Husein Hasanefendić Hus o YU rock sceni '85: S jedne strane Ekatarine, s druge Orkestri - a Valjak...




Prošla je zlatna era izdavanja svakakvih ploča, od kojih mnoge nisu zaslužile da se snime. I to je funkcionisalo na principu po kojem profiti prodatih ploča pokrivaju gubitke nekomercijalnih. Što je manje visokotiražnih grupa, manja je mogućnost da oni manji dobiju šansu

Nakon šesnaestomesečne pauze posle izlaska poslednjeg albuma "Parnog valjka" pod nazivom "Uhvati ritam", pauza koja je najvećim delom prošla u promocijama spomenutog LP-ja i velikoj jugoslovenskoj turneji, bend se ponovo našao na okupu u Smolecovom studiju.

Tokom junskih, julskih i avgustovskih dana "Parni valjak" je zabeležio oko šezdeset dana rada na novim materijalima, koji će se ovih dana pojaviti i u prodavnicama ploča. Ovakvo, za naše uslove neuobičajeno dugo snimanje ploče čiji nam je radni naslov poznat pod nazivom "Parni valjak X", sigurno svedoči da će i ovaj projekat biti u dobrom, starom stilu "Parnog valjka".

- U studio smo ušli čak i bez skica - započinje priču vođa i gitarista Hus. - Kod kuće sam napravio desetak demo-snimaka od kojih su se na ploči našla samo tri. Ostatak nismo koristili jer smo želeli izbeći da ploča stilski bude drastično šarena. 

Nastojali smo da ona sadrži jedan smer, rekao bih, puno žešći.

Zato smo najveći deo materijala napravili u studiju. Zbog toga se i snimanje toliko odužilo. Ali, ni taj vremenski period nije predug ako se uzme u obzir da strani bendovi snimaju ploče po četiri-pet meseci.


Kvalitet koji je potkrepljen komercijalnim detaljima



- Pretpostavljam da takav način rada može da se obavi jedino u Smolecovom studiju?

- Mi smo kao bend uvek bili u relativno povoljnijoj situaciji, s obzirom da su naši tiraži uspevali da pokriju troškove snimanja. Nismo imali nikakvih problema oko snimanja iako, generalno gledajući, naročito u današnoj stabilizacionoj filozofiji diskografskih kuća, bendovi imaju malo vremena na raspolaganju.

Hus (foto: Džuboks)
Smolec je jedan od ljudi koji vrlo ispravno shvata kako studio u ovom času mora da funkcioniše.

- Koliko, otprilike, košta studio za snimanje jedne ploče?

- Ta tema nije baš najzdravija za priču, pogotovu ne u situaciji kada je njihov status nejasan. U principu, ne spominjući brojke, košta manje nego što bi koštao kad bi se uložena sredstva povratila, kad bi se oprema koja je užasno skupa amortizovala.

- Uprkos tome, studio nije toliko jeftin da bi mladi bendovi mogli u njemu da snimaju. U trenutnoj krizi domaće diskografije izgleda da će samo velike grupe nastaviti sa snimanjem. Kakvu šansu imaju mladi?

- Primer "Plavog orkestra", koji je za sada prodao prvu ploču u 280 hiljada primeraka i Bajage, čiji se tiraž kreće oko 200 hiljada, dokazuje da kad se pogodi ono što narod želi - nema problema sa snimanjem i prodajom ploča. 

Dobre stvari, koje imaju i jednu komercijalnu primesu, sigurno će uvek naći svoje mesto.

S druge strane, postoji bend kao što je "Ekatarina" čija se ploča štampa u maksimalnom tiražu od 10 hiljada primeraka i čija muzika nije široko komunikativna, ali apsolutno zavređuje da se štampa.

Dakle, postojaće, uslovno rečeno, alternativa koja je dobra ako je dobar i kvalitet koji je potkrepljen komercijalnim detaljima. S jedne strane "Ekatarine", a s druge - "Orkestri"!

Prošla je zlatna era izdavanja svakakvih ploča, od kojih mnoge nisu zaslužile da se snime. I to je funkcionisalo na principu po kojem profiti prodatih ploča pokrivaju gubitke nekomercijalnih.

Što je manje visokotiražnih grupa, manja je mogućnost da oni manji dobiju šansu.


Uspešna industrijska grana



- Da si u ulozi muzičkog urednika, koju bi politiku vodio?

- Pokušavao bih gurati bendove koji firmi donose profit, a jedan njegov deo uložio bih u bendove koji svojim kvalitetom zaslužuju da se objave. Danas Jugoton ne može sebi da dozvoli snimanje jedne nekomercijalne ploče ako se njenom prodajom ne mogu pokriti svi troškovi, bez iluzija o nekoj zaradi. 

S druge strane, krivi su mediji, recimo Omladinski radio (zagrebačka lokalna radio-stanica) i čitava gomila mladih i nadobudnih novinara koji se bore za nekakve svoje ideje.

Oni ne prihvataju još uvek kompromise. Oni ne shvataju da je reč o biznisu od kojeg mnogi ljudi žive. Ne mislim uopšte na muzičare, jer oni pojedu najmanji deo tog kolača.

- Koliki je taj deo?

- Prošlogodišnji deo prometa "Parnog valjka" bio je od prodaje ploče i turneje oko 5 milijardi, možda i više. Nas pet-šest je dobilo deseti deo da ga između sebe podeli. Ja se ne žalim, to je u redu! Ali, treba imati na umu da nas komotno mogu tretirati kao uspešnu granu industrije.

- Šta očekuje "Parni valjak" od nove ploče?

- S obzirom da smo do sada imali ustaljeni dvanaestomesečeni tempo izlaženja ploče i da je tiraž zadnje ploče na našem grafikonu pokazao da ta linija blago pada, žešće smo se posvetili novom materijalu.

Promenlli smo se u zvuku i napravili smo jedan muzički korak unazad. Zvučimo puno žešće i moćnije nego na zadnjim pločama, bliži smo zvuku naših svirki na koncertima. Naime, koncerti su nam uvek i bili primarni, a albume smo uvek tretirali kao nužno zlo.

- U bendu je došlo do personalnih promena. Otišao je drugi gitarista Ras. Ko će doći u bend?

- Ras je otišao zbog svog solo projekta. Na turneji će najverovatnije s nama svirati Vedran Božić. U studiju sam odsvirao sve gitare, na klavijaturama je bila Magi iz "Ekatarine" a uz nju će nam na koncertima pomoći "Dorian Grayov" klavijaturista Toni.

Mislim da ćemo s prvim delom turneje krenuti u novembru i da ćemo je do Nove godine završiti.


Zagrebački mediji maćehe



- Poznato je da si se pojavljivao kao producent na pločama bendova kao što su "Azra", "Haustor", "Animatori" ... Zadnji takav posao bio je s "Plavim orkestrom". Kako je došlo do te interesantne saradnje?

- Priča je jednostavna i, da bih bio u imidžu čitave drame oko njih, morao bih reći: "Znam ih još dok su mali bili"! Na našem koncertu u Sarajevu njihov menadžer, Malkolm Muharem, zamolio me je da čujem njihove snimke "Soldatski bal", "Suadu" i "Goodbye teens".

Želeo je da ja budem producent jednom strašnom bendu. To me je privuklo.

Upoznao sam se s klincima i postali su mi jako dragi. Bili su u prvom redu na našem koncertu, sve su naše pesme znali napamet i tako su me definitivno pridobili. 

Lukavi su! Znaju sve što je potrebno.

- "Parni valjak" je jedini zagrebački bend koji je zadnjih godina uspeo da napuni veliku halu Dvorane sportova. S druge strane, ti si muzičar s dugim stažom, drugi su dolazili, zadržavali se duže ili kraće i nestajali. Kako iz tvoje perspektive izgleda zagrebačka muzička scena i što će biti s njom?

- Otići će do đavola, zahvaljujući tome što se Zagreb kao grad apsolutno maćehinski ponaša prema bendovima. Ipak, u pitanju je veliki medijski centar, a mi, "Aerodrom", "Prljavo kazalište", "Haustor" i "Film" kao da smo na ledu. 

Kad "Bijelo dugme" izda album, dobije od sarajevske televizije termin i prostor za promociju albuma. Bajaga će to dobiti, Oliver Mandić je imao. To je pozitivno.

Drugi razlog je u tome što omladinsko rukovodstvo poziva bendove kad su majske svečanosti da besplatno sviraju i privlače publiku, zatim pričaju "ovo bi trebalo, ono bi trebalo".

Međutim, nijedan bend od te iste omladine nema obezbeđen neki prostor gde bi mogao da radi. Da ne govorimo o tome kako nijedan čovek iz nekog benda neće nikad od Zagreba dobiti etiketu zaslužnog građanina i stan.

A ja sam siguran da je Jura Stjublik iz "Filma", ako ne značajniji, onda isto toliko značajan koliko i Ivica Percl ili Ibrica Jusić, koji su dobili ta priznanja.

No, dobro, nije ni to bitno. Sećam se da smo pre pet godina svi mi imali u Dvorani sportova svoje garderobe i svi smo objavili novi album: "Aerodrom", "Azra", "Prljavo kazalište", "Haustor", "Film", "Parni valjak" ...

Ne govorim ovo s lokalpatriotskih pozicija u stilu "Zagreb je nekad dotirao pa bi morao i sad to da čini", već ukazujem na činjenicu da su lepi gestovi uvek donosili dobre rezultate.

Razgovarala: Suzana Živanović, obrada: Yugopapir (Džuboks, 1985.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate