Snežana Lipkovska, najpopularnija TV ličnost u Makedoniji: Ljubav treba pokazati (1971)



Mrzim avanture. A danas je došlo vreme kad ne možeš sresti mladića a da vas već nije imao »u planu« kao svoju avanturu više. Samo bih zato volela da sam muškarac, da se oslobodim ovih svojih osećanja, principa i planova. Mislim da je vama mnogo lakše kad je u pitanju ljubav. Lakše je doživljavate i lakše je zaboravite

Trebalo nam je dosta truda da nagovorimo Snežanu Lipkovsku da nam priča istinu o sebi, istinu o svojim ljubavima, istinu o trenucima kad je zaljubljena. Konačno smo to ostvarili na jezeru Palić. Stajala je izvesno vreme kraj same vode zadubljena u misli, vodila je neki nemi dijalog s talasima, gledala je daleko, na drugu obalu u jedan zaljubljeni par na klupi.

Snežana Lipkovska na pulskim Zlatnim stijenama
(foto: TV novosti)
- Mogu satima da stojim pored vode - izgovorila je tiho. - Tada mogu da razmišljam o svojim osećanjima, ljubavi, željama. Volim i muziku. Talasi i muzika - to je najlepša simfonija koju želim da slušam.

- Da li su muzika i talasi dovoljni da se zaljubite u nekog?

- Meni je potrebno mnogo vremena da bih shvatila da nekog volim. Imam osećaj da ljubav u mene ulazi sama i to baš onog trenutka kad joj se najmanje nadam.

- Govorite li tada o ljubavi?

- Nikada i nikome nisam rekla da ga volim. Niti to tražim od muškarca. Mislim da reči guše osećanja. Ljubav treba pokazati. Cenim one muškarce koji umeju da dokažu svoju ljubav. A čime, u to ne ulazim. Samo volim da sama dođem do zaključka da me neko želi, da bez mene ne može, da nekome nešto značim.

- A kakvi ste vi kad ste zaljubljeni?

- Ja se tada sva pretvaram u ljubav. Ali ne umem da o njoj pričam. Čini mi se da bih sve što bih o njoj rekla skrnavilo onu iskrenost mojih osećanja. Ja umem ljubav da osetim, da je u sebi najlepše doživim, ali nikako ne umem da nađem reči kojima bih umela da je iskažem. A, u stvari, šta su reči? Suve, lažne, bezosećajne. Zato je meni lepše kad ćutim.

- Javljaju li se u vama neke promene kad ste zaljubljeni?

- Mnogo me pitate. Ja mogu da vam pričam o sebi i o svojim osećanjima samo do jedne granice do koje i ja samoj sebi nešto mogu da priznam. U stvari, ja se plašim ljubavi. Bojim se jer znam da ću se promeniti. Iako na bolje, ja se plašim.

- Pa ljubav nikog nije ujela?

- Mrzim avanture. A danas je došlo vreme kad ne možeš sresti mladića a da vas već nije imao »u planu« kao svoju avanturu više. Samo bih zato volela da sam muškarac, da se oslobodim ovih svojih osećanja, principa i planova. Mislim da je vama mnogo lakše kad je u pitanju ljubav. Lakše je doživljavate i lakše je zaboravite.

- Možda je tako kako kažete, ali zar vi nikad niste čitali u novinama o vašim »ljubavima« i avanturama s popularnim pevačima i glumcima? Da li ste baš bili iskreni kad ste nam rekli da mrzite avanture?

- Sve te moje nabeđene ljubavi i pripisani mi verenici, sve je to samo velika laž ili rečeno vašim žargonom - novinarska patka. Svi su oni izmišljeni, svi sem jednog. Ali taj jedan mi je mnogo značio, volela sam ga, ali se ni jednog trenutka nisam pokajala što sam ostala bez njega. 

Oni ostali o kojima ste imali prilike da čitate u »paparaco rubrikama« bili su mi samo poznanici i drugovi. I to ni sama ne znam kako su mi »postajali« verenici. Ja volim društvo. Mrzim da sam sama. A, u stvari, najčešće sam sama. Čak i onda kad sam u društvu.


Uspomene samo na dve ljubavi



Snežana Lipkovska bila je spiker, voditelj, novinar,
prevodilac, pa čak i tekstopisac (Opatija 70, "Srećna
sam što živim", na muziku Aleksandra Džambazova)
 
- Zar sve što doživljavate doživljavate u sebi?

- Gotovo sve. Ono što je lepo ne volim da delim s drugim. Onda postajem ljubomorna. A što je ružno to želim što pre da zaboravim.

- Pa takve osobe najviše pate u životu?

- Baš zato ja ne pokazujem drugima kad šta osećam. Bilo da sam tužna ili vesela, to drugi ne vide. I mislim da je tako najbolje. A kad kažete da ljudi kao ja dosta pate, onda ne grešite mnogo. Samo, ja ne umem da patim. Ili se bar trudim da to izbegnem. 

A život prema nama nema milosti. Koliko sam ja puna osećanja, toliko u životu srećem ljude koji to ne poseduju.

- Ipak, ne vidimo razloga zbog čega krijete svoja osećanja?

- Ja ne vidim razlog zbog kojeg bi drugi morali sve da znaju o meni. Na kraju krajeva, to su moji osećaji i želim da ostanu samo u meni.

- Da li vam se nekada desilo da ste svoju ljubav poredili s nekom drugom, na primer s ljubavlju neke svoje prijateljice?

- Svaka ljubav je drugačija. Svako voli i ljubi na drugi način. Svako ima nešto posebno, nečeg svog, nečeg originalnog. To je bar jasno. I ja sam toga svesna pa zato nikada svoje ljubavi nisam poredila s drugim. Ja, na primer, imam još dve velike ljubavi. To su: prema moru i vetru. 

U stanju sam da satima stojim pored vode i gledam u njene dubine. Tada sam mirna, mogu da razmišljam, tada sam svoja. 

A more, to je posebna priča. Volim divlje uvale, velike talase, morski pesak i boriće na obali. Kad ostarim - kupiću kuću na moru i tamo ću živeti.

- Koliko ste puta do sada voleli?

- U meni postoje uspomene samo na dve ljubavi. Dva puta sam volela široko, bez kraja... Želela sam da traju dugo ali trajalo je suviše kratko. Te dve ljubavi su deo mene, deo koji ja uopšte nemam, koji je pripao onima koje sam volela.

- Zar nije malo voleti samo dva puta u životu?

- To je isuviše. Bar za mene. Dve ljubavi donele su mi toliko iskustva, pouke, toliko su me izmenile da kad bih sad volela onda to ne bih bila ja, bila bih izveštačena i promenjena toliko da ni samu sebe ne bih poznala.

- Zar zaista ne možete voleti i po treći put?

- Nisam rekla da ne mogu. Ne znam. Ja sada ovako mislim a možda ću već sutra misliti drugačije. Sve zavisi od okoline koja me prati kroz život, od onih koje srećem.

- Pa koliko vam treba vremena da shvatite da ste nekog zavoleli?

- Vi sve povezujete s vremenom. Ja to ne mogu. Možda mi je potreban jedan dan, možda mesec dana a možda i odmah. Za mene je i ono juče prošlost.

- Da li ste nekad osetili da ste bili slagani u ljubavi?

- Ne. Možda sam se samo osetila prevarenom, ali ničijom krivicom.

- Ima li u vama bar malo romantike?

- I to mnogo. Ponekad mi se čini da sam puna romantike, da sam mesec, da sam more, vetar, da mogu ljudima otrgnuti onu grubost, zlobu i surovost. Ja sam vam puna ideala i želja. Htela bih čitav svet da svrstam u jednu pesmu...

Obrada: Yugopapir (Čik, jul 1971.)

U doba najveće popularnosti, početkom sedamdesetih, Snežana je
svakoga dana primala na desetine pisama od obožavalaca širom
Jugoslavije. Dve je godine radila i u beogradskom studiju, a
zatim se vratila na TV Skoplje (foto: Čik) 

Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)