Čudesni svet statistike Sretena Mitrašinovića '59: Beležio je SVE što je ikada uradio ili mu se dogodilo...

Titovo Užice, maj 1959: Sreten Mitrašinović - Durko, beleži u brojevima sve o sebi: 355 puta je poljubio devojku, pojeo je 394 lepinja s kajmakom, 2 puta je spavao u kaci, učitelj ga je istukao 174 puta, a slagao je 19 puta...

Nekoliko ukoričenih sveski na pisaćem stolu i gomile hartije i ceduljica svih veličina - to je prvo što posetilac ugleda kad uđe u "radnu" sobu tridesetogodišnjeg Sretena Mitrašinovića-Durka, zemljoradnika iz sela Bioske, kraj Titovog Užica.

Nacisti ponovo na vlasti u Nemačkoj: Bivši Hitlerov general komanduje sada snagama NATO (1959)

Septembar 1959: Od 38 generala koji sada rukovode novom nemačkom armijom, 31 je bio pripadnik Hitlerovog generalštaba...

Pre izvesnog vremena Natan Štraus, pretsednik Njujorške radio mreže WMCA održao je predavanje preko radija, u kome je govorio o sve većoj infiltraciji nacističklh elemenata u vojsku, privredu i druge oblasti društvenog života Zapadne Nemačke.

U vojsci, on tvrdi, oficiri bivšeg Hitlerovog Vermahta zauzimaju istaknute položaje:

Beograd noću '59: Rokenrol na Crvenom krstu, Grofica, Crnac i "lake" devojke koje kažu "aj lav ju"

Bela noć - to je noć u kojoj se ne spava. Bela noć - to je noć u velegradu. Ona može da bude lepa i bela, ali i ružna i crna.

Stigao sam sa priličnim zakašnjenjem. Avaj, takmičenje je davno počelo. Nisam prisustvovao svečanom otvaranju. To je bila, svakako, posebna atrakcija. Jer i samo takmičenje je neobično. Takmiče se parovi u igranju rok'n'rola. Bele košulje i šarene suknje. Mesto takmičenja: sportski teren negde kod Crvenog Krsta.

Dole zemlja, gore nebo.

Folksdojčeri u Grgurevcima 1942: "Svakom srpskom psu koji pokuša da pobegne biće prosut mozak"

Februar 1959, sećanje Petra Josimovića: Čitao sam ovih dana u novinama da u Austriji folksdojčeri održavaju propagandističke zborove, postavljaju razne zahteve i priželjkuju krajeve iz kojih su pobegli. Mi stariji pamtimo folksdojčere i njihove postupke, ali verujem da će mlađe, koji još rastu i ne znaju mnogo o njima, interesovati ova tužna priča o mome selu i strašnoj nesreći koja ga je zadesila jednog dana, juna 1942. godine.

Imao sam tada 13 godina, bili smo bez oca i moj stariji brat Svetislav bio je glava porodice. 

Maršal Tito u Crnoj Gori 1951: Dočeci u Herceg Novom, Kotoru, Cetinju, Tivtu, Titogradu

Srpanj 1951: Narod Crne Gore proslavio je svečano desetgodišnjicu Dana ustanka, evocirajući sjećanje na srpanjske dane god. 1941, kad su pukle prve puške, kad je Komunistička partija Jugoslavije povela za svojim zastavama najbolje sinove naših naroda.

Veličanstvenost tih dana, što se više odmičemo od njih, čini nam se slavnija i veća.

Na ovim svečanostima, bio je u gostima u Crnoj Gori Maršal Tito.

Prva elektronska mašina za računanje izrađena u Jugoslaviji 1953: Nema je ni Evropa, ni Amerika

Siječanj 1953: U Institutu "Nikola Tesla" u Beogradu, jedna, za javnost anonimna grupica ljudi, na čelu sa ing. dr. Obradovićem, konstruirala je prvu elektronsku mašinu za računanje u Jugoslaviji i treću u Evropi. 

U jednoj prostoriji Instituta, uz čitavu stijenu zida, u dužini oko pet metara, stoji ovaj gigantski metalni filozof, koji ne kapitulira ni pred najsloženijim matematskim operacijama, pouzdavajući se u svoj elektronski mozak. Njegov mozak sačinjavaju 200 elektronskih cijevi...

Beograd koji se menja '58: Na mestu gde je nekada stajao moj salepdžija sada raste džin-zgrada...

Oktobar 1958: Imam trideset i šest godina a nekada se, iskreno rečeno, osećam kao onaj "stari Beograđanin" sa drugog programa Radio-televizije. 

Nekad i kao pravi stari Beograđanin koji drhtavom rukom podiže štap, pokazuje unuku neki trg ili štapom ocrtava neki vidik i kaže:

"U moje vreme, pre toliko i toliko godina, ovde je bila neka potkivačka radnja, straćara neka, do nje Žikina kafana a tamo bagremar i poljanče na kome smo igrali šorkape..."

Priče o 7 sekretara SKOJ-a: "Vezanog lancima i bosog, sprovodili su ga pešice iz Skoplja u Zagreb"

Zenica, najveća jugoslovenska željezara '79: Sećanje na vreme udarništva i neviđenog entuzijazma

Boris Janković-Argus '55: Mariju pozna čitava Petrinjska ulica, ona i kavana "Orijent" su sinonimi...

Švedska zainteresovana za jugoslovenski socijalizam: U obe zemlje - jaki radnički pokreti (1959)

Tihomir Simić '41: "Gospodine, pustite me, imam šestoro dece", obratio sam se Ljotićevom pukovniku...

Sećanje na kragujevački oktobar '41: Stajao sam u gomili ljudi izdvojenih za streljanje, a hteo sam da živim. Imao sam šestoro dece. Nisam mislio o hrabrosti, već o životu.

- Gospodine, pustite me, imam šestoro dece - obratio sam se Ljotićevom pukovniku koji je s Nemcima obilazio grupu.

Niko me nije pogledao.

Iz očajanja hteo sam da vičem, da preklinjem, da molim, ali sam shvatio da to ništa ne bi vredelo. Nikoga se nije ticalo što će šestoro dece ostati bez hranioca.

Kragujevac 1959: Krajem rata bio je zaostala palanka, a danas je privredni i kulturni centar Šumadije

Oktobar 1959: Slavni grad u srcu Šumadije svakog 21. oktobra seća se svojih mrtvih i dana oslobođenja...

Kragujevac, grad na Lepenici, negdašnja srpska prestonica, ima veoma burnu prošlost. Kad ga je knez Miloš Obrenović 1818. godine učinio prestonicom vazalne Kneževine Srbije, premeštajući u njega svoje središte iz rudničkog sela Crnuće zaostala turska palanka počinje da napreduje.

Tada je Kragujevac imao svega 193 kuće i 378 poreskih glava. Šabac i Užice bili su veće varoši, sa po 12.000 duša, dok je Beograd u to vreme imao oko 18.000 stanovnika. Pored leve obale Lepenice knez Miloš je podigao dvor, koji se sastojao od četiri glavne i nekoliko sporednih zgrada.

Radomir Paljić, sećanje na kragujevački oktobar '41: "Ko je žedan, neka izađe", viknuo je folksdojčer

Bio sam čistač cipela i sa svojim sandučetom i četkama obično sam sedeo u centru grada. Nemci su bili dobre mušterije i tog jutra 20. oktobra, ja sam lupkao četkom o sanduk i vikao kao i obično "Puc... puc... "

Na raskršću se pojavila grupa ljudi koje su terali naoružani nemački vojnici. Video sam da usput pri kupljaju i druge muškarce. Zaustavili su se preda mnom i naredili mi da pođem. Moje četke ostale su na trotoaru.

Doterali su nas do starih Topovskih šupa na kraju varoši. Za nama su zatvorili velika vrata. Seo sam u jedan ugao. Položaj nije bio tako nesnosan.

Pojeo sam nešto hleba koji sam poneo sa sobom, legao, ispružio noge i zaspao...

Ivo Andrić, zaboravljeni doživljaj iz dečačkih dana: Moje razočaranje u sebe i u svoju publiku bilo je veliko

Tefik Čanga nosio je usred Prištine tablu s natpisom: "Ovako će proći svaki komunista i partizan"

Opatija 1959: Na jednom ozbiljnom festivalu ne bi smelo da bude mesta za pesmu "Autobus-Calypso"

Brižit Bardo i Žak Šarije: Ljubavna priča koja je 60-ih punila stupce domaće i svetske štampe (1979)

Cetinje je danas grad tišine, izgleda kao da je posustalo i uspavalo se u slavi prošlosti... (1959)

Jul 1959: Cetinjani nikad nisu bili trgovci i ugostitelji iako je nadaleko čuveno njihovo gostoprimstvo; kad počnu da nam veštije nude svoje bogatstvo: nezaboravne vidike i istoriske znamenitosti, Cetinje će se pridružiti malobrojnoj grupi onih turističkih gradova koji se moraju bar jednom u životu posetiti...

Cetinje je danas grad tišine. Pesnici su ovde izricali nadahnute reči. Poredili su ga s orlovim gnezdom, tvrđavom.

Sve je to Cetinje po potrebi i bilo. Ni jedna druga evropska država nije imala tako malu, živopisnu, prestonicu, skrivenu od oka, usamljenu i neosvojivu.

Beogradske igranke 1959: Obišli smo mesta gde mladi uživaju u ritmu džeza, slofoksa i rok en' rola

Avgust 1959: Mladi Beograđani su neumorni na igrankama i ovoga leta. Orkestri su dobri ali im repertoar liči na gramofon koji ima dve-tri ploče...

Orkestar svira "A kiša pada... " ("Devojko mala")

I zaista, kiša rominja. Ali njih dvoje igraju. Igraju pod kišobranom! I osmehuju se...

A onda, neočekivano, ovom paru upornih igrača, prilazi mladić sa nepotšišanom kosom i razdrljene kragne. Obraća se devojci: