Maja i Stevan Dika Stojanović, porodično: U poseti junaku Zvezdinog evro-trijumfa u Bariju (1991)




Tu i tamo provlačila se teza kako nisam dovoljan autoritet za saigrače, valjda zato što ne histerišem i ne galamim za vreme igre. Sa moje pozicije dobro vidim šta se dešava i nastojim da rasporedim igrače, ali nikad tako da se to vidi iz aviona. Takav sam i neću da se menjam, sviđalo se to nekome ili ne



Ni boljeg čoveka, ni prikladnijeg nadimka. Otkad je kao 16. godišnjak iz Rudnika došao u Crvenu zvezdu Stevan Stojanović kapiten, golman i junak Zvezdinog evro-trijumfa u Bariju nosio je nadimak Dika.

Za to je "zaslužan" nekadašnji čuvar mreže crveno-belih Aleksandar Stojanović, koji je iz Kragujevca stigao sa tim nadimkom. Kad se pojavio njegov prezimenjak, igračima je najlakše bilo da ga oslovljavaju sa "Dika mlađi".

Maja i Dika (foto: S. Jevtović)
I ostade tako za sva vremena.

Od prošle srede, kad je posle 120 minuta grčevite borbe sa Olimpikom već u prvoj seriji "skinuo" penal Manuelu Amorosu, Stojanović je postao i nacionalna fudbalska dika.

Čovek odluke, čovek za anale fudbala na ovim prostorima.

- Ponosim se svojim mužem - rekla je, ne trepnuvši Marija, Maja Stojanović u noći kad se u hotelu "Il Melograno" uz trube i šampanjac slavio podvig. - Bio je miran, siguran i ja sam osećala da će doneti pobedu Zvezdi...

Simpatična Maja, inače student filologije, druguje sa Stevanom već osam godina - od toga godinu dana u braku.

Iz stana na Novom Beogradu nedavno su se preselili u novi, na Senjaku.

- Kakav je kao muž, u kući? - ponavlja Maja pitanje. - Sa njegovog lica sve se može pročitati. Dobar, pažljiv, miran. Potpuno suprotan predstavi koja vlada o fudbalerima kao o "pijanim milijarderima". Zato u našoj vezi nikad nije bilo trzavica.

Iako je davno postao prvotimac, Diki nisu cvetale ruže u Crvenoj zvezdi.

Često je grejao klupu, večito bio "ni na nebu, ni na zemlji". Taman se ustali u timu, napravi grešku i sve iz početka.

- Za moju renesansu zaslužna su dva čoveka: Toma Savić, specijalista za golmane, s kojim sam radio celu prošlu i deo ove sezone, a posebno Ratomir Dujković, nekadašnji as Zvezde - rezimira Stojanović. - U vreme kad su se lomila koplja oko mog statusa u timu, Duja je stigao kao moj zaštitnik. Otvorio je oči svima koji su za svaki kiks upirali prstom u mene. U klubu uživa zavidan autoritet, pa je sa mene skinuo prokletstvo "večitog krivca".

- Nije mu bilo lako dok su sumnjali u njegove kvalitete - kaže Marija. - Ali, ja sam znala da će se njegov pošten i profesionalan odnos prema fudbalu kad-tad isplatiti. Redovno ga bodrim sa tribina, mislim da mu je to značajna podrška.


Fatalni gospodin Augentaler



Stevan i Maja - redovna podrška sa tribina
(foto: S. Jevtović)
U godini svoje karijere Dika je imao samo jedan veliki kiks, ali umalo fatalan: kad mu je Augentalerov hitac prošao kroz noge i okrenuo tok utakmice u korist Bajerna.

- Eto šta je golmanska sudbina! Braniš celu godinu bez greške, onda slučajno pogrešiš i odmah poplava kritika... Drugi mogu da promaše deset šansi, da pogreše u dodavanju i nikom ništa. Srećom, valjda će mi posle Barija oprostiti i oni što su me mesec dana prozivali zbog tog nesrećnog gola.

Njegovi drugovi kažu da je čovek kakvog treba tražiti.

Na ranu da ga priviješ - što kaže narod. Zbog pitomog karaktera, međutim, umalo nije ostao bez kapitenske trake. Kakav apsurd!

- Tu i tamo provlačila se teza kako nisam dovoljan autoritet za saigrače, valjda zato što ne histerišem i ne galamim za vreme igre. Sa moje pozicije dobro vidim šta se dešava i nastojim da rasporedim igrače, ali nikad tako da se to vidi iz aviona. Takav sam i neću da se menjam, sviđalo se to nekome ili ne...

Pehar koji je prošlog četvrtka trijumfalno izneo iz "boinga 727" verovano je njegov poslednji trofej u Zvezdinom dresu.

U 27. godini ima sve uslove za odlazak u pečalbu i pokušaće to da iskoristi već ovog leta.

Ostaće upamćen kao mirni, staloženi čovek među stativama.

A u svim fudbalskim enciklopedijama - po penalu odbranjenom na stadionu "San Nikolo" u Bariju, 29. maja u 22,46.

Napisao: Branko Marković, obrada: Yugopapir (RTV revija, jun 1991.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate