Mirko Kovač, "Vrata od utrobe": Obraćam se čitaocu koji moju knjigu bira po srodnosti (1980)


Februar 1980: "Koji put zažalim - kaže Kovač - što nisam još bliže čitaocu, samo ne mislim da je čitalac istovremeno i kriterijum vrednosti..."

Retko se dešava u našoj literaturi da jedno romansijersko delo dobije tri značajne književne nagrade, a da istovremeno potuče sve dosadašnje rekorde po čitanosti.

To je upravo postigao Mirko Kovač romanom "Vrata od utrobe", koji je nagrađen Ninovom nagradom za najbolji roman u 1978. godini, nagradom Željezare Sisak za najbolje prozno ostvarenje, a upravo mu je dodeljena i nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1979.

Za manje od dve godine "Vrata od utrobe" prodata su u 50.000 primeraka. BIGZ ovih dana priprema drugo džepno izdanje, čiji će tiraž biti ponovo 30.000 primeraka!


Izbor po srodnosti



- Za mene je čitanost "Vrata o utrobe", moram reći, bila prijatno iznenađenje - kaže Mirko Kovač. - Do sada nisam verovao da to piscu nešto znači, često sam bio podrugljiv prema onima koji su mi savetovali: daj, malo piši za čitaoce, budi zanimljiv, itd. Sada sam, pak, o svemu tome promenio mišljenje.

Koji put zažalim što nisam još bliže čitaocu. Samo da se razumemo: ja ne mislim da je čitalac istovremeno i kriterij vrednosti, vi znate da je čitalac najčešće manipulisan svim tim utuvljivanjem preko sredstava informisanja. Ja u prvom redu mislim na moga čitaoca, na onoga koji moju knjigu bira po srodnosti.


• Kako vi objašnjavate činjenicu da je baš taj vaš roman postao najčitanija knjiga godine?


To je, čini mi se, ipak jednostavno objasniti. Dve nagrade, Ninova i Željezare Sisak, tolika halabuka oko knjige, tri izdanja, to bi stvarno primoralo i onog najpospanijeg čitaoca da uzme knjigu, ako 
ništa drugo sramota je da, eto, baš on, taj čitalac, ne zna ništa o toj knjizi, a on mora znati šta se oko njega dešava!

To je jedno. A drugo je, tako ja mislim, što se, taj čitalac, u ovoj knjizi mogao pronaći, naime, mogao je pronaći nešto od svoje mladosti, od doba u kojem smo živeli.

I još nešto: moja je knjiga, što se stila tiče, data za uživanje!


• Utiču li čitaoci na "čitljivost" vašeg sledećeg romana ili zbirke priča koju pišete?


Na to mi je sada teško odgovoriti, ali u tom pitanju ima nekog vraga. Neću odstupiti ni u sledećoj knjizi, bolje je tako. Bolje da ja ne odstupam, već da čitalac meni pristupa.


• Poseduje li pisac granicu do koje sme da pravi ustupak svojim čitaocima?


Vidite, ja nisam vodio računa o tome dok sam pisao. Ovako sam ja mislio: knjigu ću pisati za svoju dušu, onako kako ja volim čitati, zatim: knjigu ću pisati o sebi. A od čitaoca sam očekivao samo da mi se pridruži.


Kultura je nezaštićena



• Da li su imena vaših ličnosti stvarna i zašto se pojedinci u njima prepoznaju? Imali ste zbog toga neprilika...


Ja sam i ranije o tome govorio, objašnjavao sam to izvesnim napetostima ili društvenim stanjima, kako hoćete, a stvari su se znale slomiti na knjizi, filmu i sl.

Kultura je najčešće nezaštićena. Tu se znaju izvikati oni koji na drugim mestima ćute. Sve te neprilike ja sam hteo i ja ih podnosim.

Bilo je teških trenutaka, radije o tome da ne govorim.


• Šta sada pripremate, kako pišete?


Moj radni dan je organizovan. Svakog dana ustajem u šest ujutro, ali to ne znači da svakog dana radim na prozi. Čitam ili pišem neke druge stvari, a za pisanje proze prosto čekam trenutak da se "otvori svet", kako to kaže jedan moj prijatelj.

Za mene je to, verujte mi, crnčenje, ali crnčenje sa zadovoljstvom.

Sada pripremam novo popravljeno izdanje "Rane Luke Meštrevića" i knjigu novela "Hulitelj i druge pripovetke" obe u izdanju Srpske književne zadruge.


• Često pišete i scenarije za filmove, zašto?


Film je neka moja ljubav iz mladosti, a ja još imam iluzija da se kod nas mogu praviti filmovi. Doduše, sve teže i teže. Meni se čini da ja u filmu postižem ono šgo knjigama manje uspevam, dakle veliku komunikaciju s publikom.

S druge strane, mene zanima prevođenje literarnog mišljenja na jezik filma. Ali ovaj naš film je na niskoj razini, o tome bi se moglo poduže govoriti, ostavimo to za neku drugu priliku...

Razgovarao: Dušan Stanković (Osmica, 1980.)


Knjige, film i natrag


Sem romana "Vrata od utrobe", Mirko Kovač je objavio i ova dela: "Gubilište", "Životopis Malvine Trifković", "Rane Luke Meštrevića", "Moja sestra Elida" i "Ruganje s dušom".

Napisao je i više scenarija za filmove, među kojima su "Okupacija u 26 slika", "Lisice", "Muke po Mati"... 

Po njegovom scenariju ovih dana počinje snimanje filma "Pad Italije", a priprema scenario i za dosad naš najveći filmski poduhvat, igrani film "Revolucija".


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate