Boško Janković (20): Postao je ljubimac Željinih navijača, ali i sarajevskih šiparica (1972)




Za razliku od mnogih naših poznatih fudbalera za koje se tvrdi da knjige tako reći ne čitaju, to se za Boška Jankovića ne može reći. Čim se povela reč o pročitanim knjigama, videlo se da je Boško Janković solidan poznavaoc literature. Njegov najomiljeniji pisac je Ivo Andrić čija je sva dela pročitao


Željina motorna snaga, igrač koji za jednu utakmicu pretrči onoliko koliko naši fudbaleri pretrče za čitavu sezonu, igrač za koga ne postoji izgubljena lopta, igrač koji je u stanju da tako reći sam dobije već izgubljenu utakmicu i jedini igrač u Jugoslaviji, kako je to nedavno rekao trener Miljan Miljanić, za koga je Crvena Zvezda spremna da u svako doba plati 150 miliona starih dinara.

To je mladi fudbaler Boško Janković, ljubimac Željinih navijača.

Rođen je 22. maja 1952. godine u Sarajevu, gradu na Miljacki. 

Osnovnu školu i Gimnaziju završio takođe u Sarajevu. 

Svoju fudbalsku karijeru započeo je u šesnaestoj godini u Željinom podmlatku gde je, tako reći preko noći, postao omladinski reprezentativac Jugoslavije, zatim standardni prvotimac Željezničara, a od nedavno i državni reprezentativac.



Detinjstvo: Kauboji, žmurke, fudbal



Svoje detinjstvo proveo je u Sarajevu, odnosno na Baščaršiji, najlepšem kraju Sarajeva. 

Njemu, kao i većini dečaka s kojim se u to vreme družio, vreme je najčešće prolazilo igrajući se kauboja i indijanaca, žmurke i drugih dečjih igara. 

Tek polaskom u V razred, počeo je da druguje sa loptom koja ga je povremeno sve više i više privlačila. 

Već u VII razredu bio je najbolji fudbaler svih sarajevskih osnovnih škola zbog čega je bio ljubimac svog profesora fiskulture Sulje Kljapića koji ga je nekoliko godina kasnije odveo u Željezničar.


Roditelji: Zajedno, još malo...



Od svog rođenja pa sve do danas Boško Janković živi zajedno sa roditeljima i sestrom Ljiljom

Otac, Gojko, je po zanimanju službenik JNA, dok je majka Nada domaćica. 

S njima će Boško živeti svega još nekoliko meseci, a onda će se preseliti u svoj trosobni komforan
stan u samom centru Sarajeva koji uskoro treba da dobije od Željezničara.


Knjige: Ivo Andrić pre svih



Za razliku od mnogih naših poznatih fudbalera za koje se tvrdi da knjige tako reći ne čitaju, to se za Boška Jankovića ne može reći. 

Čim se povela reč o pročitanim knjigama, videlo se da je Boško Janković solidan poznavaoc literature. 

Da je to tačno, najbolje nam kazuje to da je on radio maturski rad iz oblasti književnosti. 

Njegov najomiljeniji pisac je Ivo Andrić čija je sva dela pročitao.


Ljubav: Koleginica sa fakulteta



Boško Janković je ljubimac sarajevskih šiparica. 

Gde god se pojavi one ga saleću, traže od njega autogram, poljubac, zakazuju mu ljubavne sastanke ...

Međutim, popularni Janković na to se ne osvrće. 

On se već dve godine zabavlja sa jednom svojom koleginicom sa fakulteta čije ime ne želi da spominje i s kojom će se verovatno već krajem ove godine oženiti.


Klupski drugovi: Jelušić i Bratić



Janković druguje sa svim Željinim igračima. Međutim, najdraži su mu Jelušić i Bratić koji važe za najveće šaljivdžije u timu. 

Oni su u svakom trenutku spremni da među svojim klupskim drugovima stvore veselu atmosferu. 

Inače, kad se bude ženio rešio je da baš njima pošalje prve pozivnice za svadbu jer oni mogu da stvore takav štimung kakav ne može da stvori ni poznati pevač Dragan Živković-Tozovac.


Uspesi: Dres državnog tima



Njegov najveći dosadašnji uspeh je debi u dresu sa državnim grbom na utakmici protiv SSSR u Beogradu, na kojoj ga je posmatralo skoro 90 hiljada gledalaca i na kojoj je on bio jedan od naših najzapaženijih fudbalera.


Neostvarena želja: Završiti studije



Ima ih bezbroj. Ipak, najradosniji bio bi ako bi uspeo da završi započete studije na svom fakultetu.

Obrada: Yugopapir (Karavan, jun 1972.)


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)