Slavko Štimac, najpopularniji dečak Jugoslavije: Glumac neću biti, mnogo je naporno sve to (1976)






Pozira na motociklu, ali vrti glavom kada mu predlažemo da ga fotografišemo i na konju. Prošle godine ga je jedna kobila zbacila, tako da više ne sme da bude dugo u blizini nekoliko konja koji se nalaze u štali Štimčevih




Mali filmski i televizijski glumac živi u zabitom seocetu Konjsko Brdo kraj Gospića, odakle svakog dana na putu do škole i natrag, prevali osam kilometara...


*****



Kada je pre nekoliko godina reditelj Obrad Gluščević odlučio da realizuje filmsku priču o nemačkom psu Hundu i dečaku koji ga je prihvatio negde u Lici, nije se dvoumio: za nosioca glavnih uloga u filmu "Vuk Samotnjak" angažovaće dečake i devojčice iz ličkih sela, to jest mališane koji zaista druguju za životinjama i slušaju zavijanje vukova.

Tako je slučajno otkriven i Slavko Štimac, sve popularniji televizijski i filmski glumac, glavni junak serije "Salaš u Malom Ritu" koja se ovih dana prikazuje na televiziji.

Da Gluščević nije baš lako našao malog Štimca shvatili smo pre nekoliko dana putujući ka selu zvanom Konjsko Brdo, u srcu Like.

Asfaltni put od Gospića vodi samo do Perušića ali ne i dalje, do sela u kome živi mali Slavko.

Zimi, po snegu koji je u tim krajevima uvek veliki, tamo se stiže samo pešice.

Taj put od četiri kilometra do Perušića i autobuske stanice i sada svakodnevno prevaljuje Slavko Štimac, inače učenik I razreda gimnazije "Nikola Tesla" u Gospiću.

Slavko pored dva televizora - jedan je njegov, dobio ga
je kao nagradu u Nišu 1975. godine (foto: Al Šimon)


Stidljivi domaćin



Zaselak Konjsko Brdo nalazi se zaista na brdu ukrašenom šumom i divnim proplancima na kojima se, kad nema snega, napasaju ovce, konji i goveda velike porodice Štimac.

U Konjskom Brdu svi su Štimci.

Kuća u kojoj živi mali Slavko Štimac je odmah na početku naselja i vidi se još iz doline, od Perušića. Iako je proleće uveliko počelo, puteljak je pod snegom koji se ovde sporo topi.

Slavko Štimac deluje na prvi pogled stidljivo ali ubrzo pokazuje kvalitete pravog gostoljubivog domaćina.

Shvata da je on predmet našeg interesovanja i upoznaje nas sa ocem Pavom, majkom Marijom, starijim bratom Ivicom.

Treći sin Pava i Marije, Perica na školovanju je u Osijeku.

- Kako ste me ovde našli? - smeška se Slavko, slažući sveske i knjige, jer je morao da prekine učenje engleskog jezika. - Imam danas pismeni iz engleskog, ali nema veze, nadoknadiću to.

U najprostranijoj sobi nevelike kuće okružene štalama i ambarima nalaze se dva televizora, a na udarnom mestu, na zidu, uramljena diploma koju je prošlog leta u Puli najmlađi Štimac dobio za ulogu u filmu "Zimovanje u Jakobsfeldu".

Štimci su već imali veliki televizor kada je sa prošlogodišnjeg Niškog glumačkog festivala Slavko doneo još jedan mali, portabl, koji je dobio kao nagradu.

Taj prijemnik je sada rezerva - da se ne bi slučajno desilo da veliki otkaže u vreme prikazivanja "Salaša u Malom Ritu".

Ispred ulaza se izležava i, kada ugleda Slavka, maše radosno repom veliki vučjak Viki, sličan psu koji se zajedno sa njim proslavio u filmu "Vuk Samotnjak".

Porodica Štimac, nedostaje samo srednji sin Perica (foto: Al Šimon)


Gitara umesto harmonike



- Slavko voli životinje i zato je i dobro igrao u filmu - kaže njegov otac, poljoprivrednik Pavo Štimac.

Slavko Štimac druguje i sa ovcama, konjima ali ponosno ističe da ume da vozi motocikl svog brata Ivice.

Pozira na motociklu, ali vrti glavom kada mu predlažemo da ga fotografišemo i na konju. Prošle godine ga je jedna kobila zbacila, tako da više ne sme da bude dugo u blizini nekoliko konja koji se nalaze u štali Štimčevih.

Od trenutka kada ga je otkrio reditelj Gluščević pa do danas, Slavko Štimac je mnogo opterećeniji od svojih drugova u razredu.

On mora da "sustiže" gradivo koje su ostali đaci prešli u vreme dok je on bio na snimanju nekog filma, serije ili gostovao recimo, u kvizu.

- Ne mogu da kažem da mi se ne sviđa što imam uspeha kao glumac, ali mi sve više smeta što ne mogu da radim kao ostali moji drugovi iz škole - priča Slavko. - Sve manje imam vremena čak i za muziku koju mnogo volim.

Slavko nam pokazuje harmoniku i gitaru koje uči da svira i tužno sleže ramenima.

Otac Pavo i sin Slavko: Nije Šturm, ali treba biti na oprezu
(foto: Al Šimon) 


Žal za kosom



- Harmonika me više ne interesuje. Volim gitaru, ali eto, sada stoji prašnjava. Već ću da zaboravim ono što sam naučio. Koju muziku volim? Pa, sve što je lepo. I zabavnu i narodnu...

Prilazi nam jedan dugokosi dečak i Slavko nas upoznaje sa svojim bratićem Ivicom, koji mu je ujedno najbolji drug. Saznajemo da je i Ivica sa njim igrao u "Vuku Samotnjaku" ...

- On je sada slobodan, vidite, ima kosu - šali se Slavko. - I ja bih rado pustio kosu kao svi moji vršnjaci ali nikako ne mogu zbog ovih filmova. Svuda traže da se ošišam. Nedavno sam završio film "Vlak u snijegu" i pošto ću, nadam se, biti slobodniji, promeniću konačno i ja frizuru.

Slavko Štimac, trenutno najpopularniji dečak ne samo Like nego i Jugoslavije, nijednog trenutka ne pokazuje da je opterećen tom činjenicom.

Pomalo setno i zamišljeno kaže da bi voleo da se malo i odmori od tolikih filmova, da bude sa svojim drugovima i drugaricama iz škole, da postigne uspeh u gimnaziji i da bude odličan kao što je bio u osnovnoj školi.

Uželeo se svog jednim delom, oduzetog detinjstva, svoje gitare, muzike, svoje kose ...

Zaradio je milione, ali ih nije trošio. Sve ga, kako kaže njegov otac, čeka na knjižici kad jednom krene na studije.

- Ne znam šta ću da budem i šta ću da studiram posle gimnazije - kaže Slavko. - Ranije sve sam želeo da budem, i pilot i lekar i glumac. Sada nisam više siguran. Možda sam čak siguran da glumac neću da budem. Nekako je mnogo naporno sve to ...


Odlaze vukovi



U stvari zašto bi i poželeo da bude nešto što je već postao! Slavko je svakako zaposleniji filmski i televizijski glumac od većine svojih starijih kolega s diplomama. Glumom nije opterećen i možda je baš u tome tajna njegove uverljivosti.

Dok govori podseća na sebe iz serije, iz filmova.

Mali Slavko ne glumi već jednostavno igra sebe.

- Kako sam uspeo da savladam vojvođanski akcent? Pa, nije to teško. Slušao sam kako govore ljudi i, jednostavno, imitirao sam ih.

Slavko pakuje svoje knjige jer je već vreme da krene u školu.

Pratimo ga na putu prema Perušiću gde hvata autobus za Gospić. Ta četiri kilometra često prelazi na motociklu kada je lepo vreme i to u društvu svog rođaka Ivice koji uči zajedno sa njim.

- Noću, kada je veliki sneg, ponekad je neprijatno, ali idemo u grupi do našeg sela. Nema ovde više vukova. Bilo ih je nekad, ali se sada sve ređe čuju. Ima lisica, a jednom sam video i medveda. Ipak se sve menja. Sve je više kuća i ljudi i naš kraj više nije pust i zabačen.

Što Konjsko Brdo kraj Perušića više nije zabačeno ni nepoznato seoce zaslužan je i mali Slavko Štimac, dika i ponos celog ovog kraja koji je dao mnoge poznate ljude, naučnike, umetnike i heroje.

U Perušiću, Gospiću i okolini svi su ponosni na svog filmskog i televizijskog glumca, ponajviše zbog toga što je ostao isti kao i nekada: skroman, lepo vaspitan i čestit dečak iz planinskog sela.

Napisao: Zoran Predić, obrada: Yugopapir (RTV revija, april 1976.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate