Predsednik Mika Špiljak u poseti SAD: "Uprkos teškoćama, Jugosloveni nisu došli ništa da traže"



Na Jugoslaviju se gleda, kad se razume ili ne razume, hvali ili kritikuje, kao na neku pomalo čudnu zemlju koja tera po svome i kojoj to uglavnom uspeva, dopalo se ili ne onome ko piše ili nekom drugom. Poslednjih meseci na primer uglavnom se beleži da je Jugoslaviji uspelo da - po cenu velikih odricanja - ne uđe u krug zemalja dužnika u koje svi sumnjaju

Februar 1984: Kako je protekao boravak našeg predsednika u Vašingtonu i Los Anđelesu ... Uoči i za vreme posete Mike Špiljaka SAD o Jugoslaviji se pisalo i govorilo više nego ikad ... I zvanično i nezvanično razgovori sa predsednikom Reganom ocenjeni su uspešnim, uz ovdašnje komentare da "uprkos teškoćama, Jugosloveni nisu došli ništa da traže"...


*****



Posle punih šest godina, kako su prezicno zabeležili domaćini, od posete predsednika Tita, u SAD je boravio jugoslovenski šef države drug Mika Špiljak, a odnosi, uprkos velikih promena na vrhu, između dve zemlje, ostali su isti: prijateljski i bez problema.

To je odnos u kojima se razlike ne samo podrazumevaju, već i poštuju, kako se vidi i iz zvanične izjave dvojice predsednika.

U Jugoslaviji, zabeleženo je, ništa se od ranijih principa nije promenilo, ni od čega se nije odstupilo. U Americi, rekao je našima na Kapitol hilu, kongresmen Lantoš - odnosi sa Jugoslavijom nikad nisu bili stvar republikanaca ili demokrata, već čitave američke politike.

To je odnos koji ima jedinstvenu dvopartijsku američku podršku. Ovakva izjava je naročito značajna u času kad se dve stranke bore oko svega i svačega u Kongresu, a posebno ukrštaju koplja u predizbornoj 1984. godini.



Po cenu odricanja



Amerikanci jesu radoznao svet, ali ipak saznaju samo ono što je spreman moćan televizijski i novinarski medijum da mu pruži. Za poslednje dve godine, na primer, jedva da se ovde nešto čulo i saznalo, recimo o Skandinaviji. O Francuskoj se takođe piše malo, i to sve i za sve - ako ima nekih problema.

Takav je jednostavno prilaz ovdašnje štampe i drugačije jedva da je mogućno.

Najlepše je to objasnio TV humorista Endi Roni, kad je rekao:

"Stalno nas kritikujete što pišemo o lošim stranama života, ali nemojte mi molim vas reći da ćete čitati novine i slušati vesti ako bismo objavljivali naprimer ovako: "Avion iz Njujorka u Boston spustio se bez ikakvih problema i po lepom vremenu, svi su putnici bili zadovoljni i sve je bilo normalno". A sad pogledajte - da li biste čitali da je bilo obrnuto i sve drugačije i uzbudljivije".

O Jugoslaviji ovde se ipak, više piše i govori nego o bilo kome drugom, ako se ne računaju zapadnoevropski američki saveznici, Japan i naravno Sovjetski Savez.

Na Jugoslaviju se gleda, kad se razume ili ne razume, hvali ili kritikuje, kao na neku pomalo čudnu zemlju koja tera po svome i kojoj to uglavnom uspeva, dopalo se ili ne onome ko piše ili nekom drugom. 

Poslednjih meseci na primer uglavnom se beleži da je Jugoslaviji uspelo da - po cenu velikih odricanja - ne uđe u krug zemalja dužnika u koje svi sumnjaju.

Naša zemlja se, uz Meksiko, izdvaja po tome.

Tako se o Jugoslovenima sada zna više nego ikad. Zbog Olimpijade naravno, ali i zato što je Amerika domaćin Olimpijade ove godine, takođe, samo u leto.

Poslednjih dana, uoči posete Mike Špiljaka, Jugoslavija je ovde bila bliža nego ikad pre, Sarajlije i Jugosloveni su proglašeni čudom od entuzijazma, uspeha i rešenosti da dobro urade ono što su naumili.

Čak i nekad konzervativni listovi priznaju da ne mogu da odole "jugoslovenskom šarmu".


Jatom brže i - jeftinije



Jugoslovenski predsednik je dakle stigao u posetu na poziv američkog, upravo u času kad se o Jugoslaviji najviše govori i piše.

I u zvaničnoj izjavi na travnjaku Bele kuće, posle razgovora i ručka, oba predsednika su istakli značaj Olimpijskih igara za još veće upoznavanje dve zemlje i dva naroda. Sažeto inače rečeno, složili su se da su američko-jugoslovenski odnosi dobri, da poštuju uzajamne razlike i da imaju mnogo zajedničkih interesa, pre svega mir u svetu, kontrolu naoružanja, popuštanja zategnutosti i obnovu dijaloga Vašington-Moskva.

Domaćini su uveravali da su duboko odani ideji da dijalog bude obnovljen.

Po američkim zakonima ni jedna državna i zvanična poseta ne može da traje duže od tri dana, pa je zato program uvek do kraja iskorišćen, od zore do večeri.

U slikovitom ambijentu na travnjacima Bele kuće, uz počasne straže i plotune tako se i odvijala poseta Mike Špiljaka Vašingtonu.

Naša delegacija je doputovala u Njujork avionom JAT što nije bila nikakva novost. Mika Špiljak je to učinio i prošlog septembra dolazeći na zasedanje Generalne skupštine.

U razgovoru sa novinarima, rekao je sada u Vašingtonu:

- Ne znam što vas to toliko čudi. Konačno, to je mnogo udobnije nego putovati manjim avionima. Brže je i naravno jeftinije.

Naši su odseli u hotelu "Šeraton", čudnovatom američkom zdanju od stakla, metala, betona i beskrajnog zelenila. Zvanična rezidencija stranih državnika ovde, Bler haus, se obavlja, - ali je zato deo "Šeratona" bio proglašen Bler hausom.

Prvog dana posete bio je predviđen ručak sa predsednikom Reganom. Izvan protokola na tom ručku pojavili su se i potpredsednik Buš - koji je uveče priredio večeru i predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Mek Farlen.

Posle je predstavnik Stejt departmenta rekao novinarima - uzgred to je Mark Palmer koji govori i srpskohrvatski - da su Jugosloveni ljudi koje ovde vole da slušaju i čuju.

Oni znaju mnogo, imaju velika iskustva sa Istokom i Zapadom, a nezavisni su i nesvrstani, a kao socijalistička zemlja su i "izvanredni kremljolozi".

Saznalo se i da je predsednik Regan u jednom neobaveznom trenutku govoreći o razlikama, interesima i prijateljstvu rekao:

- Neka svako ide u svoju crkvu, ali to ne znači da ne možemo biti dobri prijatelji.

Između ostalih, za ekonomske razgovore bio je predviđen dolazak u hotel, Donalda Rigana, ministra finansija. On je, međutim, ceo dan bio u Kongresu što je Televizija uredno prenosila braneći novi budžet.

Posle je poslao pismo Miki Špiljaku i svog zamenika Roberta Menamara.

Svi su docnije izjavljivali da "uprkos teškoćama Jugosloveni ništa ovde nisu došli da traže".

Ministar odbrane, Kaspar Vajnberger je takođe bio u Kongresu pod baražom pitanja i kad je došao na razgovore naši su imali nekoliko kratkih pitanja. Poznat po operativnosti, Vajnberger je rekao:

- Sjajno, sad mogu da se opustim, nema dugih razgovora, fraza. Samo uzajamna pitanja i odgovori...

Iz Vašingtona naša delegacija je zajedno sa grupom privrednika otputovala u Los Anđeles grad domaćin Letnje olimpijade. Privrednici - sa posebnim ciljem, da pregovaraju sa Armanom Hamerom, legendarnim biznismenom, za koga se zna da je bio i prijatelj sa Lenjinom.

Ima naftu i još mnogo čega, a uz to i poznate galerije iz kojih je sastavljena kolekcija za nedavno organizovanu izložbu u beogradskom Narodnom muzeju.

Drug Mika Špiljak i članovi delegacije su se predsedničkim vojnim avionom vratili u Njujork, a onda, opet JAT-om za Beograd.

Naš predsednik je ovde dočekan i predstavljen kao popularan političar koji je dao izuzetni lični doprinos razvoju Jugoslavije. Bio je predstavljen i kraćim intervjuom iz Beograda u TV mreži Ei-Bi-Si koju je napravio ugledni novinar dopisnik iz Pariza Pjer Selindžer.

A kad se drug Špiljak iznanada pojavio pred troje jugoslovenskih novinara (ušavši u sobu gde ga nismo očekivali) rekao nam je, doduše nezvanično, da je poseta bila ugodna, da su razgovori bili dobri i zanimljivi.

Obe strane su posebno izrazile spremnost da se bore protiv terorizma, što je naročito važno u godini Olimpijade.

Predsednik Regan je naglasio da neće na svojoj teritoriji trpeti antijugoslovenske terorističke ispade.

Amerika se s njima sreće tako reći svakodnevno, pa je i Bela kuća i dalje okružena betonskim blokovima sa mnogo cveća i - mnogo obezbeđenja.

To nije smetalo atmosferi dobrih i prijateljskih odnosa.

Napisala: Gordana Logar, obrada: Yugopapir (Osmica, februar 1984.)


Biznis sa Hamerom



Boraveći u Los Anđelesu predsednik Špiljak je imao brojne susrete s predstavnicima lokalne vlasti, članovima Organizacionog komiteta letnje Olimpijade, našim iseljenicima, a u Savetu za međunarodne odnose održao je, po već ustaljenoj tradiciji - zapaženo predavanje.

Ipak, ovdašnje televizijske i novinske izveštače najviše je zainteresovalo šaputanje između starih poznanika Armana Hamera i predsednika Špiljaka. Naime, na večeri koju je u ime svoje firme "Oksidental Petroleum Korporejšn", Hamer priredio predstavnicima beogradskog "Geneksa" i zagrebačke "Ine", drug Špiljak je obelodanio potpisivanje značajnog ugovora američkih i naših privrednika.

Iako je Arman Hamer lakonski rekao da misli kako je u pitanju veliki posao, reč je o desetogodišnjem kompenzacionom ugovoru po kome bi Hamerova firma isporučivala Jugoslaviji petrolej i ugalj za koksiranje, dok bi iz Jugoslavije bili uvoženi vagoni, oprema i neki drugi industrijski proizvodi.




Podržite Yugopapir: FB TW Donate