SAP Vojvodina 1978: U društvenom sektoru zaposleno oko pola miliona, nezaposlenih oko 70 hiljada

Februar 1978: Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina je po mnogo čemu, tačno deseti deo Jugoslavije. Ovde živi nešto više od dva miliona stanovnika, od kojih je zaposleno u društvenom sektoru oko pola miliona, a nezaposlenih je oko 70 hiljada. Kada se ove brojke pomnože sa deset dobija se prosečna jugoslovenska situacija.

Može se još sličnih brojki naći, počev od površine zemljišta pa do školovanja đaka ili studenata ili čak, članstva Saveza komunista. 

To je, na prvom mestu, hleb, hrana po čemu je Vojvodina odavno, ponela ime jugoslovenske žitnice. Vojvodina daje velike viškove pšenice, iako sa smanjenih površina, kukuruza koji upravo izvozi u Rumuniju, mesa koje, takođe, izvozi, zatim mleka i mlečnih proizvoda, ulja i šećera.

Malo je poznato da je Vojvodina čak i u proizvodnji povrća u staklenim baštama u toku zime na drugom mestu u Jugoslaviji, odmah iza Makedonije.

Završetkom izgradnje hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav, pružaju se kolosalne mogućnosti za proizvodnju povrća i to u postrnoj setvi, kao druga setva, što je u Bačkoj i Banatu već postala stvarnost.

Izgradnjom novih i rekonstrukcijom postojećih uljara i šećerana, Vojvodina će davati više od polovine celokupne jugoslovenske proizvodnje šećera i ulja. 

Pet novih šećerana u Vojvodini, koje treba da uđu u kampanju prerade repe, najesen, takav je investicioni poduhvat kakvom je teško naći poređenje u ekonomskoj istoriji ove pokrajine.

Ima i manjih ali vrednih poduhvata. Tako je u Apatinu i Bezdanu, sve spremno za izgradnju dva pogona za preradu ribe. Istovremeno se proširuju veštački ribnjaci na stotine i stotine novih hektara. U Novom Sadu i Subotici startuju nove fabrike gotovih jela na bazi povrća i mesa.

Sudeći prema planovima proizvođača, ove godine ne bi trebalo da oskudevamo u mesu kao što se događalo ranije. U Vojvodini će ove godine, biti utovljeno više od dva miliona svinja i više od 200 hiljada grla junadi i goveda za klanje i više od pet miliona komada živine.

To je više od prošlogodišnje rekordne proizvodnje i to, svinja oko 150 hiljada, junadi za 22 hiljade grla i živine više za 374 hiljada komada.

Ovolika proizvodnja, za 1978. godinu, predviđena je prvim Akcionim programom, utvrđenim do 1980. godine. Već na kraju ove decenije proizvodnja mesa u ovoj pokrajini treba da se poveća na ukupno 252 hiljade tona. 

Ta procena zasniva se na raspoloživim kapacitetima za proizvodnju i preradu stoke i stočnih proizvoda i stočne hrane, potrebama domaćeg tržišta, rezervi i na mogućnostima za izvoz čemu se u Vojvodini pridaje najveći značaj, jer, od toga zavisi uvoz opreme i nove tehnologije i to ne samo za prehrambenu industriju i poljoprivredu.



Gasifikacija Vojvodine




Kako sada stvari stoje, Vojvodina će, najesen, imati najbogatiju berbu. Ne samo što će imati rekordna polja pod šećernom repom i suncokretom zbog potreba industrije nego će imati i dobru "berbu" ispod zemlje - na gasnim poljima.

U septembru treba da se završi gasifikacija Vojvodine, u okviru programa gasifikacije istočnog dela Jugoslavije.

Četiri petine radova je već završeno. Izgrađen je magistralni gasovod Mokrin - Senta - Gospođinci - Beška, u dužini od 117 kilometara. 

Zatim razvodni gasovod Gospođinci - Novi Sad i Elemir - Klek i razvodni gasovodi do potrošačkog centra u Novom Bečeju, Srbobranu, Banatskim Karlovcima, Temerinu, Senti i Adi, u dužini od 69 kilometara. 

Uveliko je u eksploataciji magistralni gasovod Senta - Gospođinci - Novi Sad, kojim se transportuje gas iz novootvorenih gasnih polja Ada, Gornji Breg i Čantavir. Iz svih gasnih polja dobija se 380 hiljada kubika nove proizvodnje zemnog gasa, dnevno.

Od većih kolektiva u industriji, Beočinska fabrika cementa se blagovremeno preorijentisala na gas. Ovde je, prošle godine, završena nova fabrika cementa za proizvodnju milion i dvesta hiljada tona cementa godišnje. 

Sada se fruškogorski laporac "prži" na bačkom gasu. Već godinama je potrošnja cementa iznad domaće proizvodnje. Plasman cementa stoga se ne dovodi u pitanje, beočinskog pogotovu, otkako se otvara novo veliko gradilište hidroelektrane "Đerdap II". 

Povoljna je okolnost što se i Beočinska fabrika i gradilište brane nalaze na Dunavu, tako da se cement može transportovati vodenim putem koji je, zna se, najjeftiniji. 

U kolos prve đerdapske hidroelektrane na Dunavu kod Kladova, ugrađeno je više od pola miliona tona beočinskog cementa. Zato se već sada za beočinsku fabriku gradi specijalan brod od 1.600 tona za prevoz cementa do nove brane na Dunavu.

Za 1978. godinu, s pravom se govori da će biti ključna za mnoge programe razvoja iz ovog srednjoročnog plana Vojvodine, a i za prevazilaženje njenog relativnog zaostajanja. 

Pritome se ima u vidu, da se u svaki krupniji poduhvat, objekat u izgradnji, unosi nova, strana tehnologija!

Treba reći da se dobar deo te opreme dobavlja na kredit i da strane banke imaju poverenja u ponuđene programe, tako da bez velikih teškoća pristižu traženi krediti.

(Kekec, jugoslovenski list za mlade, 1978.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment