Zašto je Vahid Halilhodžić na kraju 1978. godine proglašen za najboljeg YU fudbalera?




On je, hitrim i iznenadnim izmenama mesta, povlačenjem unazad, ustranu ili isturanjem u prvi plan, neverovatno zbunjivao suparničku odbranu i direktnog čuvara, tako da je za njih prosto "iznicao" iz zemlje i postizao golove

Fudbalska godina, za naše klubove i reprezentaciju, protekla je u znaku slabih igara i rezultata. Šampionat je osvojio ubedljivo Partizan, ispred Crvene zvezde, Hajduka i Dinama. Dinamo je prvi na kraju jesenjeg dela prvenstva, Hajduk je drugi. Vrhunski timovi su nastupali u jako promenljivoj formi.

Slična situacija je bila i u nastupima naših timova na međunarodnom planu.

U tim takmičenjima, naši predstavnici, Partizan, Hajduk i Rijeka su ispali već posle prve ili druge runde, dok se samo Crvena zvezda kvalifikovala u četvrtfinale Kupa Uefa, a malu utehu predstavlja i pobeda Partizana u SE kupu.

Sa tih aspekata gledano, ni nacionalni tim, čiji se sastav uglavnom oslanjao na fudbalere iz ovih timova, nije mogao uspešno da igra. Selektori su pružali poverenje uglavnom fudbalerima Hajduka i Partizana, dok su iz ostalih timova uzimali po jednog, najviše dvojicu.

Pred kraj godine došlo je do zaokreta i nacionalni tim je znatno izmenjen.

Uspehu našeg fudbala, eto, pored ulaska Crvene zvezde u četvrtfinale takmičenja Uefa i pobede nacionalnog tima protiv Grčke u Balkanskom kupu (4:1) možemo pridodati osvajanje prvog mesta u Evropi naše ekipe mladih do 21. godine.

Prvi su u Evropi i amateri, dok su omladinci drugi.

Ipak, ovi uspesi ne predstavljaju dovoljnu utehu već samo govore o povoljnijoj klimi i perspektivi našeg fudbalskog sutra.

Takvo stanje u protekloj godini, pravi je razlog teškoćama što, u trenutku kad sumiramo godišnji učinak pojedinaca i nastojimo da među fudbalerima istaknemo najboljeg, nailazimo na kolebanje pri odluci i opredeljivanju.

Jer, među kandidatima su Vahid Halilhodžić, Nenad Stojković, Safet Sušić, Vladimir Petrović, Ante Miročević, Dušan Savić, Nikica Cukrov, Vedran Rožić ...

Međutim, svi su oni, bilo u svome klubu ili reprezentaciji, imali kraće ili duže, svetle, ali i slabije trenutke.

U okviru tih i takvih razmišljanja, ipak, Vahid Halilhodžić, 26-godišnji centarfor mostarskog Veleža, ima malu prevagu nad ostalim kandidatima za najuspešnijeg i najboljeg fudbalera u protekloj godini.

Ovaj vispreni, tehnički veoma obrađeni fudbaler, a obdaren lukavstvom i spretnošću, tokom čitave godine, bio je strah i trepet za protivničke golmane.

On je, hitrim i iznenadnim izmenama mesta, povlačenjem unazad, ustranu ili isturanjem u prvi plan, neverovatno zbunjivao suparničku odbranu i direktnog čuvara, tako da je za njih prosto "iznicao" iz zemlje i postizao golove.

Jak udarac bilo kojom nogom, i sa bilo koje pozicije, zatim visok odraz, skok i precizni udarac glavom, njegove su glavne odlike i specijalnosti, i onda nije čudno, što je stalno u vrhu najboljih strelaca.

U prolećnom prvenstvu, kada je šampionat osvojio Partizan, a njegov Velež završio na sedmom mestu, Halilhodžić je sa 18 golova, bio iza strelca prvenstva Dragana Savića, fudbalera Sarajeva, koji je postigao samo tri više (21).

U jesenjem delu tekućeg prvenstva, ovaj rasni golgeter se nalazi na trećem mestu sa 11 pogodaka (jednim manje od Žungula, a tri manje od Dušana Savića).

Uvek, dakle, u vrhu i među najefikasnijima.

Vahid Halilhodžić je u 1978. godini nastupao za nacionalni tim tri puta (debitovao je 30. novembra 1977. protiv Španije u Beogradu kada je zamenio Popivodu). U tri ovogodišnja susreta, on je postigao četiri gola, tri protiv Grčke i jedan u igri sa Španijom (1:2).

Svoje prave golgeterske sposobnosti, Halilhodžić je iskazao u pet susreta naše mlade selekcije do 21. godine starosti.

Ivan Toplak, kao selektor jugoslovenskih nada, izvanredno je uočio kvalitet ovog rasnog strelca i nije pogrešio što ga je, iako starijeg (imao je pravo na dvojicu iznad 21 godine) uključio u svoj sastav.

Jer, Halilhodžić je sa Mađarskom (2:0) postigao jedan gol, sa Engleskom u Novom Sadu dva (2:1), u Mančesteru (1:1) jedan, u Haleu sa DR Nemačkom jedini gol utakmice (1:0), a u Mostaru, sa istim protivnikom i rezultatom 4:4, Halilhodžić je dao dva gola.

Na pet utakmica, eto, sedam golova i to ključnih, što je našoj mladoj selekciji donelo prvo mesto u Evropi u konkurenciji mladih timova.

Sumirajući, dakle, ovogodišnji učinak Vahida Halilhodžića, za Velež, za A reprezentaciju i mladu selekciju, i upoređujući ga sa učinkom ostalih, u protekloj godini, mislim, on zaslužuje da bude pre svih.

napisao: Rajko Mitić, obrada: Yugopapir (Tempo, decembar 1978.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)