U Jugoslaviji registrovano čak 1300 autora zabavne i narodne muzike: Koliko zarađuju tekstopisci?



Očito je da je pisanje tekstova za zabavne i narodne hitove sudeći po honorarima, najunosniji i najpriznatiji vid književnog stvaralaštva - ako tako uopšte možemo nazvati većinu tekstova kojima nam se kroz pesmu obraćaju autori. Poljupci, suze, sastanci i rastanci samo ovako emotivnim narodima kao što su naši neće nikada dosaditi

Januar 1979: Da li je praotac Adam bio prvi kantautor ili je to bila Eva, ili su posle slatkih grehova zapevali zajedno - možemo samo da nagađamo. Ali sa priličnom izvesnošću možemo da pretpostavimo o čemu su pevali. O ljubavi u svakom slučaju, tako da je zmiji možda bilo i dosadno da sluša naše zanesene praroditelje kako se prenemažu i uzdišu, a moguće je i da joj se pesma dopala.

Bilo kako bilo pesma i pevanje postali su neodvojivi deo ljudske istorije od prvih dana i zato slobodno možemo reći:

"Pesma nas je održala, njojzi hvala!"


Šoubiznis odmah iza naftne i auto industrije



Kompozitori i stihoklepci, već prema kvalitetu, bili su kroz epohe različito nagrađivani, da bi tek u ovom veku uneli neki red i organizovanost u svoja nadahnuća.

Pronalaskom gramofonske ploče komponovanje i pevanje postalo je unosan posao velikih razmera. Tako je danas u razvijenim evropskim zemljama šou biznis po bruto-prihodu na trećem mestu, posle naftne i auto-industrije.

Ni mi nismo hteli da baš kaskamo za ostalim zemljama pa smo u protekloj godini na zabavnoj i narodnoj muzici, ostvarili promet od 600 milijardi dinara. 

Ovakav promet ostvarilo je trista hiljada ljudi, na razne načine angažovanih u ovom poslu.

Očito je da smo pevačka nacija, pa podatak da je u SANAM-u registrovano 1300 autora zabavne i narodne muzike (više nego u celoj Evropi) i ne čudi mnogo.

Bez sumnje hleba ima za sve: kompozitore, aranžere, muzičare, menadžere i pisce tekstova. Za ovu priliku interesovalo nas je kako i koliko zarađuju autori čiji su nas tekstovi često znali da "dirnu u žicu" ili da naljute i razočaraju - već prema ukusima i afinitetima.


(Ilustracija: Dejan Nastić)


Sume koje književnici mogu samo da sanjaju



Tako se i dešava da dobar tekst "izvuče" slabu melodiju ili se slab tekst provuče zahvaljujući dobroj melodiji. Ipak, sudeći po deobi zarade od prodatih ploča, komponovanje se više ceni od pisanja teksta.

Naime, od maloprodajne cene ploče odvaja se 8% na ime čistog autorskog honorara.

Od ove sume 75% dobija kompozitor, a 25% pisac teksta, što je regulisano pravilnikom autorske agencije.

Računicom saznajemo da na prodatom tiražu od 50.000 ploča pisac teksta zarađuje neto 68.000 dinara po singlu, odnosno 320.000 dinara po long plej ploči. 

Sada valja sve ovo pomnožiti brojem izdatih ploča pa će se dobiti sume koje većina članova udruženja književnika mogu samo da priželjkuju.

No, ukupna zarada se ne završava sa brojem prodatih ploča.

Na kraju svake godine autori dobijaju novac od tantijema, to jest obeštećenje za svako emitovanje kompozicije na našim radio-stanicama.

Za svako emitovanje dobija se po jedan poen. Koliko emitovanja toliko i poena, pa i na taj način onima koji su najbolji ili najpoznatiji u ovom poslu "kapne" još po neki milion.

Očito je da je pisanje tekstova za zabavne i narodne hitove sudeći po honorarima, najunosniji i najpriznatiji vid književnog stvaralaštva - ako tako uopšte možemo nazvati većinu tekstova kojima nam se kroz pesmu obraćaju autori.

Poljupci, suze, sastanci i rastanci samo ovako emotivnim narodima kao što su naši neće nikada dosaditi.

Prenemaganja u svim varijantama i te kako imaju prođu pa svojim, ne toliko sposobnim i pismenim autorima, koliko poslovnim (čast pojedincima), donose milione.

Laka i dobra zarada privukla je ogroman broj tvoraca tekstova pa gledajući apsolutan broj ovih autora reklo bi se da smo najpismenija nacija u svetu.

Pogledajmo o čemu i kako pišu neki autori zabavne i narodne muzike.


Zabavnjaci:



Gde si sada, gde si ti, želim znati, oh, Ana, Ana, oh, Ana,
Duge noći sasvim sam, jedva čekam novi dan
Oh, Ana, oh, Ana, oh, Ana,
Zauvek, zauvek u srcu mom zauvek bićeš ti
Zauvek, zauvek
Ja volim te, o, moja ljubavi


Moj dan, moj kraj tražim svud, šaljem zov u tamnu noć.
Ja znam, prošlo je sve, još samo sjaje poznate staze.


U tami disko kluba tvoja kosa sja, u mnoštvu ljudi sami smo ti i ja.
U dimu cigareta tvoja oka dva, da bar u disku sami smo ti i ja.


Nežno šapni mi reči ljubavi, možda ćemo srećni biti mi.




I tako ove reči nalaze put do ušiju, srca i džepa ljubitelja pesama. Tekstovi narodnih pesama razlikuju se od ovih samo utoliko što u njima ima više sevdaha i srče.


Narodnjaci:



Ti anđeo a ja đavo, da te ljubim nemam pravo.
Nisam crn ko što vele veruj meni moj anđele


Osvajam te natenane, sve polako, slatko lane
Ljubav ne sme doći žurno već polako al sigurno


Ja sam žena dvadesetog veka koja ume da shvati čoveka


Jedini čovek bio si za me, a sada naše prošlo je sve
sa drugim ideš, druga te ljubi a ja te volim isto ko pre


Vrati me srećne dane jer ti si samo moj,
jedna ostavljena žena zove te u život svoj


Naša ljubav nije čaša vode, da se prospe il’ u zemlju ode




Istini za volju komisija za šund mnoge od ovih ploča proglasila je šundom ali pečat sa znakom da proizvod podleže porezu često izaziva kontrareakciju od željene: često baš takve ploče izazivaju znatiželju kod kupaca. Većina pisaca tekstova i ne haje za ovakve ocene. Znaju oni dobro da će para biti. Zato ih ima sve više. Niču kao pečurke posle kiše.

Napisao: Mihailo Janković, obrada: Yugopapir (RTV revija, januar 1979.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate