Savina Geršak, nova nada jugoslovenskog tenisa: Lepa Mariborčanka ide stopama Mime Jaušovec

Septembar 1978: Uskoro dolaze dugi i hladni dani. To je za mnoge sportiste znak za "zimski san". Ali, za mladu Mariborčanku, članicu državne reprezentacije u tenisu, Savinu Geršak, naredni meseci bi trebalo da budu "biti ili ne biti" u sportskom životu.

- Moram da prebrodim sve nedaće i u zimskom periodu da vežbam više nego ikad - veli Savina. - U protivnom, nemam šta da tražim u sportu kojim se bavim. Uostalom, tenis ne trpi nikakve improvizacije, pogotovo ako se žele vrhunski rezultati.

Jer, da bi se dospelo među najbolje, mora se puno raditi, marljivo vežbati i trenirati, i uz sve to i mnogo čega odreći...

I zaista, već sada, kada je krenula sportskim stazama, a na kojima želi da postane "neko i nešto", mlada i lepa Savina se mnogo toga odrekla. Svega osim - škole.

- Istina je, a to moram i da priznam, da tenis više volim od škole - kaže Savina - samo to, ipak, ne znači da mi je tenis pre škole. Sve do drugog razreda gimnazije bila sam odličan učenik. Jedino sam malo popustila prošle godine, kada sam drugi razred gimnazije završila "samo" sa vrlo dobrim uspehom. Takođe moram reći da imam "osećaj za učenje" i verujem da ću i dalje u školi dobro prolaziti, bez obzira koliko vremena posvećivala tenisu, koji mi je u ovom trenutku, najveća ljubav i glavna preokupacija.

Savina Geršak rođena je pre 16 godina, u Mariboru, gde je i počela da igra tenis...

- Taj sport sam zavolela možda i zato što je on godinama "glavni" i najpopularniji sport u Mariboru, dok sam teniserka postala sasvim slučajno - priča Savina Geršak. - Naime, nekoliko mojih najboljih drugarica, koje su u to vreme trenirale i igrale tenis u lokalnom Braniku, nagovorile su me da jednom s njima pođem na trening. Otišla sam i - ostala. U tenis sam se zaljubila "do ušiju" i ostaću mu verna sve dok budem u stanju da držim reket u rukama!

Mnogi su govorili da je lepa Savina malo "zakasnila", da je mnogo ranije trebalo da se "upiše" među teniserke, pa verovatno zbog toga neće moći i tako brzo da napreduje, da se probije među najbolje...

Međutim, ova mlada, marljiva i pre svega ambiciozna devojka, koja je uzgred i veoma talentovana za "beli sport", ubrzo je demantovala takve prognoze, s obzirom da je dogurala čak i do reprezentacije. U najdražem, plavom dresu, odigrala je već dva meča. Prvi je imaia sa predstavnicom ČSSR, koji je posle velike borbe izgubila (4:6, 4:6), mada je uz malo više sreće mogla da izađe i kao pobednica, da bi u drugom ubedljivo nadigrala jednu od grčkih nada (6:1, 6:1).

Ali, to je tek početak, i Savina se nada da će u sledećim okršajima biti još bolja, naravno ukoliko i dalje bude imaia povoljne uslove - za rad i napredak.


Pristiže i "novi talas" mladih i ambicioznih devojčica



Inače, kad govori o svojim dosadašnjim uspesima, ona najviše zasluga pripisuje svom dosadašnjem treneru, Čehoslovaku Milanu Krhu. Međutim, od ove jeseni sa Krhom se rastala, jer se on vratio u Čehoslovačku, a Savina se preselila, zajedno s roditeljima - u glavnom gradu Slovenije uslovi ni izdaleka nisu tako povoljni kao u "gradu tenisa", njenom rodnom Mariboru. 

Pre svega, više neće imati tako sjajnog trenera, kao što je bio Čehoslovak Krh. Ipak, optimista je i veruje da i u Ljubljani neće - nazadovati. Naprotiv, veruje u najvažniji uslov u sportu - rad, a ona je oduvek bila i radna i ambiciozna.

U sledećoj sezoni, to zna i sama Savina, konkurencija će biti znatno jača, Jer uz sadašnje teniske "zvezde" (Gornik, Degan, Žibrat, Skala, Paunović...) pristiže i "novi talas" mladih i ambicioznih devojčica. Međutim, ona se, kako kaže, nikad nije plašila konkurencije.

- Tenis mi mnogo znači u svakodnevnom životu. Ne mogu da zamislim nijedan dan bez reketa u ruci. On mi je i neka vrsta hobija, najmilija zabava, a ako u tom sportu postanem "neko i nešto", svakako će mi omogućiti i mnogo velikih takmičnja i mnogo dugih i lepih putovanja, koja, inače, neobično volim. Dakle, ako uspem u tenisu, pružiće mi se idealna mogućnost da bar obiđem i vidim svet...

Međutim, 16-godišnja gimnazijalka iz Maribora (od sada Ljubljančanka), ne želi da igra tenis samo zbog zabave i putovanja, već da jednog dana postane možda i "druga Mima" (Jaušovec), zbog koje se, kako reče, i ponajviše zaljubila u "beli sport"...

Napisao: Rajko Samardžija (Tempo, 1978.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment