Dr Vesna Pešić: Kako da federacija, a time i republike, postanu države građana - a ne nacija (1988)



Nama se prigovara da hoćemo nacionalne partije, a mi se upravo protivimo sadašnjoj nacionalizaciji SK po kojoj republički Savezi komunista pretenduju da izražavaju mišljenje svojih nacija i egzistiraju kao reprezenti svojih nacija. Zar sam SK nije uveo nacionalne partije?

Predsednik Sociološkog društva Srbije dr Vesna Pešić objašnjava kakve ustavne promene zajednički predlažu srpski književnici, filozofi i sociolozi...

Rasprave o ustavnim promenama teku u jednoj dosad neviđenoj atmosferi slobodnog iznošenja najrazličitijih stavova i mišljenja, ali i konfrontacijama kakve nisu zabeležene u poratnoj Jugoslaviji.

Varnice sevaju sa svih strana.

Čak i sa govornica, čiji su imidž decenijama krasile funkcionerska strogost i odmerenost, slivaju se reči i izjave kakve do juče nisu bile zamislive u političkim hramovima.

Tako je Jože Smole izjavio da će zahtevati da ga pošalju na vešala ako se usvoje rešenja koja Slovencima ne odgovaraju, što je RK SSRN Bosne i Hercegovine zazvučalo kao ultimatum pa su Bosanci zatražili da Smole bolje objasni svoje reči kako ga ne bi imali na savesti.

Govoreći pola na slovenačkom, pola na srpskom, Smole je na poslednjoj sednici SK SSRNJ o ustavnim promenama odgovorio da je on mislio na vešala u Ljubljani, a ne u Sarajevu.

Šta će učiniti prvi ljudi ostalih republičkih soc. saveza ako se ne usvoje predlozi njihovih građana i nacija, još se ne zna, ali ako bi se pravila nekakva top-lista predloga za (ne)izmenu Ustava, koji su do sada izazvali najveće bure, onda vrh pripada nekim mišljenjima slovenačkih intelektualaca i institucija i dokumentu pod nazivom "Prilog javnoj raspravi o Ustavu", koji su zajednički sačinili Udruženje književnika Srbije i Filozofsko i Sociološko društvo Srbije.

I dok je rasprava o ovom dokumentu u društvima filozofa i sociologa prošla gotovo nezapaženo, duhovi su se uzburkali tek kad se o njemu izjašnjavala Skupština UKS, što je moguće objasniti kvantitetom i autoritetom društveno verifikovanih "disidenata” u ovim organizacijama.

"Svet" je zamolio dr Vesnu Pešić, predsednika Sociološkog društva Srbije, da u razgovoru za naš list razjasni neke kontroverze i kakve ustavne promene predlažu srpski književnici, filozofi i sociolozi.


Politička i ekonomska demokratija



SVET: Kako je došlo do toga da tri različita društva, čiji su članovi i sami izraziti intelektualni samosvojstvenici, ujedine snage i sačine zajednički predlog promena najznačajnijeg dokumenta jednog društva?

VESNA PEŠIĆ: Saradnja tri društva počela je mnogo ranije, pre ovih ustavnih rasprava. Zajednički smo učestvovali u mnogim akcijama. Smatrali smo da ćemo udruženi postići mnogo više, pa smo angažovali sve stvaralačke snage koje nas mogu izvući iz ove sveopšte krize. 

Tako smo formirali zajedničku radnu grupu koja je imala zadatak da sačini osnovni nacrt predloga o ustavnim promenama.

Kad je grupa završila rad, uprave društava su odlučile da nacrt pošalju na javnu raspravu. U martu mesecu sva tri društva razmatrala su ovaj dokument i uz određene primedbe ga prihvatila.

Tako je zajednički predlog o ustavnim promenama Skupština UKS prihvatila velikom većinom i sa samo desetak protiv.

Među njima je bila "za" i jedna Desanka Maksimović. 

Posle toga, radna grupa i uprave društava su unele primedbe u konačni tekst, koji je kao zvaničan predlog triju društava poslat nadležnim forumima. Bez obzira na sudbinu predloga, smatramo da naš angažman time ne prestaje, već počinje praćenjem kako će se ustavne promene odvijati i njihovim proučavanjem sa naučnog stanovišta.

- Vaši predlozi su izazvali buru u javnosti. Kakva je njihova suština?

- Pre svega, buru je izazvala neobjektivna interpretacija naših predloga u štampi i na televiziji. Na taj način, odmah su svi naši predlozi dobili negativan predznak, iako su, kao što smo videli, potpuno legitimno usvojeni na skupštinama legitimnih društava.

Suština naših predloga je da, pre svake promene, najpre treba razmotriti načela sadašnjeg Ustava, jer smatramo da sadašnje diskusije moraju da vode ka novom ustavu.

- Kakvom novom ustavu?

- Svaki ustav je dokument koji izražava volju naroda, a istorijski gledano svaki ustav je dokument koji ograničava moć vlasti preko prava i slobode građana. Suština naših predloga je dakle u tome da se stvori novi ustav u kojem će prava građana biti takva da će moći da kontrolišu i ograničavaju vlast a ne obrnuto.

Naši predlozi se ne svode samo na prava građana, nego i na obnovu ideje samoupravljanja, ali ne u ideološkom, već izvornom smislu.

Preporod ideje samoupravljanja vezali smo za samostalnost privrednih preduzeća, nasuprot uplitanju države i pre svega onog birokratskog sloja koji privredu stavlja pod svoj protektorat. 

Zalažemo se dakle i za političku i za ekonomsku demokratiju.


Slobodni izbori



- Kako u vašim predlozima vidite federaciju?

- U trećem delu nacrta zastupali smo ideju potpune ravnopravnosti svih naroda i narodnosti Jugoslavije. Kao što se već na mnogim javnim raspravama čulo i mi mislimo da je neodrživo sadašnje rešenje federacije u kojem samo jedna republika, Srbija, ne može da se konstituiše ravnopravno, kao i ostale republike.

Prema sadašnjem Ustavu, federacija je konstituisana preko suverenih nacionalnih država - republika.

Naša tri društva smatraju da je mnogo modernije i naprednije rešenje ako se federacija, a time i sve ostale republike, pa i Srbija, konstituišu preko pojma građana a ne nacija i tako postanu države građana, a ne države nacija. 

Ako se naš predlog ne usvoji onda smatramo da Srbija ne može biti nikakav izuzetak i zato smo zatražili da u izmenjenom ustavu pokrajine ne mogu imati "prohodnost" u federaciju kao njen "konstitutivni deo".

Sadašnje rešenje daje pokrajinama sve atribute državnosti, od prava veta do donošenja zakona, što onemogućava Srbiju da se konstituiše, ne samo kao zajednica građana već i kao ravnopravni član federacije.

- Vaš predlog da se "ukine monopol vlasti i vladajuće partije" nije u javnosti ocenjen kao previše originalan jer to SK pokušava već decenijama. Ali rešenje koje vi predlažete - konkurenciju SK sa različitim udruženjima građana i nezavisnim udruženjima proizvođača ocenjuje se kao vešto kamuflirani višepartijski sistem.

- Pre nego što odgovorim na vaše pitanje htela bih da kažem da ovaj dokument pokušava da kroz ideju političke, privredne i nacionalne jednakosti sažet u tri poglavlja i 19 načela dopre do srca ustavnih rešenja: jedne vrste demokratskog socijalizma.

Ti predlozi imaju smisla samo ako se celovito razmatraju, a ne izvlačenjem pojedinih delova kako se kome sviđa.

U Marksovoj teoriji, najortodoksnije definisanoj u "Komunističkom manifestu", nigde nije predviđen jednopartijski sistem. 

Marks stalno govori u množini o više socijalističkih partija.

Kod nas i sam pomen političkog monopola odmah se tumači kao ukidanje i likvidacija SK. A mi uopšte ne predlažemo ukidanje SK. Mi smo za ukidanje onog stava u preambuli sadašnjeg Ustava koji govori o vladavini SK po istorijskoj nužnosti, jer smatramo da svaka politička partija mora da se proveri voljom naroda na slobodnim izborima na kojima će se predstavljati najrazličitija politička stanovišta koja po definiciji ne moraju biti antisocijalistička.

To ne moraju biti različite partije, nego različita udruženja čija se mišljenja moraju čuti i uvažavati.

Da mi ne predlažemo ukidanje SK najbolje je da vam citiram ceo naš predlog koji glasi:

"Demokratija isključuje svaki monopol na političku vlast i državnom prinudom zaštićen jednostranački sistem. Nespojivo je sa demokratijom ustavno legalizovanje državne partije i negarantovanje uslova za ravnopravnu konkurenciju ljudi i ideja. To ne znači da se time osporava postojanje SKJ, kao ni mogućnost da on i dalje obavlja rukovodeću ulogu. 

SK može, naime, delovati kao demokratska snaga koja doprinosi demokratskom razvoju društva samo u ravnopravnoj konkurenciji sa različitim političkim udruženjima građana i nezavisnim udruženjima proizvođača, dakle, pod uslovom da poverenje naroda zadobije na slobodnim, tajnim i neposrednim izborima na kojima nastupaju kandidati različitih programskih opredeljenja."

- Dakle vi ipak predlažete višepartijski sistem?

- Nijedan ustav, ako pretenduje da počiva na demokratskim temeljima, ne može da ograničava političku ravnopravnost i jednakost, a sadašnji to čini, jer po njemu samo jedna manja grupa stanovništva, njih 10 odsto, ima pravo na političko mišljenje i organizovanje kroz SK, a ostalih 90 odsto nemaju ta prava i tu mogućnost. 

Mi se pre svega zalažemo za ustavni princip političke jednakosti, a ne za višepartijski sistem. Želimo da po ustavu svaki građanin ima slobodu da izražava svoje političko uverenje, a niko unapred ne može da predvidi i propiše koliko će partija biti.

O tome će odlučiti samo društvo.

- Vašem prediogu se, ipak, najviše zamera da zagovara višepartijski sistem na nacionalnoj osnovi. Zar je moguće da naši vrhunski intelektualci zaboravljaju gorko predratno iskustvo sa nacionalnim partijama?

- To je stvarno netačno. To je podmetanje. Nigde u tekstu nema ni pomena o nacionalnim partijama, jer bi time potpuno izneverili i negirali tradiciju srpskog naroda koji nikada, pa ni pre rata, nije imao svoje nacionalne, već političke partije.

Za razliku od recimo Hrvatske seljačke stranke, politički život u Srbiji nije bio baziran na nacionalnom već političkom programu i zato su radikali ili demokrati imali svoje pristalice širom zemlje.

Nama se prigovara da hoćemo nacionalne partije, a mi se upravo protivimo sadašnjoj nacionalizaciji SK po kojoj republički Savezi komunista pretenduju da izražavaju mišljenje svojih nacija i egzistiraju kao reprezenti svojih nacija.

Zar sam SK nije uveo nacionalne partije?

Šta mi hoćemo?

Pošto republičke granice nisu i etničke, veliki delovi naroda žive izvan svojih matičnih republika, mi se zalažemo za njihovo pravo da se nacionalno, duhovno i kulturno integrišu organizovanjem svojih nacionalnih ustanova, kao što je to na primer bila nekada "Prosvjeta", kulturno društvo Srba u Hrvatskoj koje je ukinuto.

Tu se govori o tradiciji, jeziku, kulturi, o nacionalnom biću, a nikako o nekim političkim partijama...

- Vaše predloge neki vide kao način kojim bi se doveli u pitanje i sami temelji jugoslovenskog socijalističkog društva, a da pozivi, koji su se u diskusijama čuli na "revolucionarnu promenu postojećeg stanja" u suštini znače restauraciju građanskog društva?

- Pojam građanskog društva ne znači danas nikakvu društvenu retrogradnost, već društvo koje je osvojilo takva prava i slobode čoveka da to ne može da zanemari nijedno civlizovano društvo. 

Problem svih socijalističkih država i jeste u tome što ide ispod tih civilizacijskih tekovina.

Otuda i potiču njihovi najveći problemi.

Socijalizam ne treba da smanjuje prava i slobode čoveka, već naprotiv - treba da ih proširuje. 

Građansko društvo danas ne znači pitanje sistema kapitalističkog ili socijalističkog, već pitanje slobode i prava čoveka.

Naučnici su danas protiv tih crno-belih podela jer su granice izmešane, pa se zato najviše socijalističkom zemljom sveta danas smatra jedna Švedska. 

Nama se prebacuje da želimo restauraciju građanskog društva, što u našem političkom vokabularu automatski znači ukidanje socijalizma, a na najvišim forumima se govori o akcionarstvu, ulaganju stranog kapitala, gotovo se apologiziraju prednosti kapitalizma, a istovremeno se ne priznaje zalaganje za prava čoveka, pa ispada da je kapitalizam napredan u ekonomskom, a nazadan u demokratskim slobodama.


Ćutanje u Srbiji



- Vašem nacrtu se zamera da je nacionalistički, da zanemaruje prava drugih jugoslovenskih nacija i konfrontira srpski narod sa drugim narodima?

- O takvim idejama nema ni pomena. Naprotiv, zalažemo se za ravnopravnost i punu slobodu svih naroda koji žive u Jugoslaviji. To što se u dokumentu predlaže pravedno rešavanje položaja Srbije nije nikakav nacionalizam i konfrontacija s drugim narodima u Jugoslaviji. 

Mi se čudimo što se Jože Smole tako uporno i konsekventno bori za slovenačke interese, a ne čudimo se što zvanični forumi u Srbiji ćute i ni reči ne kažu što se u sadašnjim predlozima za izmenu Ustava ništa bitno ne menja u položaju Srbije i pokrajina.

Time se daje šlagvort nacionalistima da govore kako je Srbima opet podvaljeno.

Ni Socijalistički savez, niti bilo ko na zvaničnim forumima u Srbiji, ne pominje da se amandmanima ne menja taj apsurdni položaj republike Srbije, već se to pominje samo na nekim fakultetima i udruženjima.

- Šta vi još predlažete da bude zapisano u novom ustavu?

- Dosta toga. Recimo, naš zahtev za uvođenje neposrednih tajnih izbora za sva predstavnička tela, od opštine do Skupštine SFRJ. Zalažemo se za nezavisno sudstvo, u odnosu na izvršnu vlast i mešanje bilo koje političke stranke. 

Obrazloženje je suvišno.

Tražimo primenu javne odgovornosti i smenljivost odgovornih funkcionera ako njihov rad šteti društvu, zagarantovanu tajnost - privatnost pisama, razgovora i drugo, slobodu štampe i ukidanje svakog oblika cenzure, tražimo ukidanje svih ustavnih formulacija kojima se zajamčuje i istovremeno ukida pravo građana.

Recimo, Ustav zajamčuje slobodu mišljenja i stvaralaštva, a istovremeno imamo paragrafe o verbalnom deliktu.

- Kakvu sudbinu predviđate ovim vašim predlozima?

- Naša tri društva su legitimni članovi SSRN Srbije i mi smo zabrinuti što kao ravnopravni članovi ne možemo slobodno da učestvujemo u raspravi oko Ustava, već se protiv nas organizuju kampanje.

Jugoslovensko društvo nikada neće izići iz krize ako se neprekidno pravi trijaža na podobne i nepodobne građane.

To nas pogađa.

Legitimni predlozi se svrstavaju pod kriterijume "dozvoljeno-nedozvoljeno", a mi želimo da budemo ravnopravni i da nas niko ne stavlja u maloletnički položaj i da nam govori šta smemo, a šta ne smemo.

Razgovarao: Milan Nikolić, obrada: Yugopapir (Svet, april 1988.)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate