100 ključnih pesama jugoslovenskog rocka (2. deo), komentar: Vlatko Stefanovski (1983)



Džoni je kao svirač zadnja katastrofa: on dobro svira, recimo, akustičnu gitaru, ali ne daj bože da mu daš električnu! Ja sam mu davao svoju kad smo bili u Americi i kosa mi se dizala na glavi, nisam mogao da gledam šta radi, ali to nema veze, on je frik druge vrste

Naša akcija "Sto ključnih pesama jugoslovenskog rocka" koju smo pokrenuli oktobra 1982. završena je, kao što znate, u prošlom broju. Glasali ste, slali vaša pisma, dopisnice, razglednice... Kada smo sabrali rezultate, zamolili smo šest najznačajnijih domaćih autora da nam ispričaju kako su stvorili kompozicije koje su se našle na listi i prokomentarišu trenutnu situaciju na jugoslovenskoj sceni, pri čemu je naročitu pažnju trebalo da obrate na svojih pet "ključnih" kolega. 


Vlatko Stefanovski
(foto: Slobodan Purić)
Sama priča o tome kako ja pišem pesme uopšte nije interesantna, možda je čak i dosadna, ali... ja ne verujem u to da sad uzmem gitaru, čačkam po njoj dosta vremena i onda nađem nešto što mi se sviđa.

Sve to zatim prolazi kroz razne filtere dok ne dođe do konačnog oblika.

Dragoljub i Bodan ne utiču puno jer se radi o poštovanju neke ideje - kad ja napravim pesmu, onda ja najbolje znam kako bi ona trebalo da zvuči i čak su i sugestije oko aranžmana u najvećoj meri moje.

Kad se, s druge strane, radi o Bodanovim stvarima, onda se ja tu ne mešam puno, nego mu samo dajem one sugestije koje mogu, ali i ne moraju da mu znače.

Pri tom nema nikakvih problema; ranije ih je bilo dok smo u grupi imali četiri kompozitora pa smo imali frku oko toga čija će pesma da se nađe na albumu.

Stvari koje smo snimili na albumu "Kalabalak" nastale su prošle godine u ovo vreme, neke su nastale tokom boravka u Americi, a neke, opet, nekoliko dana pred snimanje.

To je taj period inkubacije koji mora da prođe da bi jedna pesma došla do svog približno definitivnog oblika, dok se konačna verzija dobija na samom snimanju.

Kad sad čujem naš prvi album, on jedino može da mi zvuči romantično.

Sećam se onih vremena kada smo se tresli oko njega; prvi album je, naime, nastao iz silne želje da se najzad nešto snimi i uradili smo ga, zajedno sa miksom, za svega dva-tridana.

Neke stvari mi se danas sviđaju, neke ne, ali ja ne patim previše od analiziranja sebe i naše muzike i ne tražim razlike između albuma, mada to vrlo lako mogu da objasnim.

Drugi album je već period sazrevanja; nastao je kao puška jer je to bio jedan veoma emotivan period.

Posle letnje turneje ušli smo u studio i odmah počeli da snimamo i negde u to vreme je nastala i stvar "Aber dojde donke", jedina naša pesma koja se plasirala među "Sto ključnih".

Nije tu bilo puno dilema jer smo tačno znali kako je šta trebalo da izgleda.

Treći album... tu smo već postali zvezde - imali smo jako uspešnu turneju i bili proglašeni grupom godine, pa smo sebi dozvolili tu slobodu da radimo malo komotnije.

Dopada mi se ta ploča jer smo tu već otišli u komplikovanje aranžmana i stvorili jedan pompezan zvuk, slojevitu muziku.


O našim gitaristima je smešno pričati



Četvrti album mi je najdraži; tu smo bili pred ogromnim dilemama da li da nastavimo kao trio ili ne i na kraju odlučili da do daske ogolimo zvuk.

Na petom smo promenili bubnjara, pa smo bili možda malo dezorijentisani, radili smo taj album u velikoj gužvi i pod velikom presijom da nešto moramo da uradimo.

Živi album "Akustična trauma" nije zvezdana noć grupe Leb i sol, ali mi nije krivo što je izašao, dobro je da se zabeleži šta smo radili u to vreme.

"Kalabalak" je pod jakim američkim uticajem i to se vidi, a što se tiče pozorišne muzike, mislim da smo najviše pružili u Ristićevom "Oslobođenju Skoplja" i TV-drami "Tumba, tumba, divina".

To su možda najsvetliji trenuci našeg stvaralaštva.

I sa Bregovićem sam napravio petnaest minuta lepe muzike za jednu predstavu.

Mislim da sam tom prilikom dosta uticao na njega, jer mu je potrebno da povremeno izađe iz svog kruga i malo obogati svoje sviranje...

O našim gitaristima je smešno pričati: oni, zapravo, ne postoje.

Točak... Ma, ja mislim da on greši što svira pred narodom muziku koju bi trebalo da svira na probama.

Džoni je kao svirač zadnja katastrofa: on dobro svira, recimo, akustičnu gitaru, ali ne daj bože da mu daš električnu!

Ja sam mu davao svoju kad smo bili u Americi i kosa mi se dizala na glavi, nisam mogao da gledam šta radi, ali to nema veze, on je frik druge vrste.

Ne bih ja njemu rekao da nema pojma; on je samo preopterećen Džonijem.

Riblja čorba mi se ne sviđa mnogo, to mi ne znači, ali mi, recimo, znače Divlje jagode.

"Motori" je dobra pesma, to ima smisla da postoji, pošteno je jer oni ne pretenduju da budu nešto više od onoga što jesu - hevi-metal do daske.

To mi je simpatično.

Ozbiljno.

Za razliku od nekih...

Zabeležio: Dušan Vesić, obrada: Yugopapir (Rock, maj 1983.)


85 - 71



85. "Pravila, pravila" - RIBLJA ČORBA (RTB)

84. "Niko kao ja" - ŠARLO AKROBATA (Jugoton)

83. "Sanjam" - INDEXI (Jugoton)

82. "Moja prva ljubav" - HAUSTOR (Jugoton)

81. "Mali medved" - YU GRUPA (Jugoton)

80. "Od Olova do Trnova" -  TEŠKA INDUSTRIJA (Jugoton)

79. "Doživjeti stotu" - BIJELO DUGME (Jugoton)

78. "Hvala ti" - PARNI VALJAK (Suzy)

77. "Volim, volim, volim, volim žene" - RIBLJA ČORBA (RTB)

76. "Filigranski pločnici" - AZRA (Jugoton)

75. "Kao ti" - PARNI VALJAK (Suzy)

74. "Živio rock'n'roll" - VATRENI POLJUBAC (RTV Ljubljana)

73. "Odlazak u grad" - RIBLJA ČORBA (RTB)

72. "Samo nebo zna" - OLTVER MAND1Ć (RTB)

71. "Negdje na kraju, u zatišju" - INDEXI (RTV Ljubljana)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)