EKV - Milan Mladenović, junaci moje mladosti: "Imao sam frizuru Alena Delona!" (1986)


Kad sam bio klinac, junak mi je bio jedan konj koji je pobedio na nekoj čuvenoj trci, u Engleskoj. Televizija je to direktno prenosila. Ne znam, tri milje sa preponama za dvogoce, recimo. Konj se zvao Ajala - ždrebica. Crna, potpuno. Stigla je prva, bez jahača, pošto je on pao negde na pola trke. Ja sam se oduševio. Imao sam šest godina i jedno godinu dana to mi je bio junak

Junak bez jahača


Milan.

Počeo je kao đak Gari Garinče.

Imao Limunovo drvo.

Bio Šarlo.

Sa svojom novosadskom vezom - Rexom ponekad nešto snimao.

"Sex machine", na primer.

Producirao Gustava i njegove dobre duhove. Posle godinu i po dana čekanja i ta ploča je izašla.

Pokušao da glumi. Sviranje mu mnogo bolje ide.

Jedno vreme strašno je voleo Džoni Mičel. Njena slika ga je gledala sa zida i bio je zaljubljen u nju.




Junaka je imao puno raznih. Ali, nijedan nije bio toliko značajan, niti toliko trajan da bi poželeo da ga sledi, oponaša ili da se potrudi da što više liči na njega.

- Kad sam bio klinac, junak mi je bio jedan konj koji je pobedio na nekoj čuvenoj trci, u Engleskoj. Televizija je to direktno prenosila. Ne znam, tri milje sa preponama za dvogoce, recimo. Konj se zvao Ajala - ždrebica. Crna, potpuno. Stigla je prva, bez jahača, pošto je on pao negde na pola trke. Ja sam se oduševio. Imao sam šest godina i jedno godinu dana to mi je bio junak.

Voli Nemanju Mitrovića i njegovu zbirku proze "San o ratu". Svi Ekatarineri vole Nemanju. Ima divnih misli.


Ratoboran, istinoljubiv, mali



Nekada je čitao Aleksandra Dimu:

- Jedno vreme mi je značio Aleksandar Dima. To je bilo negde u drugom osnovne. Tada sam pročitao celokupna njegova dela ispod klupe i od toga sam i oćoravio, tako da sam nosio naočare zbog Aleksandra Dime, Žila Verna i tako tih ljudi.

Milan (snimila: Zorica Bajin Đukanović)
Mene različite stvari interesuju na kratko vreme. Uvek im nađem zamerke. Jedan moj drug, jako dobar drug Mici mi je poklonio knjigu "Uvod u filozofiju egzistencije" Žana Bofrea. O Hajdegeru

Kada smo Mici i ja razgovarali o nekim filozofskim pitanjima, pre par godina, meni se učinilo da se ja potpuno slažem sa tim, međutim kada sam uzeo da čitam tu knjigu, shvatio sam da to nije to.

Pročitao sam prvu glavu knjige i na marginama ispisao sve što se meni ne dopada i sve sa čime se ne slažem.

Mislim da mi se čak i mišljenje o nekim stvarima menja zavisno od raspoloženja.

Sposoban sam da se u nekom razgovoru opredelim za suprotnu stranu, stranu čoveka koji vodi razgovor samo zato da bi razgovor bio življi. Potpuno se ubedim u ono što počnem da pričam.

Isto kao što sad ovo pričam, a mogu nekog drugog trenutka da ispričam kako sam bio zaljubljen u... Džona Vejna ili kako sam hteo da izgledam kao Džon Vejn ili Marlon Brando ili Alen Delon.

Kada sam bio klinac meni se dopadala frizura Alena Delona. Onda sam stalno terao kosu na tu stranu i ubeđivao sebe da ličim na njega.

Ali, to me je isto kratko držalo. Mesec dana.

Živeo je dugo u Sarajevu. 

Na bilo kakvo pitanje o tom gradu najpre kaže:

- Opet ista priča - Sarajevo!

A onda ponešto i ispriča: 

- Sarajevo je verovatno mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv, mali, ovolicki... i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me, naravno, mlatili, tako sam ja dolazio kući krvav, plačući i to je trajalo tih šest, sedam godina koliko sam živeo tamo. Imao sam tamo dobrog, najboljeg druga. Amer.

Zajedno smo pevali Beatlese "Ob-la-di, ob-la-da", "Michelle, ma belle..." i takve stvari.

U muzici prošao je kroz razne faze:

- Kad sam bio klinac voleo sam strašno Kornelija Kovača. On mi je bio... nije mi bio idol, ali cenio sam ga. Smatrao sam da radi pametne stvari.

Posle toga sam voleo ove iz Deep Purple sve zajedno, ali uvek mi je nešto smetalo.

Na primer, voleo sam Roberta Planta, ali mi je smetalo što on stalno urla, što malo ne proba da peva na neki drugi način.

Pa onda, voleo sam i Led Zeppelin, ali nisam voleo kako svira Džimi Pejdž gitaru. Nego, dopadao mi se neko drugi - Džef Bek, na primer.

Ja bih spojio njih i to bi bila dobra grupa, otprilike. I sve tako.

Posle sam strašno voleo XTC - oni su mi uvek bili maltene savršeni.

Onda, Stranglersi. I kod njih mi je nešto falilo.

Nije mi se dopadao klavijaturista zato što je ličio na Džona Lorda. Eto, njemu je idol bio Džon Lord, to je i javno izjavio i stvarno je svirao isto kao on, potpuno isto. Voleo sam Yes, i Deep Purple, ali voleo sam i Sex Pistolse...

Kada se sve to spoji onda se može videti da sve to nema nikakvog reda.

Ova naša sredina uopšte nije zahvalna za tako nešto, kod nas je smešno kad si punker, kad se označiš kao ja sam taj i taj, pripadam tu i tu, toj i toj vrsti, slušam to i to i čitam ovo i ovo - to je smešno.

Mada sam ja prošao kroz sve to, ali brzo sam ukapirao da je to glupost.

A opet, nikada nisam bio toliko nezadovoljan sobom da poželim da sam neko drugi. Što ne znači da nisam nezadovoljan sobom. Ali, to je neko drugačije nezadovoljstvo.

Na koncertu Yu rock misije, na Marakani, Ekatarineri su prvi put svirali sa novim bubnjarom. Zvuk je bio haotičan i te se svirke više ni ne sećam. Znam samo da mi je Milan, pričajući o novom bubnjaru, rekao da strašno voli Bukovskog i stalno sa sobom nosi po neku njegovu knjigu.


... A njih je izgubio



Ivan (snimila: Zorica Bajin Đukanović)
Ivan.

Ili Raka.

Treći Ivan u Ekatarini za bubnjevima.

Više voli da priča o tome kako drugi sviraju, a ne o sebi.

Ne voli da govori kada je negde u blizini uključen kasetofon koji treba da zabeleži njegove reči.

Ne voli priče za novine.

Svirao je sa raznim ljudima:

počev od grupe Tvrdo srce i velike uši preko Slomljenih stakala, Električnog orgazma do Ekatarine.

Tu je, kaže, našao sebe.

Divi se Margiti.

Voli Boru Čorbu.

Junaci njegove mladosti možda su bili Sveti Sava, Volt Dizni ili Džon Dilindžer, ali nije siguran.

Davno ih je, negde, izgubio.

Pokušao je jednom pesničkom metaforom da oslika svog junaka. Pa, kaže:

Moj junak je
još uvek sa mnom.

Da. Kad je toplo 

sunce da ne

spavam sam.

I pre svega

sreća, opuštenost 

i lagani hod.

Godina je počela "S vetrom uz lice", uz "Novac u rukama", "Ti si sav moj bol", "Stvaran svet oko mene"... Krug onih, koji ih vole, proširio se. Bili su više nego do sada zastupljeni u medijima. Stekli su status muzičkih junaka među onim dečacima i devojčicama koji ih ranije nisu razumeli.

Pre početak prvog, kišnog Ekatarininog koncerta, letos u bašti SKC-a, na platnu u pozadini bine projektovan je najlepsi portret slajd koji sam videla. Neke devojčice, pored, su uzdisale...

zabeležila: Snežana Golubović (Rock, novembar 1986.)


 Junaci moje mladosti: Bojan





Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)