Građani i psiholozi o fenomenu ženskih suza: Dovoljno je da pusti suzu - i ja pristajem na sve! (1975)




Ja ne samo da nikad ne plačem pred dečkom već se još i smejem onda kad bi on očekivao da plačem. Time ga tako nasekiram da se lako primeti kako bi onda zaplakao on. Od muke. Ako mu se plače, neka mu bude! 

ON čeka već pola sata na Terazijama, ispred "Jugoslovenske knjige". ONA se, u svom stanu kod Vukovog spomenika, još uvek češlja. ON svaki čas baca pogled na sat. ONA ne gleda u sat. Zna da kasni, pa kad je već tako...

Pedeset i pet minuta posle trenutka dogovorenog za sastanak. 

ON, ljutito: Nisi morala da žuriš! Baš završavam "Rat i mir".

ONA: Mili, nemoj da se ljutiš...

ON: Baš me interesuje šta ćeš sad da smisliš.

ONA: Opet je bio neki zastoj u saobraćaju.

ON: Kad je tako, više se nećemo viđati dok Beograd ne dobije metro! A dotle, nađi nekog drugog koga ćeš moći da vučeš za nos!

Pre nego što je ON stigao da se demonstrativno okrene i krene sam put Skadarlije, ONA je pokrila rukama lice. Ramena su počela bezglasno da joj se tresu...

NJEGOVO zgrčeno lice i telo se odjednom opuštaju. Narogušeni petao poprima izgled žalosne vrbe. Isprva ćuti jer mu muški ponos ne dozvoljava da se i u glasu, tako brzo, oseti korenita promena.

ONA kao da ništa ne primećuje. I dalje jeca. Prolaznici očigledno saučestvuju u NJENOM bolu, a NJEMU dobacuju prezrive poglede.

Kakav grubijan, kakav neotesanko!

ON više nema kud:

- Mila, pa ti sve uzimaš k srcu...

I tako, sa tačno sat zakašnjenja, odlaze zagrljeni prema bioskopu "Kozara".

Njih dvoje će uskoro, verovatno, proslaviti i neku jubilarnu reprizu ove "predstave".

Jer, ONA uvek kasni, ON se uvek ljuti; ONA uvek zaplače, a ON joj onda oprosti.

Rekli bismo - čista klasika!


Kako deluje jedan animalni mehanizam...



Da, istorija je puna "slabih" žena koje su umele da vladaju "jakim" muškarcima. Neretko, za to im je bila potrebna samo neka suza.

Bezbroj romana, komedija, pesama... je obrađivalo ovaj fenomen. Koliko je samo šala i viceva stvoreno na ovu temu!?

Nepobitna je činjenica da žene ne samo što lakše i češće zaplaču već, za razliku od muškaraca, umeju to da iskoriste u sasvim određene svrhe. Naravno, ne baš sve, i ne baš uvek.

Nemački sociolog, dr Erhart Hauf , posebno se bavio "ženskim suzama". Evo nekih njegovih zaključaka:

- Po meni, ključ rešenja leži u vekovima izgrađenim odnosima između polova. Muškarac je imao vlast i ekonomsku snagu, pa je kao takav mogao najdirektnije da gospodari i zapoveđa ženi. Ona takvih mogućnosti nije imala. Dakle, morala je da iznalazi suptilnije načine da parira muškom samovlašću i aroganciji. 

Pored mnogih drugih lukavstava, ona je naučila da upotrebljava i - suze. I to kao jedno od najdelotvornijih oružja.

Zašto su muškarci tako osetljivi na suze?

Po svemu sudeći, tu je presudno njihovo vaspitanje. Njih su od malena učili da budu snažni, prodorni, nepokolebljivi. I, naravno - da ne plaču. Jer, time se samo pokazuje sopstvena slabost, što je nedopustivo za muškarca.

Ovako vaspitan, muškarac je sklon da ženske suze tumači iz muškog aspekta: kad neko već plače, to znači da je potpuno slomljen, da se predaje na milost i nemilost.

U tom stadijumu kod njega počinje da deluje jedan animalni mehanizam. Poznato je, da mnoge veoma krvoločne i opasne zveri prestaju da pokazuju svako interesovanje za protivnika, kad ovaj, na neki od poznatih načina, prizna da je pobeđen. 

Čak, štaviše, pobednik pokazuje izvesnu dozu sažaljenja prema pobeđenom protivniku, makar i na taj način, što ga, iako to može - ne lišava života.

Mislim da i u čoveku-muškarcu proradi jedan sličan mehanizam, kada se ovaj nađe pred ženom koja plače.

Interesantno je još jedno zapažanje dr Erharta Haufa:

- Do pre neku godinu moglo se smatrati da bezmalo svi muškarci podležu ženskim suzama. Međutim, danas već svaki četvrti ne opisuje svoje stanje u takvoj situaciji kao: zbunjenost, bespomoćnost, spremnost na pomoć... već kao: indiferentnost i indikaciju. 

Po meni, to je posledica emancipacije žena. Muškarac se sve manje oseća superiornim i sve više je sklon da posmatra ženu kao ravnopravnog partnera, pa čak " i kao rivala. A među rivalima, zna se, nema mnogo sažaljenja.

A šta o ženskim suzama kažu psiholozi?

Dr Bendžamin Frost, sa Pensilvanija univerziteta:

- To je čin koji ženama donosi dve velike prednosti. Prva je, što se one tako najefikasnije oslobađaju napetosti i konfliktnih situacija, a druga, što se posle toga osećaju mnogo pribranijim i jačim. Kad se ovome doda osetljivost muškaraca na suze, onda je jasno koliko se na ovaj način može promeniti "odnos snaga" muškarca i žene, pre i - posle njenih suza. 

Slabiji pol se retko sasvim svesno služi ovim oružjem, ali nesvesno - to čini gotovo uvek.

Suze su obično onaj poslednji "argument" koji dolazi kad su ostali istrošeni, ili ih - nije ni bilo.


Želeli smo da čujemo i mišljenja mladih Beograđana



Prvo smo upitali petoricu mladića: "Kako reagujete kad vaša devojka plače?"


Slobodan Kovačević, student, 20 godina:

- Dobro mi je poznato da su ženske suze obično samo jedno delotvorno sredstvo, koje ne spada u fer-plej. Ono je upravljeno protiv nas, muškaraca.

Jeste li primetili da žena pred drugom ženom skoro nikada ne plače. Jer, ona druga zna "za jadac".

Pa ipak, ja ponekad pređem preko toga.

U stvari, sve zavisi od devojke. Ako je to neka do koje mi nije stalo, njene suze mogu samo još više da me razljute, da podignem ton i postanem nepopustljiviji.

Ali, ako mi je do devojke stalo, onda nađem način da je utešim i da eventualno priznam deo svoje "krivice".

Samo, nikad ne više od 30%. To je moja žrtva za nastavak veze do koje mi je stalo.


Predrag Stojanović, ekonomista, 27 godina:

- Stvarno sam bespomoćan pred ženskim suzama. Bilo da je u pitanju žensko dete, ili žena u poodmaklim godinama.

Ne, ni u jednom slučaju nisam uspeo da se odbranim od tog oružja.

Jednostavno - dignem ruke.

Ženama je poznata snaga kojom raspolažu, pa se time i koriste. Vešto, zaista.

Za to što danas ima manje muškaraca koji su pred njihovim suzama bespomoćni kao ja, mislim da su same krive.


Siniša Davidović, tehničar, 19 godina:

- Da, to mi je slaba tačka! Pred ženom koja plače osećam zbunjenost, neprijatno mi je, osećam se dužnim da pomognem, čak i ako uopšte ne znam zbog čega tolike suze.

Ukoliko uz to mislim da sam ja, delimično, uzrok njenih suza, onda sam jako, jako slab.

Bilo da sam zaista "kriv", ili ne.

Ne znam kako drugi, ali ja se najviše osećam kao muškarac kad se devojčini jecaji smiruju na mojim grudima.

Tada se u meni bude zaštitnička osećanja, budi se u meni ogromna snaga i ponos zbog dobrog dela koje sam učinio. Za te i takve trenutke vredi ponešto i "progutati".


Saša Stefanović, učenik, 17 godina

- U svakom slučaju, žao mi je i pokušavam da pomognem. Mada, moje konkretno ponašanje, u priličnoj meri, zavisi od toga zbog čega devojka plače.

Ako je to zbog loše ocene u školi, tešiću je na jedan način, a ako je zbog mene, onda na drugi način.

U stvari u ovom drugom slučaju ću se izviniti. Stariji su mi govorili da se treba čuvati ženskih suza, da su one način da se od muškarca izvuče više nego što bi on inače bio spreman da da.

Ja do sada nisam uspeo da uočim tu drugu stranu medalje. Nikad mi se nije učinilo da me devojka svojim plačem navodi da učinim nešto što se protivi mojim stavovima i shvatanjima. Možda sam još mlad?


Đuro Radaković, student, 21 godina:

- Kad devojka preda mnom zaplače, prvo što bih učinio, to je da se okrenem, da je ne gledam. Toliko mi suze teško padaju. Stvarno ih ne podnosim.

Ako vidim da mogu nešto da pomognem, onda pomognem. To uvek učinim, čak i kada su u pitanju lažne suze.

Čini mi se da umem da razlikujem iskrene suze od lažnih, to jest od onih kojima je jedini cilj da omekšaju srce muškarca. Na žalost, to mi mnogo ne vredi.


Očigledno, predstavnici jačeg pola koji su uzeli učešća u našoj anketi su bili vrlo, vrlo iskreni.

Međutim, da li se isto može reći za slabiji pol, kome smo uputili pitanje:


Devojke, da li ponekad koristite suze kao oružje?



Ljiljana Mihajlović, trgovac, 22 godine:

- Ja još nikada nisam zaplakala pred mladićem.

Kad sam sama, da, ali pred muškarcem - to sebi ne dozvoljavam.

Naravno, bilo je situacija u kojima bih tako rado zaplakala, ali nisam želela da na taj način pokazujem svoju slabost.

Svima je poznato da su suze način da pobedi slabiji, a ja nisam niti želim da budem takva.


Snežana Andrić, student, 21 godina:

- Ne, to ne činim.

Ja zaista veoma retko plačem, a kad već do toga dođe, znači da nije bilo drugog izlaza.

Plačem samo kad mi je jako teško, pa i onda ne da bih izazvala sažaljenje već zato što moram na neki način da se "ispraznim".

Inače, poznato mi je da su muškarci slabi na naše suze.


Ranka Jeknić, student, 19 godina:

- Ne treba mi mnogo pa da zaplačem.

Taj stari ženski trik uspeva uvek, bez obzira na razlike među različitim tipovima muškaraca.

Možda ima i neosetljivih, ali ja na takve nisam naišla.

Suze su najubojitije oružje koje žene poseduju.


Biljana Avramović, lekar, 26 godina:

- Retko plačem, još ređe pred mladićem, a nikad sa ciljem.

Zar je to uopšte moguće, plakati namerno, da bi se nešto postiglo.

Da, znam da ima i "suvog" plakanja.

Ali to se lako otkriva!

Ne razumem muškarce koji lako nasedaju na devojačke suze.


Milka Nenadović, ekonomist, 21 godina:

- Ja ne samo da nikad ne plačem pred dečkom već se još i smejem onda kad bi on očekivao da plačem.

Time ga tako nasekiram da se lako primeti kako bi onda zaplakao on.

Od muke.

Ako mu se plače, neka mu bude! Žene više nisu slabiji pol. A to nikad nisu ni bile.


Zabeležila: Vera Nikolić, obrada: Yugopapir (Dvoje, oktobar 1975.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate