Božić u SFRJ '88, Makedonija: Zbunjujući izostanak čestitke poglavara Makedonske pravoslavne crkve

Januar 1988: Tog dana - na Božić - većina Makedonaca bila je na svom radnom mestu i vredno je radila. Malo je takvih ljudi koji još drže do svih božičnih crkvenih obreda. Sve je postalo više stvar familijarne tradicije i običaja, nego prave božićne proslave. To je pokazao i malobrojni jutarnji skup od stotinak starijih ljudi, koji su došli na dan Hristovog rođenja u centralnu Skopsku pravoslavnu crkvu Sv. Dimitrije.

Jutarnja liturgija prošla je nezapaženo. Masovni skup očekuje se tek na dan Hristovog vaskrsnuća.

Malo ko još mari za ovozemaljske stvari, kao što je roždestvo Hristovo.

Dijalektička teza: "Sve teče, sve se menja" dobro je došla i prilagođenim crkvenim božićnim običajima modernom urbanom životu. Malo je mesta u Makedoniji gde se na Badnje veče još uvek pale vatre, gde dečaci ujutru pevaju domaćinu "Kolede, kolede".


Umesto srebra



Danas se taj običaj "liturgiše" nakon završetka normalnog radnog vremena do kasno uveče, a dečaci traže blagoslav i u vidu dinara. Marke i ostale zapadne valute zasad niko ne pominje. Na Badnje veče na bogatu večernju trpezu iznosi se od svega po malo, ali ne i meso, a najbitnije je da jelo bude raznovrsno - smokve, orasi, posna sarma, urme, kestenje, posne pite...

Bogato a posno raznovrsje, simbolizuje godinu izobilja. Za isto veče peče se i pogača u koju se stavlja srebrni novac - bar tako bi trebalo, ali danas je to dinar od otporne legure. Najsrećniji te godine biće baš onaj ko zagrize taj novčić.

Mnogo od tih običaja upražnjava se i danas u mnogim skopskim intelektualnim, partijskim, visokoobrazovnim i ateističkim familijama.

Božićno jutro trebalo bi da prođe u jutarnjoj crkvenoj liturgiji, posle pevanja božićne molitve sve bi trebalo završiti kućnim skupovima i bogatim masnim ručkom, ali je i ovde učinjen ustupak modernom vremenu.

Pošto radni dan traje od sedam do 15 časova, mrsno jelo ostavljeno je za večernje časove. I kao što se to obično dešava, u mrsnim i alkoholnim večerima, sve se završava u dobrom raspoloženju, uz povremena nostalgična sećanja na stare dobre božićne proslave.


Dileme u vrhu



Godišnja proslava Hristovog rođenja mogla je biti pravi izuzetak za sve vernike u Makedoniji. Malo je falilo da tu "revolucionarnost" - javnu čestitku vernicima - ove godine iskaže i poglavar Makedonske pravoslavne crkve. Zašto se to nije desilo nije nam poznato, ali vašem reporteru je dobro poznato u kakvim su dilemama bili crkveni poglavari nakon šestojanuarske božićne čestitke patrijarha Germana, objavljene u "Politici".

Najverovatnije je dilema tog dana bila da li da Makedonska pravoslavna crkva i oficijelno čestita Božić. Šta se sve desilo u kontaktu republičkih i crkvenih otaca ostaće, bar za sada, i svetovna i duhovna tajna.

Tako je prošao i ovaj Božić. Tradicija i običaji, koliko-toliko, su suočeni. Malo modernije, ali približno jednako crkvenim pravilima. Malo gde se još proslavlja na pravi način božićni praznik.

U zvaničnim sredstvima javnog informisanja Makedonije Božić se još uvek pominje u kontekstu božićnih oficijelnih čestitki. A kod većine naroda to je, bar zadnjih godina, samo jedan razlog više za dobro večernje druženje i produžetak proslave zvanične Nove godine.

Tekst: A. Damovski (Osmica, 1988.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment