Kanal Dunav-Tisa-Dunav: Od Beograda do Sombora - brodom / Nikad više suše i poplave (1959)




Onog časa kad sve bude završeno, i kada se pritiskom na dugme budu pokretali mostovi i podizali i spuštali brodovi - moći će se reći da je najveći deo jugoslovenske žitnice oslobođen ćudi prirode 


Kroz osam godina putnik će moći da obiđe Vojvodinu brodom. Kanal Dunav-Tisa-Dunav pretstavlja mnogo zamašniji poduhvat od izgradnje velikog Sueckog Kanala...


Novi Sad, juna



Sem kratkih notica u listovima o toku radova, već dugo vremena nema drugih vesti o upornoj dugogodišnjoj borbi za zemlju i vodu u ravnoj Vojvodini. Valjda zato što u tom obimnom poslu glavnu reč vode mašine, a ne ljudi poređani u brigade, kao na drugim gradilištima. Sav taj rad na izgradnji jednog velikog projekta teče, reklo bi se, normalno i bez dramatičnosti.

Otuda, valjda, i zaboravljamo da je zbog stvaranja veštačke reke, koja treba da poveže dve prirodne, morao da se donese poseban zakon koji će biti na snazi čitavu jednu deceniju: od početka njenog stvaranja, pa sve do časa kad će putnik moći Vojvodinu brodom da obiđe.

Kanal Dunav-Tisa-Dunav, dug 573 kilometra, stvoriće novi plovni rečni put u dužini od 500 kilometara. Tako će se iz Beograda moći krenuti na izlet, recimo, u Sombor, Vrbas ili Vršac, vodenim putem i da se tome niko ne iznenadi.

(Nacrtao: Aleksandar Klas, klik za uvećanje)


Nova reka - nova klima



Ali to je samo zanimljiv detalj, i najmanja vrednost ovog objekta. On pretstavlja dokrajčenje praiskonske bitke Vojvođana protiv neželjene vode, u kišnim godinama, i opasne žege, u periodima suša.

Zakon o kanalu predvideo je da ovaj objekt košta blizu 53 milijarde dinara. Suma prilično zamašna. Ali ona upravo iznosi toliko koliko i štete od poplava ili suša u jednoj deceniji. Dovoljno će, dakle, biti samo deset godina postojanja ovog kanala, pa da se uložena sredstva vrate tamo odakle su uzeta.

Kako će ova veštačka reka uspeti to da ostvari?

Kad bude dovršena, a rok za puštanje u saobraćaj je 1967 godina, onda će njenim tokom odlaziti u Dunav i Tisu sve površinske i podzemne vode sa preko jednog miliona hektara zemljišta. 

U Bačkoj će se na taj način isušiti 530 hiljada hektara, a u Banatu 550 hiljada hektara budućih plodnih oranica.

Istovremeno, kada zemlja ne bude imala dovoljno vode, kanalom će se iz dve velike reke, u kojima je uvek ima dovoljno, ona dovoditi da bi se natopilo 360 hiljada žednih hektara. 

To će obavljati samo osnovna kanalska mreža, o kojoj je ovde reč, a pored nje svaka privredna organizacija, komuna ili srez praviće svoju mrežu odvodnih kanala, koji će ovu cifru popeti za još koju stotinu hiljada hektara.

Dakle, buduće žetve u Vojvodini mogu se očekivati bez straha od sagorevanja žita i svega ostalog što tako izdašno rađa na ovoj plodnoj ravnici - u godinama suše i plavljenja - u godinama čestih kiša.


Veći od Sueca



Novi kanal prolaziće kraj 77 naselja, u kojima živi jedna četvrtina svih stanovnika Vojvodine. On preseca šest srezova i 25 opština.

Ali da bi se on izgradio potrebno je izvesti poduhvat gotovo dvostruko veći od onog na obalama Sueca. Tamo su graditelji morali da iskopaju 75 miliona kubnih metara zemlje; ovde će iskopati 128 miliona kubika.

Ako se zna da je za prokopavanje Panamskog Kanala bilo potrebno izvaditi 220 miliona kubika zemlje, onda nije teško konstatovati kakav se zamašan posao treba obaviti u Vojvodini, na njenom Suecu, da bi voda potekla tamo gde ljudi žele.

Na četiri "napadne" tačke, danas radi čitava armija najraznovrsnijih mašina. Tu su suvozemni i plovni bageri, skreperi, buldožeri, kamioni i desetine drugih sredstava, koji olakšavaju rad ljudima. Do kraja godine njih će ovde biti ukupno tri stotine i svakog sata izbacivaće i prenositi 5.450 kubnih metara zemlje. 

Najveći deo ovih mašina proizvele su naše fabrike: "14 oktobar" iz Kruševca i Brodogradilište u Apatinu, u kooperaciji sa nekoliko inostranih firmi.

Već pune dve godine neprekidno ovde traje bitka protiv zemlje i vode, za - zemlju i vodu. Paradoksalno, - ali istinito!

U Vršačkim Ritovima, naprimer, prodire se u dubinu do 21 metar, da bi se jake vodene struje ispod zemlje spustile što niže i omogućilo normalno kopanje kanalske trase. 

Ponegde, na deonicama gde su radovi naročito teški, potrebno je ostati tri godine na relativno malom prostoru od nekoliko kilometara. Na svakom od tih mesta ljudi protiv sebe imaju najpre podzemne vode, koje valja ukrotiti, a zatim hiljade kubika zemlje, koje je potrebno ukloniti da bi voda prošla budućim tokom nove reke.

Onaj ko nije upućen u tajne ovog posla začudiće se što se tako dugo radi nešto što se ponegde jedva i vidi. Ali, ovde se ljudi bave posebnom veštinom hvatanja konaca svih mogućnih podzemnih tokova - što je, kažu, najteži i glavni posao - kako bi se kasnije olakšalo kopanje glavnog korita. 

Kao kakva sanitetska ekipa, stručnjaci redom obilaze bunare po celoj Vojvodini, spuštaju u njih instrumente i tako prate kretanje podzemnih voda u dubini zemlje.


Šta se ove godine radi



U ovoj godini radovi se izvode na dužini od 150 kilometara. Kopaju se četiri kraka budućeg kanala: od Sombora do Srpskog Miletića, od Novog Sada do Vrbasa, od Žabalja do Zmajeva i od Banatske Palanke do Vršačkih Ritova. 

Tri od ova četiri dela su plovna, jedino je deonica Žabalj-Zmajevo nešto uži i plići kanal, sa posebnom namenom.

Kod Vrbasa, a i na drugim mestima gde su radovi već dovršeni, može se videti kako će izgledati budući kanal. On je dubok od 5 do 21 metar, a širina doseže i do 270 metara. U koritu kanala voda će biti duboka od dva i po na neplovnom delu, do pet i po metara na plovnom delu. 

Njegove obale već krase zelene oaze,  na mestima gde drumovi presecaju novu reku postavljeno je više pokretnih mostova, koji se podižu nekoliko metara kada kanalom promiču brodovi.

Na kanalu će, inače, biti 78 mostova, od toga 21 železnički. Kada bi se na jednom mestu smestili svi objekti, koji će se izgraditi na kanalu, pretstavljali bi jedno automatizovano naselje. Jer na novoj reci biće 17 ustava, 13 brodskih predvodnica, 90 upravno-stanbenih zgrada za rukovaoce na kanalskim uređajima i 100 kilometara pristupnih puteva, kojima su se kretale mašine za vreme velikih radova.

Da bi kanal mogao nesmetano da funkcioniše podiže se i 100 kilometara novih telefonskih linija, dalekovoda i železničkih devijacija na sadašnjim železničkim prugama. Prvi put na ovom objektu naša preduzeća polažu ispit u izgradnji ustava i predvodnica za brodove.

Onog časa kad sve bude završeno, i kada se pritiskom na dugme budu pokretali mostovi i podizali i spuštali brodovi - moći će se reći da je najveći deo jugoslovenske žitnice oslobođen ćudi prirode. 

A do tada, iz godine u godinu, sve veći broj seoskih i gradskih naselja u Vojvodini već dobija kraj svog atara novi kanal, iz kojeg se voda odliva na njihova polja, ili otiče odande gde je do juče nanosila pustoš ili stvarala šikare.

U tome je sadašnja vrednost ovog, iako još neizgrađenog, kanala, koji i u periodu stvaranja već donosi velike koristi.

Napisao: M. Marović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, jun 1959.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate