Jesen 1985 - Mitar Subotić / Rex Ilusivii: Zašto, Subo, ne snimaš ploče? / Novi Demo Top 10 (Vol 3)




Radim sa svojim prijateljima. Razmislim o tome šta bih voleo da slušam, a toga trenutno nema. I tako, svaki put napravim pesmu koju bih voleo da čujem, dogovorim se sa nekim od svojih prijatelja  muzičara i to uradimo zajedno. Svoje pesme ne pevam jer ne znam da pevam. Zato i pozivam u pomoć vokale za koje znam da to mogu odlično da urade


Sa Igorom Popovićem snimio je "Arabiju", sa Marinom Perazić "Plava jutra", producirao je Haustor, obnovio "Sex Machine" zajedno sa Milanom Mladenovićem, a pojavljuje se i na koncertima sa Ekatarinom Velikom. 

Međutim, svi njegovi radovi su razbacani po nekim demo-trakama a neki od njih srećom uvršćeni na Ventilatorove "Demo-top" ploče. 

- Ali i dalje ostaje nejasno zašto novosadski muzičar Rex Ilusivii ne snima ploče?

- Ploča nije cilj mog rada i to iz nekoliko razloga. Kao prvo zbog toga što nisam zainteresovan da napravim osam istih stvari. Želim da snimam, kao što i radim, potpuno različite stvari. A kada sakupim osam različitih pesama niko neće da ih objavi.

Jugotonu ili nekoj drugoj diskografskoj kući to ne odgovara jer nije komercijalno i predstavlja određen rizik. 

S druge strane, ni ja nisam dovoljno agresivan da bih jurio po diskografskim kućama, nudio im svoje trake, ubeđivao ih, svađao se i nervirao. 

Jednostavno, čekam da me neko pozove. 

To mi se već i desilo, u dva slučaja. 

Zvali su me i ponudili mi da se moje pesme nađu na pločama "Demo-topa" Ventilatora 202. To su mi i jedine stvari koje su objavljene na ploči. 

A, meni nije važan novac tako da bih morao da snimam ploče i očekujem od njih neki finansijski efekat.

Živim od pisanja muzike za film i pozorište, a ove demo trake snimam isključivo iz zadovoljstva. 

Radim sa svojim prijateljima. Razmislim o tome šta bih voleo da slušam, a toga trenutno nema. 

Rex Ilusivii (foto: Zorica Bajin-Đukanović)

I tako, svaki put napravim pesmu koju bih voleo da čujem, dogovorim se sa nekim od svojih prijatelja muzičara i to uradimo zajedno. 

Svoje pesme ne pevam jer ne znam da pevam. Zato i pozivam u pomoć vokale za koje znam da to mogu odlično da urade.

Pri tome imam i ideju da svako od njih, sa mnom, snimi nešto što inače ne radi. 

Tako sam sa Marinom snimio "Plava jutra" koja je neki novi džez i koja je strašno daleko od muzike grupe Denis & Denis

Isto je i sa Milanom sa kojim sam uradio obradu Džems Braunove "Sex Machine'"u funk-disco maniru, a to nema apsolutno nikakve veze sa muzikom koju Milan radi sa Ekatarinom.

Jedino što je važno u tom našem zajedničkom radu je da se lepo osećamo i da nam to što radimo pričinjava zadovoljstvo.

Kada već govorimo o Rexu i njegovim muzičkim poduhvatima, nije naodmet pomenuti i neke nove planove. 

Rex, zapravo, u saradnji sa Goranom Vejvodom, Massimom Savićem i Milanom Mladenovićem priprema, za sledeću godinu, jedan veliki muzički eksperimentalni projekat koji će se bazirati na jugoslovenskoj etničkoj muzici. 

Takođe, postoje mogućnosti da ovaj projekat bude urađen u saradnji sa Francuzima (koji bi dotirali ceo poduhvat i omogućili distribuciju ploča i video-kaseta ovog muzičkog eksperimenta na francuskom tržištu). 

Šta će od svega toga biti, ostaje da sačekamo proleće i veliki koncert na kome bi ova četvorica muzičara predstavila svoj zajednički muzički poduhvat.

(Rock, jesen 1985.)


*****



Recenzija Petra Janjatovića u omladinskom časopisu "Mladost"

Zoran Modli i Dušan Pančić, ljudi koji realizuju emisiju „Ventilator” na beogradskom programu 202, redak su primer istrajnosti. Ne samo da u emisiji daju puno prostora demo-snimcima novih grupa - uspeli su i da realizuju svojevrstan diskografski zahvat. 

Pripremili su već treću, u poređenju sa prethodnima i najzreliju ploču sa izborom najkvalitetnijih demo-snimaka iz emisije Demo top 10.

Ploču otvara izuzetno perspektivni autor iz Novog Sada Rex Ilusivii kompozicijom „Arabia”. Maštovit i nepredvidljiv, služi se bogatim elektronskim asortimanom i daje vrlo dobre rezultate. Za „Arabiu” je tekst pisao Igor Popović iz „Jakarte”, a on je i otpevao. 

Uostalom, Rex Ilusivii se odlično predstavio i novim snimcima: „Plava jutra” sa Marinom Perazić i „Sex machine” sa Milanom Mladenovićem, koji se zasad vrte na programima beogradskog studija B. 

„Fleke” iz Niša su snimile pomalo elegični power pop „Slatka mala” a „Karlowy Vary” iz Zagreba pesmu „Ratnici” koja pokazuje otvorene simpatije za novu psihodeliju.

Tehno pop grupa ,,Sayonara” iz Beograda u kompoziciji „Neka draga lica” škripi u aranžmanima, a i produkcija je trapavo urađena, što je šteta jer oni uživo zvuče mnogo organizovanije. 

A stranu sklapa sjajna novosadska „La strada” koja predstavlja neku vrstu smirenijeg i melodičnijeg nastavka grupe „Luna”, a vodi je bivši „Lunin” pevač Slobodan Tišma. Ovde su predstavljeni pesmom „Želje”, pravim primerom sklopa pop-senzibiliteta šezdesetih i ovog vremena. 

Strana B počinje grupom „Ursula i provincijalac” iz Niša i njihovim „budilnikom za Radmilu P.” Pored ovako blentavog naslova poseduju lepu gitarsku temu i sposobnost da vešto razvijaju kompoziciju. Šteta što pevaju kao da su direktno došli iz neke od brojnih akustičarskih grupa pre deset godina. 

„Belo Belo” se u pesmi „Tamni vilajet” klackaju u malo previše sladunjavom belom regeu. 

Za njima dolazi razorni „Psihomodo Pop” koji je u tri minuta pesme „Zauvijek” zakucao toliko energije i dobre sviračke radosti kakvu skoro od neke nove grupe nisam čuo. Hrpa riba iz pozadine se svojim vokalima sjajno bori sa agresivnim pevačem Davorom, a sve ih odozgo polivaju furiozni duvači. Bubnjevi pune kao da ih čeka sudnji čas, a u sve se umešao elegantni gitarista „Filma” Max Wilson

Posle njih mladi nastavak u vidu „Oskarove fobije” iz Beograda. Pesma „Beli dekolte” neubedljiva, dosadna i diletantski urađena. 

Nezaobilazni beogradski marginalci „Solunski front” krlja i trese „Ratnom drugu čast”, ali to još uvek podseća na pubertetski talas nihilizma. 

Ploču završavaju beogradski „Mrgudi” pesmom „Proleteri”. Bolje da su se uzdržali od ovog pojavljivanja. Neće to nikad zaživeti u narodu.

Bez obzira na povremene padove, ovo je ploča koju treba preslušati pažljivo jer predstavlja dokument, a tako autentičnih proizvoda nismo imali mnogo zabeleženih na plastici.

Napisao: Petar Janjatović (Mladost, oktobar 1985.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate