Kate Bush: Britanska rock heroina ima novi LP "Never For Ever", intervjuiše je naš Saša Stojanović




Poslednja turneja mi je bila jako draga, tako sam se lepo provela. Bila sam jako tužna kada je završila, jer smo bili tako jedinstveni, kao braće i sestre, zajedno. Viđali smo se često, po ceo dan smo bili zajedno, kao školska deca, koja rade nešto razumno. Jedino o čemu razmišljam je novac i vreme, što su veliki problemi. I, stvarno želim da idem na turneju, ali ne znam kada

Prostorija u kojoj sedi je kancelarija, posle preslušavanja albuma (tek završenog) ulazimo i upoznajemo se. Njena ruka je mala, stisak blag. Kate Bush ne izgleda izbliza kao image; niska je, čak i na visokim štiklama; tanušna je, nekako lomljiva, previše nežna, zrači nevinošću male devojčice, poželeo bi da je uhvatiš u zagrljaj i miluješ, miluješ ... dok ne zaspi. 

Kate Bush pozdravlja čitaoce Džuboksa
(foto: Džuboks)
Blago je našminkana - samo nebo-plava senka pokriva očne kapke; obučena je u jednostavne satenske pantalone i džemper. 

Moli za šestu šolju čaja toga dana. 

Peti, ili šesti sam koji joj danas postavlja pitanja; odgovara s istom pažnjom, interesovanjem, profesionalnošću, kao što će to, pretpostavljam, činiti na preostala dva. 

Ista gomila pitalaca će je očekivati i sutra. (Ponekad nije ni malo lako biti zvezda.)

Njen glas je umiljat, negde između alta i soprana; retko kada se kreće dok razgovaramo, ponekad gestikulira, da bi rukama objasnila, opisala, zahvatila značenje za koje reči nisu dovoljne. 

Nema ničega od onoga što je čini izvanrednim igračem na pozornici, ekstra privlačnim izvođačem.

Foto-aparat štekće u rukama (postaće!) slavnog B. Rašića; ne pomera se, ne voli da pozira; kasnije vidimo da je strašno fotogenična; na žalost, nije tako lepa, kao što se čini.

Novi album Never For Ever je u rukama kupaca od 5. septembra, iako je bio završen u junu. 

Zbog marketing rezona (novi McCartney, Stones i Queen albumi), izdanje je odloženo.

Deset numera je na albumu, koji otvara poslednji hit Babooshka, a zatvara prethodni Breathing

Prva strana je tipičnija za Kate Bush stvaralaštvo, dok je druga iznenađenje - prve dve stvari su pravi rockeri. 

Ali, redom.





Kontrast je veoma interesantan



- Stvar koja me je iznenadila na "Deliusu" je da upotrebljavaš ritam-mašinu.

- Bilo je važno upotrebiti je, jer je značila promenu u mom stvaralaštvu. Ne u stanovištu, mišljenju, već u samoj strukturi, jer sam uvek želela da pišem brze stvari, što je velika kontradikcija prema pesmama koje sam pisala. 

Počinjem da starim, postajem iskusnija, upravo sada počinjem, pole dosta godina, da pišem brze stvari. 

Bilo je to moje upoznavanje s ritam-mašinom, koju mi je poklonio Peter Gabriel, zato što sam gostovala na Games Without Frontiers, i nisam tražila nikakav honorar. 

Dugo je stajala u Abbey Road studiju, i nedeljama kasnije sam pomislila da bi morala biti upotrebljena na ovom albumu. Zvuči kao ritam-mašina, i nisam pokušavala da zvuči kao bubnjar, svako zna da je mašina, ali ima jedan svoj osećaj, svoj divni zvuk.

Verujem da je ritam-mašina dovoljno snažna da bi bila upotrebljena kao ono što jeste ... Dodali smo je uz udaraljke, da bi stvar dobila na orijentalnosti, iako nikada neće moći da zameni bubnjara.

- Daje jednu novu perspektivu tvojoj muzici, koja je romantična, emocionalna; daje još nešto neljudsko, robotsko ...

- Volim način na koji stvari mogu biti u kontrastu, kada se spoje; mehanička pozadina nasuprot osećajnom, slobodnom glasu; kontrast je veoma interesantan,  volim da radim s tim, volim visoke note koje su kontrirane dubokim muškim glasovima, kao što je to slučaj u "Deliusu".

- Šta "Babooshka" treba da predstavlja?

- Ta tema je često bila upotrebljavana u folk.pesmama, mislim Viktorijanskog doba. Udata žena, kojoj je bilo dosadno, odlučila bi da isproba svoga muža, njegovu vernost, i poslala bi mu pismo, pod imenom različite žene, da vidi hoće li reagovati... 

Mislim da je veoma loša, nezdrava, glupa igra, i u pesmi ona to čini, on se zagreje za nju zato što je ta "osoba" veoma slična njegovoj ženi. 

Pesma je o dvoje glupih ljudi koji se uništavaju, iako se mnogo vole. 

Na kraju se ona toliko iznervira da počne da ga gađa posuđem. Želela sam da pesma bude vrlo lagana, ne naročito intelektualna, da pokažem kako smo glupi, kako se mučimo bez razloga ...




- Slatkogorka numera je "Army Dreamers". Melodija je vrlo vesela, ali glas je tužan, plačan, težak. Ponovo kontrast - čini te tužnim, ali te melodija primorava da se njišeš, igraš, ali glas sve to sputava, "zabranjuje" ...

- Upravo je to bila namera. Želela sam da pesma ima takav tretman, skoro da zvuči akustično ... Tekst je bio težak, tužan, ali lako muzičko tretiranje ga ne čini uznemiravajućim; neobično je da se te dve stvari događaju istovremeno. To si dobro primetio. Hvala. (Smeje se.)

Ovo će, najverovatnije, biti novi singl, ali u vreme pisanja, to je samo sugestija.

"Blow Away" i "All We Ever Look For" su laganije, više Bush-ije; klavir na "Ali We Ever" je izvanredan. Producentski posao su obavili Kate i Jon Kelly

Najmarkantniji zahvat su imali na "Egyptu", koja je kompleksna, bogata, bubnjevi su kolosalni kao i Egipatske piramide, a ipak, kao da se oseća svežina pustinje u noći. Stvar ubrzava, postaje "luđa", samo kroz Kate-in glas.

- Pesme "Wedding List" i "Violin" su prave rockerske stvari, nešto što je iznenađujuće za tebe, naročito zato što na "Wedding List" pevaš dubokim glasom.

- Na prethodnim albumima sam bila ograničavana; ne drugim ljudima, već nedostatkom samopouzdanja, hrabrosti... stvari su bile sputavane, iako su bile tu. Sada počinjem da im dozvoljavam da izbiju na površinu; kako sam bila co-producent, mislim da sam uspela da više pokažem od sebe.


Deca mogu bolje da razumeju koncepte



- Na "Violin" zvučiš onako kako bi to Lena Lovich uradila. Je li to bilo inspirisano njom, Ninom Hagen ...?

- Ne, nikako. Često mi ljudi kažu da Lena radi stvari, kopira ono što sam ja već uradila. Isto kao i Nina Hagen. Gledala sam Lenu, i moram priznati, da je veoma dobra, veoma pametna, ima strašan glas ... ali mi se čini da nema naročito jaku personalnost. 




Ako pogledaš Blondie, videćeš da ona ima svoje mesto; divna je dama, ljudi je kopiraju ... 

Lena Lovich, za nju ne vidim mesto za koje može da tvrdi da je njeno. 

Nisam želela da pevam kao Lena Lovich, već sam uobičavala tako da pevam pre prvog albuma. Uvek sam želela tako da pišem, ali to, do nedavno, nije bilo moguće. I, iskreno se nadam da ću napredovati prema rock'n'roll muzici sve više, jer sam dete, mi smo deca rocka, a ne klasične muzike. 

I, to je pravac kojim bih želela da idem. Album za albumom tamo stižem. 

Nadam se da nikada nikoga svesno ne kopiram ...

- Pesma "The Infant Kiss" me tematski vraća na "Man With The Child In His Eyes". Kao da ima deteta koje puzi u tvojim vizijama, i ti mu se uvek vraćaš...

- Čini mi se da se uvek sećam da sam bila dete. Mnogi odrasli ljudi, kada pogledaju na dete, zaboravljaju da su to i sami bili. Zaboravljaju šta to dete oseća i viču "Ti glupi mali idiote!". Postanu superiorni u odnosu na decu, jer po prvi put u životu nisu deca, već odrasli. 

Ljudi mogu biti veoma grubi prema deci, zbog svoje nesavršenosti, nemogućnosti da shvate. 

I, stvarno pokušavam da se sećam kako je izgledalo biti dete; kako strašno je bilo sazrevati iznutra, a ostajati mali spolja. Mogao si da kažeš razumne stvari, a ljudi bi samo odmahivali rukom. 

Mislim da deca mogu bolje da razumeju koncepte, nego odrasli, ali ih odrasli zgrabe, prodrmaju i primoravaju da odrastu u ljude kao što su oni. Deca imaju otvorene mogućnosti, ona su sveža ... i, važno je da nešto uradimo za njih. 

Deca mi, simbolično, mnogo znače; ali, ne samo deca, već i odrasli, jer su i oni deca, i svi imamo dečijeg u sebi. 

"The Infant Kiss" je ... ne znam da li si video film The Innocents, engleski film snimljen 50-ih godina, baziran na knjizi Turn of the Screw




(Ne čekajući odgovor, nastavlja). Čudna je priča o negovateljici koja odlazi da radi za čoveka s dvoje dece - dečaka i devojčicu. U deci su duhovi ljudi koji su pre stanovali u kući, i dečak je neverovatno posednut. Tridesetogodišnji čovek, manijak, upravlja njime. 

Film je bio veoma dobar, i videla sam ga nekoliko puta pre nekoliko godina; uvek mi je bio u mislima, i pesma je bazirana na njemu. 

I, negovateljičin odnos s dečakom ... u dečaku je čovek ... situacija je odvratna za nju. Vidi dečaka koga voli jer je mali, sladak ... unutra je čovek prema kome oseća seksualnu privlačnost. Materinski instinkti su upereni prema telu dečaka ... ali u njenom mozgu je zbrka. 

Žena je zbunjena čudnom privlačnošću koju oseća prema dečaku, i mislim da je to neverovatan koncept. Mislim da mnogo govori o deci koja imaju odrasle ljude u sebi, isto kao što ima ljudi koji imaju decu u sebi.

Smeši se tužno. 

Kada se nasmeje, njeno lice se ozari, osvetli se nekom mladalačkom energijom, iskrenošću.

Na levom obrazu, negde u visini jagodice se pojavi jamica, koja svoje postojanje, pretpostavljam, duguje nekom ožiljku iz detinjstva. Ta nesimetrija čini njeno lice još interesantnijim, lepšim ... (jao, šta će žena da mi kaže!?)

- Imaš li nameru da ideš na turneju?

- Stvarno želim da idem, ponovo nastupam. Poslednja turneja mi je bila jako draga, tako sam se lepo provela ... Bila sam jako tužna kada je završila, jer smo bili tako jedinstveni, kao braće i sestre, zajedno. 

Viđali smo se često, po ceo dan smo bili zajedno, kao školska deca, koja rade nešto razumno. 

Jedino o čemu razmišljam je novac i vreme, što su veliki problemi. 

I, stvarno želim da idem na turneju, ali ne znam kada.

Za poslednju turneju nam je bilo potrebno šest meseci da uvežbamo show, i tri meseca smo nastupali, tako da sam na kraju bila iznurena; bila sam umorna mesecima, nisam mogla ništa drugo da radim. 

Skoro mi je oduzelo celu godinu od mog vremena ... ako bih mogla da skratim to vreme, što verujem da ću moći posle nekoliko turneja ... velika je to odluka za mene - turneja. 

Mrzim da obećam ljudima da ću ići na turneju, pa ...


Peter i ja se izvanredno slažemo



Prelazimo na opštije stvari njenog stvaralaštva: komponovanje.

- Uvek komponujem na klaviru; obično imam ideju u glavi, ali ponekad sednem za klavir, nadajući se da će to roditi ideju. Nedavno sam počela rad s ritam-mašinom, i upotrebljavam sintisajzere, tako da sam beležila ideje na traci, i radila odatle, što je novi način rada za mene, interesantno. 

Trenutno pokušavam da nađem nove načine pisanja; godinama sam pisala na isti način, i čini mi se da bi bilo dobro da pokušam nešto novo, da probam nove načine, nove uglove ...

- Ko radi aranžmane?

- Na poslednja dva albuma su to bili muzičari; s mog stanovišta mnogo stvari je trebalo da bude različito ... Na ovom albumu, s obzirom da sam bila producent, mogla sam da kažem muzičarima šta hoću, i bilo je potrebno mnogo više vremena, jer komuniciram u slikama, volim da govorim o stvarima ... 

Recimo pesma kao "Egypt" - pustinja; morala je da bude prostrana, i romantična, s mnogo, mnogo peska, i pokušati da to preneseš muzičaru koji treba da odsvira ... mora da te poštuju, jer bi ti se smejali, mislili bi da sam luda ... 

Stvarno, bila sam ja ta koja je "usađivala" ideje u muzičare, i onda bi radili. Bili su jako strpljivi, pokušavali su, radili su najbolje što su umeli. Ovo su moji aranžmani, i prvi put sam to iskusila, izuzev na turneji, što je opet druga stvar.

- Kako se dogodilo da si gostovala na Peter Gabrielovom albumu?

- Zar to nije izvanredan album? Sve je bolji i bolji. Bilo je neophodno da bude sam. Mislim da je imao pravo kada je tvrdio da mu je potrebno vreme, godine ... mnogi ljudi to nisu shvatili... on se sve vreme menjao ...

Taj album ... upoznali smo se na dobrotvornom koncertu, koji smo zajedno radili. Steve Harley je bio tu, takođe; od tada održavamo vezu, i s Steveom takođe, ali izgleda da se Peter i ja slažemo u poslu. 

Prošle godine sam radila show za BBC, rekli su mi da mogu da imam specijalnog gosta, i prva osoba na koju sam pomislila je bio Peter. Pozvala sam ga i pristao je; otpevao je jednu svoju pesmu, i u duetu smo izveli jednu Roy Harperovu stvar. 




Izgledalo je da se izvanredno slažemo, i možda kao uslugu, ili zato što je i on osetio da možemo da radimo zajedno, pozvao me je da gostujem, što sam bez razmišljanja prihvatila. Obožavam njegov rad i njegovu muziku.

- Da li je rad s njim uticao na tebe, pored toga što ti je poklonio ritam-mašinu?

- Mislim da jeste; osećam da mogu da razgovaram s njim kao s umetnikom. Malo je ljudi koje znam, kojima mogu da kažem iste stvari kao Peteru. On je u vrlo sličnoj situaciji - individualan je, piše i nastupa, ali svoj pozorišni ego ostavlja za pozornicu. 

Osećam da imamo slične ideje o tome, zato mogu da sednem i razgovaram s njim, o idejama, pesmama ... to je jako stimulativno za mene, jer... ja to retko činim ... ljudi obično misle da se zvezde stalno sreću, druže ... ne, zato mi je njegovo prijateljstvo tim važnije.

- Je li teško biti žena u rocku, koji je svet muškaraca?

- Ne stvarno. Dođeš u situaciju kada misliš da te ljudi neće ozbiljno shvatiti, ali verujem da se to događa i muškarcima. Ovaj je biznis više zasnovan na statusu, nego na polu. I, žene imaju najniži status, zato su i tretirane tako ... 

Ne znam šta ljudi koji rade sa mnom govore iza mojih leđa, ali kada radim s njima, oduševljena sam poštovanjem koje mi ukazuju. 

Ne primećujem muški šovinizam, dobri su prema meni, poštuju me zbog onoga što jesam ... 

Možda sam samo srećna; hm, možda nisam nešto shvatila kao podcenjivanje. Čini mi se da ga više dobijam u društvu, nego s ljudima s kojima radim.


Do pub-perioda nisam mislila da pevam



- Možemo li nešto čuti o tvojim počecima?

- Kada sam napustila školu, počela sam da uzimam časove igranja. Prijatelj moga brata je došao jednog dana ... on je bio jedan od one vrste ljudi koji stalno započinju, formiraju nove bendove, i hteli su pevačicu; pitao je mene. Uvek sam volela te bendove, ali nikada nisam mislila da im se pridružim, jer me niko nije pitao.

Pristala sam, dva dana smo vežbali, i u roku od nedelju dana smo bili po pubovima Istočnog Londona. Ništa nismo veliko postigli, ali je to bilo moje prvo iskustvo u radu s publikom, i volela sam.

Izvodili smo cover-verzije Stonesa i Beatlesa, stare soul stvari, Honky Tonk Women, Come Together, Buddy Holly-jeve numere, Supremes stvari, brze funky standarde. Nismo izvodili svoje stvari.

- Kada si počela da komponuješ?

- Kada mi je bilo trinaest, četrnaest godina. S bendom sam nastupala kada mi je bilo osamnaest godina. Najteža stvar s bendom je bila da naučim reči. Kada sam pisala svoje pesme, lako bih zapamtila reči; ovako, morala sam da provedem nedelje da bih skinula i utuvila u glavu ove reči, naročito Come Together.

- Kada si naučila da sviraš klavir?

- Nikada ga nisam učila. Kada sam bila dete, puno vremena sam provodila sama. Moj otac je imao klavir, i ja bih se igrala s njim. Jednog dana se vratio i rekao mi da prestanem da izvodim, i da naučim akorde. 

Pokazao mi je najjednostavnije, glavne akorde, i nisam mogla da verujem kako je to jednostavno - bilo je dovoljno da samo pomeraš ruku, i to je bio početak. 

Prva stvar koju sam naučila je bila Chopsticks; za to mi je bilo potrebno nedelju dana. 




Od tada sam počela da pišem svoje pesme, i do pub-perioda nisam mislila da pevam. Bilo je divno iskustvo pevati nečije pesme, što mi je bilo prilično teško.

EMI producenti su došli nekoliko puta da nas vide u pubu, i sve vreme sam očekivala da se nešto dogodi s ugovorom; nedugo posle toga, album je postao stvarnost, i posle tri godine čekanja, nisam mogla da verujem. Kasnije te godine, počeli smo snimanje.

- Koja je uloga Dave Gilmoura u tvom putu do zvezda?

- Dave je upotrebio svoje ime i dao nam novac da snimimo demo-tape s tri stvari. Dao nam je novac, što nikada nisam sama mogla da uradim, jer sam bila u školi i nisam imala ni sopstvenog penija. 

S njegovom preporukom, traka je došla do nekoga u EMI ... bez njegovog imena i novca, niko je ne bi čuo i obratio pažnju ... čuli su je i oduševili se. Bez njega ne bi imali uspeha ... možda bi bilo nemoguće postići ga.

- Kako si ga upoznala?

- Prijatelj moga brata dugo vremena radi u muzičkom biznisu; njega sam srela kada mi je bilo 11 godina. Moj brat ga je pozvao da čuje neke od mojih stvari, da vidi vrede li uopšte, i Ricky me je ohrabrio da nastavim. 

Uzeo je trake i zajedno smo obilazili kompanije u Londonu, ali niko nije bio zainteresovan, jer stvari nisu bile komercijalne, a bila sam i premlada. Bio je u Cambridgeu s Dave Gilmourom i Floydima, i u to vreme je Dave ulagao novac u nove talente, i Ricky ga je pitao da dođe i vidi ovu devojku Katty Bush, i možda ... 

Došao je, čuo moje stvari, i mora da je verovao u mene, jer ne bi uložio novac. 

Ne znam da li Dave shvata, ali pomogavši mi da uspem bila sam jedna od prvih žena-kompozitora koja je uspela! 

To je sve Daveova zasluga, bez njega bih samo bila još jedna od žena, za koje niko nije hteo da čuje. Trenutno, muzika je puna ništavila, jer žene bivaju eksploatisane.


"Breathing" je moje remek-delo



- Kada si počela, da li si verovala da ćeš biti ovako uspešna?

- Ne ... pre nego što si u ovoj situaciji, ne možeš znati kako to izgleda. Nisam znala šta uspeh znači... znala sam da se upuštam u posao koji može biti stvarno opasan ... sve što sam čula kada sam bila autsajder je - da se ljudi ubijaju drogama, i sve ove grozne stvari... 

Bila sam preplašena, ali sada shvatam da sve zavisi od tebe - ostani isti, i možeš podneti. 

Uspeh mnogo zavisi od sreće i vremena. 

Uspeh je nešto što se dogodi, što je izvan tvoje moći, tvojih namera ...

Nije teško kao što sam mislila, težak je posao, ali biznis nije okrutan kao što sam mislila ... srela sam mnogo prijatnih ljudi...

- Ponekad se divim tvojoj hrabrosti da izdaš singlove koji nisu krojeni po komercijalnim merama - "Breathing" je divna pesma, ali nikako nije singl...

- Ne.

- Ipak, top-lista me negira. Da li ti odlučuješ, imaš li pravo glasa u izboru za pesmu koja će biti na singlu?

- Da, jako mnogo. Ne znam da li je to uobičajena praksa, ali ne mogu da držim zatvorena usta, jer je to moja muzika, moje pesme. I, osećam da imam pravo da odlučujem o onome što će me predstavljati. 

Ponekad se ne slažemo u izboru, ali svaki put je EMI bio fantastičan; rekli bi - Ne želimo to, ali u redu. To je neverovatna stvar, koja mi se strašno dopada, jer mi dozvoljavaju da to radim, zato što mi to mnogo znači kao umetniku. 

Mnogi ljudi su želeli da "Babooshka" bude prvi singl, što je očigledan izbor - stvar je vesela, instantna ... ali, "Breathing" mi je mnogo važnija, moje remek-delo, moja mala simfonija, i na celom albumu, za mene, nema stvari koja može da joj se približi, koja može s njom da se meri. 

I, morala sam da je izdam, jer je sadržala nešto veoma važno, što sam osetila da mora da dosegne do ljudi. 

Tako smo i uradili.

Lady (izgleda?) zna šta radi.

Pitanja i slova: Saša Stojanović, colour & monochrome kadrovi: Branislav Rašić, obrada: Yugopapir (Džuboks, septembar 1980.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)