Zimska turistička patrola 1970: Zlatibor - "Nemate novca da platite račun? Platićete drugi put"




Sobarica je zatekla, na drugom spratu, jednog dečaka kako se, u prisustvu roditelja, "igra" - skida zidne tapete. I uopšte bi ponašanje izvesnog broja gostiju zaslužilo psihološku studiju. Ove sezone su iz glavnog restorana nestale dve umetničke slike, među njima jedna Lubardina

Zlatibor je već postao pojam za Beograđane i ostale izletnike. I već odavno planinska varoš. Leti: vazdušna banja; zimi: košnica. Ali ugostiteljstvo na Zlatiboru poslednjih godina povezano je sa tri imena; Pantom, Mićom i Dušankom.

Panta Mijajlović je direktor "Sloge", ugostiteljskog preduzeća iz Titovog Užica, poznatog po veštim kelnerima i dobroj kuhinji. Direktor Panta dokazao je da turizam na Zlatiboru nije utopija. On gotovo svakog dana dolazi iz Titovog Užica na Zlatibor direktorskim "mercedesom". I uvek je nasmejan, strpljiv.

Mića Marinković je upravnik hotela "Palisad". Nema gosta koga on, nekoliko puta dnevno, ne pita za raspoloženje i eventualne želje. Uradi to tako tiho kao da ste mu prvi put ušli u kuću! Nasmejan je, ali ne glasan; za njega je gost uvek u pravu.

Dušanka Minić iz recepcije nije portir, već domaćica "Palisada". Ona nikad ne priznaje da je hotel zauzet. Ne dozvoljava da se i jedan gost vrati. Ali ko jednom svrati u "Palisad", oslovljavaće je kasnije samo imenom.

Naravno, ima u "Palisadu" još vrednih ljudi. Ali gost pamti pomenutu "trojku". Čak i ako slučajno nemate dovoljno novca da platite račun na odlasku, oni vam neće tražiti priznanicu. Uspeli su da stvore atmosferu koja je neophodna jednom zimsko-turističkom centru. Gost ubrzo zaboravi da se nalazi u hotelu.

Vi ste verovatno čuli za čuveni zlatiborski doručak.

Možete da birate, ali se svi odlučuju za vruće lepinje sa kajmakom i kajganom. Kiselo mleko u zemljanoj šolji zaista se može "seći nožem!". Za vreme oba naša doručka i kajmak je bio kiseo u lepinji. Ali atmosfera je već stvorena.

Da zlatiborskom ugostiteljstvu ide dobro, potvrđuje novi hotel, komforniji od dosadašnjih. Nije još završen, ali već je primio više od 200 gostiju.

U dansing-restoranu ne sviraju više profesori i najtalentovaniji učenici Srednje muzičke škole iz Titovog Užica.

Ove godine je to pravi orkestar!

Ne smeta ni to što se pevačica jedva kreće, ni što primaš svaku treću pesmu prekida monolozima iz "Koštane". Naprotiv!


Najbolje se jede "kod Pante"



Na glavnom udaru je i dalje komforni depandans, najmanje zbog zimskog bazena. Tamo je sada kao u košnici.

Projektant Jovanka Jeftanović je sama nabavljala za salon, komad po komad, stilski nameštaj u Vojvodini. Jedna fotelja je nagorela.

Sobarica je zatekla, na drugom spratu, jednog dečaka kako se, u prisustvu roditelja, "igra" - skida zidne tapete.

I uopšte bi ponašanje izvesnog broja gostiju zaslužilo psihološku studiju. Ove sezone su iz glavnog restorana nestale dve umetničke slike, među njima jedna Lubardina.

Pedeset pet dinara za dnevni pansion - to nije malo. Ko toliko plati, hoće za toliko i da uživa. Kada je posle Nove godine u hotelu nestalo lož-ulja za centralno grejanje većina gostiju se pobunila. Cisterna sa gorivom krenula je na vreme iz Titovog Užica ali se prevrnula nadomak Partizanskih Voda.

Izvlačili su je celu noć.

Zahvaljujući "Ineks turistu" prodavnice na Zlatiboru snabdevene su kao da se nalaze nasred Terazija. Tu ima najviše uvezene robe.

Ali je zato zatvoren onaj odlični bife kraj zamrznutog jezera.

Još se najbolje jede u Čajetini "kod Pante", a tamo se može stići i pešice.

Ove i ostalih zima živosti na Zlatiboru doprineli su studenti. Oni zimuju u svom domu tri nedelje za 100 novih dinara. Da nije njih, večeri bi ovde bile monotone.

Nije mnogo pomogla ni nedavna "Lovačka zabava". Na stranu, što su lovci bili prebučni: zamalo da nisu ponovili prošlogodišnji "štos" - da oboje živog zeca u crveno i da ga puste na beli sneg.

U poređenju sa nedavno pomenutim Zlatarom:

Zlatar nudi izvanredne uslove za pravi odmor, Zlatibor je na večitoj vetrometini jer je tu promet veoma živ. Zlatar ima bolje smučarske i terene za sankanje, Zlatibor atmosferu i življe večeri.

Zlatar i Zlatibor potvrđuju da zimski turizam nije u Srbiji više samo pusta želja ili utopija. 

Napisao: Džavid Husić, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1970.)


Ocene za Zlatibor


Zimska turistička patrola 1970: Zlatar


Podržite Yugopapir: FB TW Donate