Branimir Štulić, prvi intervju za Džuboks: U Azri slažemo glasove bolje neg' Bitlsi! (1980)



Spremili smo album koji ćemo što prije uraditi. Album mora biti gotov koncem trećeg mjeseca. Mora i bog! Al' uvjek su tu problemi... Ne znamo još gdje ćemo to snimiti. Još uvjek stoji solucija da ćemo to u "Jadran filmu" uraditi. Tamo ima šesnaest kanala, al' nema termina koji nama štimuju. Vidjeću već, ako to ne ide, snimit ćemo stvari u privatnom studiju Janka Mlinarića

Do nedavno o zagrebačkoj "Azri" znao sam vrlo malo - od nedavno znam toliko da mirne savesti mogu prekršiti neke svoje principe i da umesto uobičajenog mišljenja iznosim tvrdnje. U "Džuboksu" broj 79, Petar Luković je u recenziji prvog, i za sada jedinog singla grupe nahvalio Zagrebčane "da ne veruješ"; u "Džuboksu" boj 80, Branko Vukojević, između ostalog, konstatuje kako "uz malo prečišćavanja Azra može postati veoma dobar bend", a neki prijatelji iz Zagreba, koji prate rad "Azre" i poznaju dobro članove grupe, pomalo snebivajući se poručuju:

- Pa, dečki bi prvo mogli naučit svirat, ne?

Žao mi je, ali moja iskustva sa grupom "Azra" govore sve u suprot navedenom.

Singl ploča sastava i posle najpažljivijih preslušavanja nije mi bila dobra "da ne veruješ".

To se kaže ima tu štofa, al' nije to to - očigledno je da stasava soj novih kritičara navijača iz pomodarstva, jer "Azra" je, površno gledano, novotalasna.

Sa takvim iskustvom, igrom slučaja, bio sam u prilici da čujem "Azru" i uživo. U stvari, išao sam da slušam "Aerodrom" u novosadskom "Studiju M" i pao sam na dupe od sreće što je "Azra" bila predgrupa.

Ne pamtim kada sam još bio toliko prijatno iznenađen - trojka iz Zagreba, uz sve prateće tehničke smetnje održala je jedan od najpoštenijih i najkvalitetnijih nastupa kojima sam ikada prisustvovao kod nas. 

Odradili su svoj deo koncerta bez pokušaja da se dodvore ikome u stilu - draga publiko, ti si divna ili, što je u poslednje vreme naročito nobl - ko vas jebe, mi svoje radimo, a vi ako 'oćete slušajte, a ako nećete idite kući! 

Čuo sam dovoljno da bih mogao da kažem kako tu nema ničega za "prečišćavanje".

"Azra" je, hvala Bogu, novi način razmišljanja, novi način rada bez i najmanjih naginjanja ka megalomanstvu, koje već godinama tera domaćoj rok muzici "mast u propast".

"Azra", jednostavno, nije ni novotalasna, ni starotalasna grupa, već pravi, neušminkani rokenrol bend sa odštampanom, dosta neubedljivom singl pločom, fantastičnim koncertima i lepim planovima za budućnost. 

O šansama ne pričam, jer kod nas su mnoge stvari još uvek relativne.

Ponavljam,  nema kod "Azre" ničega za prečišćavanje, jer bez propusta i nekih grešaka "Azra" ne bi bila dosledna svom, možda nesvesno stvorenom obeležju - Mi smo vrlo jako običan rokenrol bend.


Brije bradu, brkove...



Za mene je fantastično iskustvo i nezaboravan doživljaj upoznavanja i prvi razgovor sa Branimirom Štulićem (tada toliko nepoznatim, da ga je novinar imenovao u - Štrulić, a ni ostala dvojica nisu bolje prošla - op. Y.) gitaristom, pevačem, kompozitorom, tekstopiscem i, uopšte, vođom benda.

Kada me razroki momak uporno fiksira dok iznosi ono što ima da iznese, znam da je preda mnom čovek kojem moram verovati.

Moj pokojni deda Ilija naučio me je poodavno jednoj stvari - ne veruj onome koji ti ne gleda u oči dok sa tobom razgovara!

Prvo pitanje upućeno Štuliću bilo je banalno, da banalnije ne može biti:

- Basista ti je dobar, al' što ga ne obriješ, bolje bi izgledao?

- Ne dolazi u obzir. On je ovakav, ono što jeste. Brada tu nema nikakvu ulogu, kužiš? Nije dobar basista zbog brade. Nego, kako ti se čini svirka?

- Da sam stekao loš utisak o vama ne bih sada sa tobom razgovarao. Ima u Vašoj muzici zvuka od grupa "Dem", "Hu" i "Kinks", a ja to volim.

- Znaš otkud je to? Ja sam malo stariji kit neg' što izgledam, i na tim stvarima sam se učio.

- Neki ljudi su vam nahvalili ploču, a ja sam tek ovde, na koncertu čuo da valjate. Ploča i vaša živa svirka su k'o dupe i oko ...

- Ima razlike, znaš. To sam ja namerno htio da u studiju ne zvučimo isto kao i u živo.

- Da, ali to vam omekša stvari i delujete na snimcima pomalo tugaljivo i plačno?

- To su mi još neki ljudi rekli... Ne znam? Muzičarima se, recimo, ova stvar, "A šta da radim", dopada.

- Meni lično, "Balkan" je mnogo bolji, a tu i tekst nije toliko ličan i za veću masu beznačajan.

- I ja više volim "Balkan", mada to nije ništa naročito. Ja sam se tu, jednostavno, zafrkavao. To sam napisao još 74. godine, iz vojske kad' sam se vratio. Struktura je odonda ostala ista, samo što je tekst onda vukao više na sevdah, jer tada sam se ja oduševljavao narodnom muzikom. Kasnije sam promjenio tekst.

- Čuo si "Pankrte"?

- Ne zbog toga, al' u to vrijeme se to dogodilo. Tad' su "Pankrti" prvi put došli u Zagreb i mi smo, stvarno, svi riknuli na ono što su oni svirali. Otuda u tekstu brije bradu, brkove, da liči na "Pankrte" ... Kažem ti, čista zajebancija.





- Primetio sam da su ti tekstovi dosta zanimljivi, ali za neka malograđanska shvatanja i slobodni. Jel' razmišljaš o problemima koje možeš imati zbog toga?

- Svestan sam ja toga. Na neke kompromise moram pristati, stari, jer mora se raditi. Mora se svirati. Kužiš? Ako ne sviraš, nego se samo za novine slikaš, onda to nije to. Al' kod nas ima tih stvari...

Skupa oprema, premalo mjesta za svirke, a od nečega moraš živjeti. Onda, i ti ljudi što te tekstove ... poštene i otvorene tekstove uvijek loše tumače. Vidi, imam ja stvar koja se zove "Zabranjeno da se odgovara" ...


Kad će nova ploča?



- Čuo sam je.

- E, tu kažem:

Investicije su probile plafon, troše se krediti, svuda mnogo paranoje, svi su do grla u krizi, a mi bi htjeli da budemo centar svijeta. Kineski sindrom za mnoga ljeta ... 

 Kako ja mogu pred neku ubuđalu komisiju sa ovim? Ja ne znam 'oćeš li ti moći to i u novine?

- Ne vidim zašto ne bih?

- Onda u redu (smeje se).

- Nego, koliko ja znam "Azra" ima već dosta staža za sobom?

- Da, ali ne u ovoj postavi. Od januara 77. bend radi. Mijenjali smo postave i da te ne gnjavim puno sa dugim pričama, sada sviramo kao trio.

- To je postava koja je snimila ovu singl ploču?

- Da. Boris Lajner svira bubnjeve, Mišo Hrnjak bas, a ja pjevam i sviram gitaru.

- Vašu svirku sam čuo i pored lošeg ozvučenja. Prvi singl takođe. Kad će nova ploča?

- Spremili smo album koji ćemo što prije uraditi. Album mora biti gotov koncem trećeg mjeseca. Mora i bog! Al' uvjek su tu problemi... Ne znamo još gdje ćemo to snimiti. Još uvjek stoji solucija da ćemo to u "Jadran filmu" uraditi. 

Tamo ima šesnaest kanala, al' nema termina koji nama štimuju. Vidjeću već, ako to ne ide, snimit ćemo stvari u privatnom studiju Janka Mlinarića "Trulog", basiste "Bijelih strijela"

Ne znam dal' ga poznaš? On ima u studiju osam kanala i tamo smo uradili singlicu. U svakom slučaju, album mora biti gotov do četvrtog mjeseca. 

Prvo sam ja planirao da bude u drugom mjesecu već odštampan, al', eto, kasnimo. Neke stvari ne zavise od nas. Ne znam ... "Truli" je kit s' kojim dobro surađujemo i koji se meni jako sviđa, a on će i producirati snimanje. 

Ako ništa drugo, zatvorićemo se kod njega u studio, pa ćemo izvući maksimum. 

Osam kanala će biti dovoljno ako izvučemo sve do daske, ako dobro ozvučimo ritam sekciju, pa nasnimimo gitare...



Slažemo glasove bolje neg' Bitlsi



- Hoćete li snimati ovaj materijal što sam na koncertu čuo?

Da. Album će se zvati "Azra", a imat će dvanaest stvari. Oćeš da ti kažem koje su?

- Aha.

- Biće ovako -  "Igi Pop", pa će biti jedna stvar koja je na rege napravljena skroz, to je "Ne želim ništa loše da ti uradim", pa "Tople usne žene", "Kad Miki kaže da se boji", "Teško vrijeme", "Krvava Meri", "Ima čudne navike", "Marina", "Uradi nešto", "Žena drugog sistema", "Jablan"...

- Nova verzija?

- Ne. "Jablana" sviramo kao što smo ga uvijek svirali. "Parni valjak" svira obradu (smeje se). Oni to sviraju iz Fis, znači sa falset oktavom, a mi sviramo iz G-dura, kao što je to uvijek "Azra" svirala do sada.

- I?

- I zadnja stvar će se zvati "Obratite pažnju na poslijednju stvar".

- Hoćete li sve sami svirati u studiju?

- Naravno. Ovo nam je diplomski rad i sve ćemo sami raditi. Jedino kod vokala će nam pomoći dva frenda... to su kitovi koji su ranije svirali u "Azri" i koji su i kod singlice pomogli. Nas trojica slažemo glasove bolje neg' "Bitlsi".

I, možda, u jednoj stvari budu dve kratke solo partije na usnjaku, a to nećemo mi svirati.

- Dobro, neka to bude sve za sada, ako se slažeš. Kad album izađe imaćemo više povoda za priču.

- Ma, vidjećeš, biće to dobar album. Mora biti. To su jako dobre stvari, ja to znam. Uostalom, čuo si ih. I više nećemo plakati, kao što kažeš da smo plakali na singlici. To je bila takva produkcija, al... Ma, nije bitno što je plačno, to je iskreno plačno. Šta onda ak' je plačno? Mada, ja više neću plakati (smeje se) bar ne kroz muziku.

- Verovatno sa nestrpljenjem čekaš da ta nova ploča bude gotova?

- Jeste. Hoću da čujem kako sve ovo zvuči na snimcima i onda, znaš šta? Na albumu će biti oko četrdeset minuta muzike i s tim materijalom koji narod već sa gramofona čuje lakše se rade koncerti. Ovako, sa samo jednom singlicom koju narod zna teško ide.

Razgovarao: Đorđe M. Vojnović, obrada: Yugopapir (Džuboks, mart 1980.)





Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)