer su Italijani u svemu bili netačni, izuzev u tačnom završetku prijema i naglog fajronta zbog autobusa koji su do jutra morali da razvezu najudaljenije goste i učesnike.

Rimsko proleće Evrovizijskog festivala bilo je u stilu klimatskih zbivanja: kišovito, tmurno i hladno.

Napisao: Zoran Predić, obrada: Yugopapir (RTV revija, maj 1991.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate