YU reprezentativci i njihovi talismani: Mirsad Fazlagić, Radoslav Bečejac, Josip Skoblar...




Dragan Holcer, hajdukovac i državna "šestica", veruje u dobro koje mu donosi očeva burma. Holcerov otac je poginuo u narodnooslobodilačkom ratu, u Sloveniji, ali je pri odlasku u partizane zaveštao svojoj supruzi da venčanu burmu preda malom Draganu, kad odraste

Oktobar 1967: Pored  fudbalskog znanja, entuzijazma i vere u pobedu, naši reprezentativci, kako koji, nose u Hamburg i deo svojih predrasuda. Neki od njih, ne samo sada pred značajan susret sa Saveznom Republikom Nemačkom, već godinama neguju svoje "maskote", "talismane", "amajlije" ... koje im donose "sreću". 

Bez njih ne kreću na put i one im "predskazuju" uspeh ili neuspeh na predstojećim utakmicama. Ovakvi "voditelji" naših vrhunskih fudbalera igraju veliku ulogu čak i u njihovom privatnom životu, van zelenog polja.

Neki su hteli da otkriju svoje tajne, a neki to nisu želeli.

Od ovih koji su nam se ispovedili - izabrali smo najinteresantnije.

Mirsad Fazlagić (foto: Tempo)


Farukova školjka



Svakako interesantan primer "predrasudnika" je - Mirsad Fazlagić.

Svojevremeno, 1964. godine, kada je koševski prvoligaš Sarajevo gostovao u Egiptu, sadašnjem reprezentativcu i kapitenu Biogradlićeve (Ibrahim Biogradlić) čete pružila se prilika da poseti dvorac bivšeg egipatskog kralja Faruka.

Razgledajući eksponate u ovom sada samo istorijskom zdanju, Fazlagiću je zapala za oko jedna omanja sedefasta školjka. 

Snašao se Mirsad nekako i - školjka je prešla u njegovo vlasništvo. Otada je stalno nosi sa sobom, sa njom čak i spava.

- Šta kaže, Mirsade, "Farukova školjka": kako ćemo proći u Hamburgu? - našalismo se sa desnim be kom nacionalnog tima. 

Stavi Fazlagić školjku na uho, oslušnu malo i reče (opet u šali):

- Ama, baš ništa ne priča. Nit mrmori, nit romori. Ali... biće, ipak, dobro!



Stara dugmad i dinari




Radoslav Bečejac je dugo po džepovima vukao svoju omiljenu lutkicu. Ona mu je uvek saopštavala sve unapred. I to - "uvek tačno".

Međutim, posle poraza Partizana u finalu Kupa evropskih šampiona, u Briselu - razočarala ga je.

Previdela je poraz "crno-belih" od Reala, i - Bečejac ju je bacio "u vodu". Da vode odnese sobom sve njene vragolije ...

Odmah zatim izabrao je druge "životne pratioce" - novčanice od jednog (starog) dinara i (samo staru) dugmad.

- Dinara i dugmadi imam pune kutije, i u svakom džepu po nekoliko... 

- Šta, oni vam donose sreću?

- Donose i odnose ... Često mi pocepaju džep, ispadaju mi i moram da ih kupim.

Zaista, dobre "maskote" - pogotovo dinari.


U znaku vage



Proslavljeni dinamovac i reprezentativac Slaven Zambata, raskrstio je, kaže, sa "talismanima". Imao ih je puno, ali - kako bi Dinamo izgubio - bacio bi poneki kroz prozor. Ipak, nije se u potpunosti odrekao "srećnika": zadržao je zlatni lančić i "terazije" koje ne skida sa vrata.

Nosi i zlatan list deteline, na reveru sakoa. Kaže da mu ove "mađije" donose sreću, a pogotovo "vaga".

Recimo, na utakmici protiv Maribora (4:1), Zambata je postigao het-trik, a baš tog dana, u prošlu nedelju, bio mu je rođendan (24. septembar 1940.)

Sve u znaku "vage"!

Inače, Zambata redovno prati horoskope i upoređuje sve što "vaga" donosi sa svakodnevnim događajima iz svog privatnog i sportskog živola.

I još nešto: mora da se obrije na sam dan utakmice, odmah posle ručka. Uvek u isto vreme!






Nigde bez očeve burme



Dragan Holcer, hajdukovac i državna "šestica", veruje u dobro koje mu donosi očeva burma. Holcerov otac je poginuo u narodnooslobodilačkom ratu, u Sloveniji, ali je pri odlasku u partizane zaveštao svojoj supruzi da venčanu burmu preda malom Draganu, kad odraste. 

U svojoj 18. godini Holcer je dobio od majke očevu burmu, i otad je nikad ne skida sa prsta.

Više puta su ga nagovarali da je ostavi u svlačionici, pogotovo kad je teren blatnjav, ali to on nije hteo da učini. Ima, kaže, za to mnogo razloga ...





I pravac kretanja je važan



Debitant u državnom dresu, levo krilo Sarajeva, Boško Antić, pridaje važnost - pravcu kretanja. Upravo u prošlom šampionatu, kada je Sarajevo bilo stalno na čelu tabele, Antić i njegove klupske kolege počeli su da "postaju sujeverni". 

Vodili su računa o tome kako iz "karantina" polaze - na desnu ili levu stranu, šta im se posle toga događa, itd.

- Sad mi je to "ušlo u krv", često pomišljam na takve predrasude... Ali, moje najgore "sujeverje" je - nesanica uoči utakmice.



Jedini sa burmom



Josip Skoblar - tako kaže - nikad nije verovao u "maskote", mada je njima bio stalno okružen. Međutim, u. marseljskom Olimpiku, a pogotovo u svom sadašnjem klubu Hanover 96, primetio je da svi oženjeni fudbaleri ne skidaju burme na utakmici.

Baš zbog toga, "iz inata", počeo je da veruje u moć svoje burme i - nikad je ne skida. Ona mu na neki način uliva hrabrost i snagu...

Debitant u državnom timu Stevan Nešticki, kaže da nije sujeveran i da ne trpi "mrtve stvari" koje "donose i odnose sreću".

Takav je i partizanovac Branko Rašović, ali - on je, kako nam reče - sam sebi maskota.

- Ako hoću i ako je utakmica važna, mogu dobro da igram! Uoči velikih mečeva dobijam posebnu snagu ...

- Da li je tako i sada, uoči Hamburga?

- Jeste! Evo, čitam novine u krevetu - a već sam u Hamburgu ...

Zabeležio: Ljubomir Ristić, obrada: Yugopapir (Tempo, oktobar 1967.)





Podržite Yugopapir: FB TW Donate