Dejan Kostić i Grupa I imaju novi album "Na svom talasu" i veliki hit "Tinejdž bluz" (1980)




Tekstovi jasno izražavaju naš stav. Izbegavamo pojednostavljene proteste. Ja bih lično želeo da pišem samo o nekom zaljubljivanju, naravno na jedan nov način, sam si rekao da je dobru ljubavnu pesmu teško napisati, ali me sprečavaju neki objektivni problemi tu oko mene. O njima pišem

Do juče su to bili talentovani momci koji "mogu nešto da urade", pa pošto su sebi dali i tu dozvolu, evo ih pred nama sa svojim projektom "Na svom talasu". Pošto su nas sve vrlo prijatno iznenadili, skočismo do gitariste, tekstopisca, kompozitora i pevača Dejana Kostića. Ko, kako, zbog čega itd. Dejan odgovara i priča (skraćeno izdanje):

- Sećam se singla "Sestra Vera" i sećam se sounda koji je tada napravljen. Bitne promene stila? Prešli ste iz hard rocka u new wave?

- Ma kakvi! Mada ima mnogo tih problema oko definisanja muzike, mogu tvrditi da "Sestra Vera" nije hard rock i da mi sada ne sviramo nikakav new wave.

Grupa I 

- Pa da, bilo je jedno vreme kada su svi muzičari hteli new wave, pa je sada došlo valjda do prezasićenosti. A ni tada ni ovo sada nema veze s tim.

- Pa da. Taj izraz new wave je bio samo moda, izgleda. A, uostalom, kakav je to "talas" kada ga sviraju samo tri-četiri grupice i to loše?

- Stani malo. Da se razumemo: iako sam za dijalog, ali, ipak, ja postavljam pitanja. U redu?

- U redu. A koje je bilo pitanje?

- Pa to je opet pitanje, ali nema veze. Govorili smo o promeni muzičkog stila. Šta u stvari sada svirate?

- Šta mi sviramo? Pa pop, to je bar jasno. Čisti pop. I ranije smo ga svirali, samo možda u malo drugačijem obliku.

- Je li? Znači pop grupa, niste više rockeri?

- Malopre si isto pomenuo rock kod "Sestra Vere". Mogu ti iskreno reći da mene rock asocira na znoj, na stado, na nešto prljavo, dok mi pop zvuči čisto i nekako sveže.



- A, zato je kod tebe uvek otvoren prozor!

- Još da stanujem u parku. Nego, da li te još nešto zanima oko ovog pitanja o popu?

- Opet me pitaš. Hoćeš još nešto da kažeš?

- Rekao sam ti ono najvažnije: da sviramo pop muziku, a ne new wave. Mnogi teško kapiraju da je XTC pop, a ne... 

- ... new wave grupa. Tačno!

- Pa da. I ne samo oni. A opet, iako sviram pop muziku, ne osećam se kao pop muzičar. U stvari, ne osećam se uopšte kao muzičar.

(Dejan je inače bio vatreni obožavalac Santane, Akermana i McLaughlina u mlađim danima i dan-danas važi kao dobro potkovani jazz gitarista u Beogradu. Pre nekoliko godina su se on i drugi gitarista, Braca Mijović, ljuto palili na King Krimson i specijalno Yes. A danas...)

Nemoj se čuditi. Muzika mi je samo sredstvo da izrazim neke stvari i da se dobro zabavim. Zato se i ne osećam kao muzičar u onom ortodoksnom smislu te reči.


Šta koči našu scenu?



- Znaš li da mi je na promociji vaše ploče prišao jedan moj kolega i zapitao me: "Je li, šta sviraju ovi?" Ja kažem ima dosta new wavea, izvini, on klimnu glavom i ode da sluša. Nešto kasnije dolazi do mene i sa smeškom kaže: "Pa ovde ima puno punka!"

- To je neka budala!

- Stani, ni ime mu ne znaš.

- Ma nema veze! Naša muzika nema veze sa punkom!

- U redu. Sad nešto sasvim drugačije: ploča "Na svom talasu" ima punih 14 kompozicija. Kada su one nastale?

- Nismo ih dugo radili. Zato se i ne oseća jaz koji bi možda vreme moglo da učini. Sve numere smo uradili u jednom vremenskom periodu koji nije baš preterano dugačak.

- A kada to? Na snimanju? (smeh)

- (opet smeh, samo nije onaj od malopre) Najstarija ima šest meseci, a neke smo radili i, valjda, pet dana pred snimanje.

- Da li je snimanje proteklo u redu? Znam da se mnogi muzičari i grupe žale na RTB.

- Da, znam i ja. Međutim, nas je RTB, tj. PGP, primio vrlo srdačno i imaju dosta poverenja u nas, tako da su nam obezbedili solidne uslove za rad. Rečju: zadovoljni smo onim što nam je ponuđeno.

- Da li ste isto tako zadovoljni i onim što ste postigli?

- Apsolutno! Svi u grupi su zadovoljni: i Bane Kojot i Branko i Braca i ja. To je tačno ono što svi hoćemo da radimo.

- Drago mi je što to mogu da čujem.

- Da, to je ovde kod nas problem. Taj ogroman raskorak između onoga što se radi i onoga što bi želeli da rade. To koči našu scenu.

- Šta još koči našu scenu?

- O, mnogo toga! Ima puno nekih objektivnih teškoća, ali najvažnija je ona u samim muzičarima. Neobrazovanost, lenjost, hvalisavost, neki malograđanski pristupi, a i nedostatak svesti i uvida.

- Dodao bih i nedovoljna kultivisanost, kao i utakmica, neka bezrazložna utrka, umesto međusobna pomoć.

- Da i to. Nego, udaljili smo se...

- Snimanje ...

- A, da. Snimili smo tih 14 stvari brzo i lako i bili smo zadovoljni, a onda su iskrsle neke stvari oko remiksa. U stvari, glave magnetofona su otišle u đubre i trebalo je vremena...





Mi ne želimo da radimo ska



- To je bilo u petici?

- Da, u petici. Dobro je i ovo da znaš: iako je to 24-kanalni studio, mi smo ipak snimali sa minimumom mikrofona i nismo uopšte komplikovali stvar, kako već stvar može da se zakomplikuje u tom studiju.

- Sloba Marković?

- Šta Sloba Marković? Njega svi sumnjičaju i ne veruju mu. I ti si čuo neke glasine, ali to nije tako. On je zanatski najkompententniji kod nas i što se tiče sviranja i što se tiče produciranja. Pun je razumevanja i zaista dobro radi svoj posao. Mi smo ga zamolili da nam odsvira to što je odsvirao i on nikako nije bio napadan.

- Ta će se saradnja nastaviti?

- Sigurno. Već sada imamo novih 15 stvari koje ćemo najverovatnije snimati tokom februara. Igi, pusti čiku! (dvogodišnji Dejanov sin Igi je izuzetno slatko, ali i znatiželjno dete).

- Hoćete li i vi da svirate ska?

- Znam na šta aludiraš. To pomodarstvo je kod nas jako izraženo u muzici, a to nije ništa drugo do čista impotencija i nezrelost kompozitora. Česti su veliki raskoraci... Mi ne želimo da radimo ska. Rekao sam već: to je moderan pop!

- "Hi- Fi Buntovnik" je reggae. Zašto?

- E, to je bilo zaista spontano. Dobro smo to odsvirali i svi koji su čuli su rekli da je to dobro, da im se sviđa. Sigurno da nismo jedna od onih grupa koja je kao slušala Police, pa hajde sada ... Mislim da ti znaš i kakav reggae ja slušam i volim. To sa reggaeom na ploči,  to je bila samo forma da kažemo ono što 'oćemo.

- E, tu smo. To je ono što me najviše i zanima kod vas. Angažovani tekstovi. To je upravo ono što vas izdvaja od drugih. Upravo je kompozicija "Jugo Rock" svojevrsna parodija, prvenstveno na domaći tekst, zar ne?

- Da, ali ne samo na tekst, da li si čuo onaj rif...

- U redu, u redu, ali je mnogo jače tekstualno, jer upravo govori o onim banalnim tekstovima koji nam domaći rockeri svakodnevno nude.

- Naravno.

- Zašto domaći autori ne pišu angažovane tekstove, ili izbegavaju da ih pišu?

- Pa bolje da neko ipak čuje neke tekstove koji su i banalniji nego da ih uopšte ne čuje.

- (?!) Molim?

- Hoću da kažem da postoji cenzura, a i da ljudi izbegavaju da pišu o nečemu što je navodno "nezgodno". Evo naš tekst o Mireli, koji obrađuje jedan problem o kome niko ne sme i izbegava da govori, je dobar primer.




Tu smo novi, ali smo novi i u muzičkom pogledu, što se da videti u pesmi "Tinejdž bluz", koja je baš prava pop pesma koja se kod nas malo radila.


Neka društeveno-sociološka anomalija



- Interesuju me tekstovi...

- Pa, tekstovi jasno izražavaju naš stav. Izbegavamo pojednostavljene proteste. Ja bih lično želeo da pišem samo o nekom zaljubljivanju, naravno na jedan nov način, sam si rekao da je dobru ljubavnu pesmu teško napisati, ali me sprečavaju neki objektivni problemi tu oko mene. O njima pišem.

- "Vikend panker" je upućen protiv pomodarstva i malograđanštine toliko prisutne u Beogradu?

- Ta pesma je direktno inspirisana idiotima koji skaču i pljuju po koncertima (misli na neke novije koncerte u Beogradu op. aut.) ništa ne shvatajući, već podležući najglupljim stvarima i formi koju nosi ta filozofija.

- Znaš šta mi se čini: tekstovi su usmereni na samo objektivno registrovanje stvarnosti i problema, ne suočavajući se otvoreno sa njima.

- Pa tekstovi su pročišćeni od bilo kakvih parola i nekakvih uputa "kako treba". Oni samo razgolićuju neke probleme, koje mi vidimo, primećujemo i smemo (imamo dovoljno kuraži? op. aut.) da na njih ukažemo.

- Znači samo kritika ili i nuđenje rešenja za date probleme?

- Nuđenje rešenja?

- Numera "TV lica". Angažovan tekst koji ukazuje na neku društveno-sociološku anomaliju. Kako je ispraviti ili izmeniti?

- (pauza) Ne znam kako to izmeniti. Pisanje ovakvih tekstova mi pomaže da objasnim neke stvari samom sebi. Naravno stalo mi je da i drugi ukapiraju, ali, ipak ja pre svega.

- Izvucimo se iz ovih bunara pitanjem o naslovu serije vaših koncerata: "Kupite našu ploču da postanemo bogati".

- (smeh) Razumi jedno: to nam je želja, a ne cilj, nije ni namera. Shvataš?

- U redu je za mene (uvek).

- Znaš li koliko sam dobio za ploču "Sestra Vera"? Uplaćeno mi je u banci tačno 14 i po soma (smeh). Nije to ništa. Crnke (Dragoljubov Taxi) je apsolutni rekorder. Za celu LP ploču je dobio 21 soma (veliki smeh)!

- Znam dosta muzičara koji se prave kao bogati tipovi, a jedva imaju i za hranu. Izgleda da oko toga postoji prevelika doza mistifikacije.

- Da, to sa novcem je zaista dosta mistifikovano. Nije zaista ništa izdati LP ploču.

- Kako za koga ...

- A, da. Zna se ko ima lovu. Čarobna trojka: Čolić, Dugme i Srebrna Krila (pa i neki ljudi okolo op. aut.). Ostali rade za džeparac, ali je zato tu više prilike za iskrenost.

- Da, zaista, kakav ti je stav prema nekim kolegama?

- Kojim (smeh)?

- Evo, na primer, Ljupka Dimitrovska ...

- Ne bih joj lizo... ni lilihip iz ruke!

- Je li? A Nina Hagen?

- Njoj bih već... !

razgovarao: Slobodan Trbojević, obrada: Yugopapir (Džuboks, decembar 1980.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)