Božić u SFRJ '88, Crna Gora: "Dajte da se ne svađamo bar jutros, ne valja se"

Januar 1988: Po badnjacima koji su se nosili ulicama i prodavali na pijacama, po pucnjavi koja je odjekivala na Badnje veče i po okupljenoj masi naroda u Cetinjskom manastiru, reklo bi se da je Božić ove godine u Crnoj Gori - masovnije proslavljen nego ranijih godina.

- Crnogorci su religiozni samo kad im zagusti - podseća nas na reči vladike Petra Prvog jedan stari Cetinjanin, dok se "probijamo" prokopanim ulicama prema Cetinjskom manastiru, centralnom mestu okupljanja na Božić u Republici.

Časopis Feljton istražuje: Crnogorci, ko ste? Odakle ste? Ko su vam preci? (1972)

April 1972: Mirovići nastanjeni na Ugnima i na Vrelima u cetinjskom kraju su poreklom iz plemena Njeguša. Pamte svog pretka Mira koji je ubio Turčina i to kadiju kad je nepravedno delio granicu. Po ovom ubistvu se i utvrđuje da su Mirovići odavno nastanjeni na Ugnima.

Iz stare Srbije došlo je u cetinjski kraj bratstvo Počeka. Nastanjeni su i žive u Donjem Kraju. Za njih se zna da su prvo došli u pleme Pješivci a tek docnije se preselili na Cetinje. Međutim nisu svi došli na Cetinje jer ih ima i u Vranjini u Riječkoj nahiji.

Veselin Vujović, životna ispovest našeg najboljeg rukometaša '87: Ima li života posle povrede tetive?

Herojska smrt Gojka Kruške na Balšića pazaru '44: Crna Gora u boj kreće, bez pobjede doći neće

Jun 1969: Balšića pazarom na Cetinju 13. januara 1944. godine u 15 sati odjeknuo je plač sedmogodišnje plavokose djevojčice Bebe Kruške, koju je prigrljenu uza se držala majka. Sve je živo tog trenutka na ovom poznatom trgu u gradu pod Lovćenom zanijemilo. S druge strane Pazara dopro je glas Gojka Kruške:

- Ne plači, sestro, nego se ponosi!

Dok je Gojko izgovarao te riječi, njemački narednik Oto Majnhofer stavljao mu je omču oko vrata.

Dan borca '76: Kako je i od čega napravljen prvi partizanski tenk / Milan Maričić u poseti tenkistima JNA

Srpanj 1976: Uoči Dana borca Arena je potražila prvoborca Milana Maričića: jednog od graditelja danas legendarnog, prvog partizanskog tenka, koji su ustaničke ruke iskovale u ljeto 1941. godine u Lici...

Dok smo u predvorju zagrebačkog Muzeja narodne revolucije razgledali izuzetno zanimljiv izložak - prvi "tenk" koji su u Hrvatskoj iskovale ustaničke ruke - kustos Muzeja Katarina Babić nam reče:

- A znate li da je jedan od graditelja ovog "tenka" još živ?

Nikola Pajević, jedan od najboljih crnogorskih fudbalera: Svesno idem u smrt za bolji život onih koji dolaze

Posle hapšenja istaknutog igrača zagrebačkog Haška Nikole Pajevića, inače jednog od najboljih crnogorskih fudbalera svih vremena, Ratko Kacijan, Ico Hitrec i drugi iz plejade velikana jugoslovenskog fudbala ulagali su velike napore da ga oslobode iz ustaškog zatvora...

Nikola Pajević - rođen 3. novembra 1912. godine na Cetinju. Uhapšen 13. januara 1943. u Zagrebu. 

Otac Pero (pekar) i majka Joše (domaćica) imali su devetoro dece. Niko je najstariji. Osnovnu školu i gimnaziju završio je na Cetinju.

Maršal Tito u Crnoj Gori 1951: Dočeci u Herceg Novom, Kotoru, Cetinju, Tivtu, Titogradu

Srpanj 1951: Narod Crne Gore proslavio je svečano desetgodišnjicu Dana ustanka, evocirajući sjećanje na srpanjske dane god. 1941, kad su pukle prve puške, kad je Komunistička partija Jugoslavije povela za svojim zastavama najbolje sinove naših naroda.

Veličanstvenost tih dana, što se više odmičemo od njih, čini nam se slavnija i veća.

Na ovim svečanostima, bio je u gostima u Crnoj Gori Maršal Tito.

Pavle Vujisić, In Memoriam 1988: Rođen na Cetinju, ne u Beogradu - insistirao na "J" u prezimenu

Oktobar 1988: Umro je Pavle Vujisić, glumac koji je nastupio u sto osam filmova te mnogo TV serija i drama...

Nastupilo je neko ludo vrijeme, nekakav izbirljivi tajfun, pa ne odnosi ono što mu se nađe na putu, nego odabire, probire, i to sve učestalije - s vrha naše kulture. Čovjeku da se srce smrzne osvrne li se samo koju godinu-dvije unatrag.

Pavle Vujisić imao je sreću da bude filmski glumac...

Jelena Ćetković, životna priča neustrašive skojevke: Njene akcije inspirisale su autore "Otpisanih"

Mart 1975: Ulice okupiranog Beograda su odavno već bez živosti i života. A to jutro 6. marta 1942. godine bilo je tmurnije no obično. Jutro bez ljudi. Bilo je tačno 10 do 8 kad su se iz kuće u Ulici cara Uroša broj 17 pojavila dva čoveka. Za razliku od drugih, retkih prolaznika, koračali su žustro, razgovarali glasno, smejali se...

I dok su zalazili iza ugla Ulice Zmaja od Noćaja, usred tog veselog ćaskanja, iz jednog hodnika iznenada iskočiše pred njih dvojica mladića s uperenim revolverima.

Kamenko Katić, TV veteran koji se plaši mikrofona: Nema više onakvih snegova kao na Cetinju '56...

Avgust 1980: Kamenka Katića povremeno zovu i Vremenko. On je ličnost domaće televizije koja vedri i oblači sa vremenskom situacijom.

U vreme ovih tropskih vrućina, kada se prvo ljutimo na vreme, potom na same sebe - Kamenko, koji još nije na odmoru - za sve je kriv.

Pripremao se da bude veterinarski tehničar, onda se upisao na Pedagošku školu na Cetinju - grupa za istoriju i geografiju.

Dragoljub Đuričić: Zašto je dugogodišnji član YU grupe prešao u skopski sastav Leb i sol (1982)

Januar 1982: Poznavaoci stanja u rok muzici bez velikog iznenađenja su primili vest da je Dragoljub Đuričić, dugogodišnji član "YU grupe", prešao u skopski sastav "Leb i sol".

- Šta je Cetinjanina, stanom dugogodišnjeg Beograđanina, i sada Hercegnovljanina, odvelo u Skoplje?

- Muzika! Mislim da nije dobro ako se muzičar veže samo za jednu sredinu. Ja sam pre grupe "YU" svirao sa Dadom Topićem i Zdravkom Čolićem.

Vladimir Popović kao Njegoš '72: O snimanju sovjetsko-jugoslovenske koprodukcije "Živjeti za inat"

Janko Lopičić, crnogorski revolucionar: U zatvorskoj ćeliji u kojoj je nekada boravio i Gavrilo Princip

Cetinje je danas grad tišine, izgleda kao da je posustalo i uspavalo se u slavi prošlosti... (1959)

Jul 1959: Cetinjani nikad nisu bili trgovci i ugostitelji iako je nadaleko čuveno njihovo gostoprimstvo; kad počnu da nam veštije nude svoje bogatstvo: nezaboravne vidike i istoriske znamenitosti, Cetinje će se pridružiti malobrojnoj grupi onih turističkih gradova koji se moraju bar jednom u životu posetiti...

Cetinje je danas grad tišine. Pesnici su ovde izricali nadahnute reči. Poredili su ga s orlovim gnezdom, tvrđavom.

Sve je to Cetinje po potrebi i bilo. Ni jedna druga evropska država nije imala tako malu, živopisnu, prestonicu, skrivenu od oka, usamljenu i neosvojivu.

General Ljubo Vučković, narodni heroj Jugoslavije: Sećanja na 6. april, Sutjesku, poginule drugove...

Decembar 1961: Ljubo Vučković je rođen 1915. godine u Ljubotinju, nedaleko od Cetinja. Gimnaziju je završio u Cetinju, a zatim je završio Nižu vojnu akademiju bivše jugoslovenske vojske. Aprilski rat 1941. godine zatekao ga je na dužnosti komandira čete, s činom poručnika.

Učestvovao je u poznatim borbama oko Skadra. U NOB je od početka ustanka. Bio je stalno na rukovodećim dužnostima. Posle rata obavljao je razne odgovorne dužnosti u Generalštabu JNA.

Sada je načelnik Više vojne akademije u Beogradu. Odlikovan je mnogim domaćim i stranim odlikovanjima. Nosilac je Ordena narodnog heroja.

Gradi se Njegošev mauzolej: Kako će spomenik težak 28 tona da krene do vrha Lovćena? (1972)

Cetinje, avgusta 1972: Sa Jezerskog vrha više ne odjekuju eksplozije mina. I poslednja urvina kamenja teškog i po nekoliko tona sjurila se s donje strane, prema Ivanovim koritima, pre desetak dana. Otada, danonoćno, velika dizalica vuče na lovćensku "kapu" unapred pripremljen beton.

Svaki put kada se njene dve korpe spuste u ponor dubok tri stotine metara, na vrh ponesu po tri kubika betona. Tako neprekidno sve do ovih dana.

Čak sa Cetinja, udaljenog dvadesetak kilometara od vrha Lovćena, vidi se ova neobična naprava koja ponekad, kada je počnu sakrivati oblaci, liči na džinovsku olovku koja sama ispisuje krugove oko male okrugle kapele, oko Njegoševog groba na vrhu.

EP '84: Svetlana, Gavrilo i Ljubomir Radanović, porodično: Fudbalska borbenost i ljudska čestitost

Jelena Kostić, učesnica najvećih bitki u NOB-u: Srećna što živi u društvu za koje se borila (1979)

Svetozar Vukmanović Tempo o ljubavi i ženama u ratu: Da li je partizanima bilo dozvoljeno da vole?

Njegošev "Gorski vijenac" posle 30 godina ponovo na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu (1980)