100 ključnih pesama jugoslovenskog rocka (3. deo), komentariše: Goran Bregović (1983)



Ako uzmemo da su dva ostala bitna čoveka u Jugoslaviji Bora i Džoni, moj je ukus dosta dalek i od Borinog i od Džonijevog. Moj je ukus, recimo, ni Borin, koji ti ne ostavlja ništa da slutiš iza prve slike, ni Džonijev, koji je metafora značajna samo njemu. Između ta dva kraja sam negde ja i verovatno bi bilo prirodno da oni utiču na mene, ali... ne baš

Naša akcija "Sto ključnih pesama jugoslovenskog rocka" koju smo pokrenuli oktobra 1982. završena je, kao što znate, u prošlom broju. Glasali ste, slali vaša pisma, dopisnice, razglednice... Kada smo sabrali rezultate, zamolili smo šest najznačajnijih domaćih autora da nam ispričaju kako su stvorili kompozicije koje su se našle na listi i prokomentarišu trenutnu situaciju na jugoslovenskoj sceni, pri čemu je naročitu pažnju trebalo da obrate na svojih pet "ključnih" kolega.


Goran Bregović
(foto: Slobodan Purić)

Baš mi je nekako čudno da su gotovo sve pesme Bijelog dugmeta na listi "Sto ključnih" lagane...

Izgleda da ćemo ipak ostati u istoriji kao veliki rock'n'roll bend koji je imao divne balade.

Verovatno više nikom nije zanimljivo što su napravljene u poslednjem času i što to, zapravo, nije bio nikakav ozbiljan posao - ozbiljan svet ulazi u istoriju puno ozbiljnije radeći nego mi.

Ako uzmemo da je ovih sto pesama ono čime bi se Jugoslavija eventualno pokazala nekome, onda smo ih napravili mnogo neozbiljno.

Ovo su neke pesme koje će ostati; da je čovek to mogao da predvidi, verovatno bi na tome nešto ozbiljnije radio...

Svoje pesme stvarno jedva napišem i, posle, kada bi trebalo da ih objasnim, to je muka živa.

Uopšte ne znam da pričam o njima.

"Sanjao sam noćas da te nemam" je, recimo, pesma o smrti, mada danas izgleda i verovatno će ostati kao ljubavna pesma.

Taj tekst sam napravio u Londonu, usred jedne jako konfuzne situacije...

Teško je prepričati okolnosti jer vulgarizujem i ono malo dobrog što sam napravio u njoj, ali je...

Ne znam, i oko mene i oko Željka je tada bilo dosta smrti: on je nekoliko dana zakasnio na snimanje jer je bio u automobilu u kome mu je poginuo brat, pa je sve to proteklo u dosta mučnoj atmosferi...

"Bosanac" je ono što ja zovem "višak pesma" - ono što je Stonesima "Satisfaction" to je nama "Bosanac".

Tu stvar ćemo vući za sobom do kraja života i puno puta se pokajem što sam je uopšte napisao.

"Šta bi dao da si na mom mjestu" je jedna od pesama koje su pravljene da bi rekle nešto u naše ime; to je bio posao Duška Trifunovića jer ja ne znam da pišem takve tekstove, da objašnjavam, da pesmom pevam svoj status.

Da li mi se sada čini patetičnom? Da... Mada mislim da za to ne bi trebalo kriviti samo Duška; i ja sam napisao dosta patetičnih pesama.


Sa Stefanovskim sam blizak



Sve stvari sa ove liste još uvek sviramo, izuzev "Šta bi dao da si na mom mjestu".

Sa "Ne spavaj mala moja muzika dok svira", recimo, završavamo koncert.

To je pesma koja sublimira energiju benda i, kada je uživo izvodimo, ona je zapravo pokazatelj koliko bend može da izvuče energije iz sebe.

"Selma" isto nije moj tekst...

"Kad bi bio bijelo dugme", tako...

"Sve će to, mila moja, prekriti ružmarin, snjegovi i šaš" je jedna pesma o rastanku...

"Blues za moju bivšu dragu" je dosta privatna pesma, adresirana...

Verovatno više ne znam da pišem takve stvari.

A za "Bitangu i princezu" mislim da su ljudi više glasali zbog tog LP-ja; on se narodu jako dopada.

Nema neke posebne pesme koja je uticala na mene u početku; par narodnjaka sam, recimo, imao u toj prvoj fazi.

Na poslednjem LP-ju isto imam jedan narodni singl.

Ako uzmemo da su dva ostala bitna čoveka u Jugoslaviji Bora i Džoni, moj je ukus dosta dalek i od Borinog i od Džonijevog.

Moj je ukus, recimo, ni Borin, koji ti ne ostavlja ništa da slutiš iza prve slike, ni Džonijev, koji je metafora značajna samo njemu.

Između ta dva kraja sam negde ja i verovatno bi bilo prirodno da oni utiču na mene, ali... ne baš.

Ja mislim da se moj ukus njima ne dopada isto kao ni meni njihov.

Po tom pitanju sam puno bliži sa Stefanovskim; on se, zapravo, bavi muzikom i ona mu je problem, nije agresivan u govoru, dok sam ja muzičar kome nije muzika problem, već nešto drugo.

Zato sam sa Stefanovskim blizak.

Volim ljude kao što su Kornelije Kovač i Vlatko Stefanovski jer znaju puno više oko muzike nego ja.

Ja sam, recimo, potpuno promenio tehniku sviranja nakon što sam jedno vreme svirao sa Batom Kostićem: došao sam iz inostranstva sa jednom tehnikom, a kad sam sreo njega, počeo sam da sviram na sasvim drugi način.

Teško je kupiti influens od Stefanovskog zato što je on užasno brz; ali mislim da je mnogo bitnije to što mi, kad sviramo, imamo jednu slatku vibraciju među sobom, mada sam ja njemu kao gitarista neupotrebljiv.

Džoni je, s druge strane, svirački dosta sličan meni, on nema problema sa sviranjem jer je kod njega puno važna energija.

Točak mi je s te strane strašno dalek...

Mislim da između nas u početku i Divljih jagoda sada ima nekih sličnosti, ukoliko bi se oni razvijali na istu stranu, što ne znam da li imaju nameru.

Ima ljudi koje veseli ovo, neke veseli ono...

Fraziranje je, zapravo, strašno lepo i možda je malo falilo da i ja ostanem da celog života šibam fraze...

Zabeležio: Dušan Vesić, obrada: Yugopapir (Rock, maj 1983.)


55 - 41



55. "Gospi" - GALIJA (RTB)

54. "Blues za moju bivšu dragu" - BIJELO DUGME (Jugoton)

53. "Djevojka br. 8" - ATOMSKO SKLONIŠTE (RTV Ljubljana)

52. "Užas je moja furka" - AZRA (Jugoton)

51. "Jednoj ženi" - ZLATKO MANOJLOVIĆ (RTV Ljubljana)

50. "Da li znaš da te volim" - TIME (RTB)

49. "Loš i mlad" - BULEVAR (RTB)

48. "Ne cvikaj generacijo" - ATOMSKO SKLONIŠTE (RT Ljubljana)

47. "Kurvini sinovi" - AZRA (Jugoton)

46. "Krvava Meri" - AZRA (Jugoton)

45. "Jedna žena" - KORNI GRUPA (RTB)

44. " Osmijeh" - GRUPA 220 (Jugoton)

43. "Prvi sneg" - SUNCOKRET (RTV Ljubljana)

42. "Mi plešemo" - PRLJAVO KAZALIŠTE (Suzy)

41. "Zlatni papagaj" - ELEKTRIČNI ORGAZAM (Jugoton)




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)