Dejan Pataković o domaćoj zabavnoj muzici 1979: Zdravko nestao, Oliver se umorio - zablistali Fosili

Decembar 1979: Ako su prethodne godine prolazile u znaku jednog pevača, ako je prošle godine blistao Zdravko Čolić, a pretprošle srca diskofila osvajao Oliver Dragojević, onda se za 1979. godinu može reći da je protekla bez zabavno-muzičkih zvezda. Šta je tome razlog?

Pre svega, zabavna muzika u nas godinama se stvara na festivalima.

A festivali se minule godine nisu proslavili.

Sticajem okolnosti, Zdravko Čolić je bio van scene, Oliver Dragojević kao da se umorio posle dve izuzetno uspešne godine, Tereza Kesovija drži korak, ali nema pesme koja može da postane hit.

Tako je naša zabavna muzika ostala i bez pevača sa zvezdanim trenucima, a i bez pravog hita, koji bi se pamtio, kao što su to prethodnih godina bili uspesi Dragojevića i Čolića, pre svih.



Lansirna rampa



Rekosmo da su festivali i dalje lansirna rampa za pevače i kompozicije. Ali oni su zatajili. Postali su stereotipni, kompozitori i pevači umesto da se bore da dođu do njih, kao ranije, čak ih i izbegavaju.

Diskografske kuće, željne biznisa, koje u festivalu ulažu, traže protiv-korist, pa se u festivalske igre ubacuju određeni pevači i počinju često neregularne bitke za nagrade.

Nažalost, mimo festivala disko-produkcija je zamrla. Dok rok-muzika mahom cveta na pločama, zabavna je zatvorena u okvire anemičnih festivala, pa retko stvara produkte koji bi se nametnuli isključivo na pločama.

Zato su dostignuća pevača svedena na učešće na festivalima, za koje se svi zajednički moramo izboriti da se promene, da dobiju svežu krv i da na taj način učinimo uslugu našoj kompletnoj zabavnoj muzici.

Dok je Zdravko Čolić bio van scene i dok se sada verovatno priprema za trijumfalan povratak, Oliver Dragojević je bio relativno aktivan.

Na Šlageru sezone bio je drugi sa Danijelom, bio je drugi i na Beogradskom proleću (Nokturno), u Splitu tek šesti sa melodijom Vjeruj u ljubav.

Na Zagrebu 79 nije sudelovao.

Među tri festivalske pesme nijedna ne može da se meri sa Galebom ili sa kompozicijom Oprosti mi, pape.

Tereza Kesovija peva zaista sjajno. Njeni solistički koncerti su u svojevrsni umetnički doživljaji, ona se predano, puna dva časa posveti publici. Ali, tiraži njenih ploča su mnogo skromniji nego što to ova pevačica zaslužuje.

Tereza je nadmoćno pobedila u Zagrebu, sa pesmom Na stradunu, bila je u Splitu druga (Mladosti, moja lijepa radosti), ali ne peva hitove.

Nono, Sunčane fontane i raniji Terezini uspesi više se ne ponavljaju kada su u pitanju tiraži ploča.

Zlatko Pejaković je takođe pevač kojeg treba pomenuti. Trijumfovao je ubedljivo u Splitu (Ljetu je mome kraj), lansirao tako najveći letnji hit, na Proleću je pevao veoma dobro Bočekovu melodiju Do juče još deca, mada ona nije bila nagrađena. Pred kraj godine objavio je i novu LP ploču.

Đorđe Balašević je svakako uneo osveženje u našu zabavnu muziku.

Ovog puta, napravio je dar-mar na Splitskom festivalu. Najpre je pobedio na večeri dalmatinske pesme, pa je bio treći u finalnom takmičenju.

Razvile su se diskusije "Da li je Balašević zaslužio pobedu", "Da li je Panonski mornar uopšte dalmatinska pesma?"... Takve dileme su se javno postavljale.

A iza festivalskih kulisa? Bili su glasniji protesti i čuđenja zašto nije pobedio pevač Jugotona nego pevač produkcije ploča RTB?





Povratak Gabi Novak



Treba pozdraviti povratak Gabi Novak na festivale. Nesumnjivo, bila je veliki plus i na Šlageru sezone (prvo mesto sa pesmom Što je ljubav) i u Zagrebu (Pamtim samo sretne dane).

Leo Martin, Bisera Veletanlić, i još neki nedovoljno su se predstavljali novim stvarima, u očiglednoj krizi, kao i Mišo Kovač, Tomislav Ivčić, Kićo Slabinac - nedovoljno su se iskazali.

Duško Lokin je potpuno podbacio, čak je na Šlageru sezone bio poslednji, Ditka Haberl i Maja Odžaklijevska dokazali su vokalne vrednosti, ali to nije dovoljno.

Dragan Mijalkovski takođe nema repertoar, Đorđe Marjanović se drži dobro i eksponira se na solističkim koncertima

Neda Ukraden uspela je ove godine da lansira dva hita koja se neprestano nalaze na programima radio stanica, a to su Šeherezada i Još te volim.




Kompozicija sa zagrebačkog festivala prošla je prilično nezapaženo, ali je novi adut Nede Ukraden LP ploča koja se nedavno pojavila.

I Kemal Monteno počeo je uspešno ovu godinu sa dve vrlo dobre kompozicije - Ti si moja poezija i Postoji li mjesto, da bi prvu polovinu godine krunisao pobedom u tandemu sa Gabi Novak na Šlageru sezone 79.

Ipak, više je komponovao za druge nego za sebe, a od letnjih meseci, posle nastupa na Splitu 79, započeo je rad na vlastitom LP-ju koji treba uskoro da se pojavi u prodaji.

Miki Jevremović je pobedio na Beogradskom proleću, uspešno je nastupio na splitskom festivalu, pesma koju je pevao na Zagrebu 79 dobila je nagradu za tekst (još jedna dobra interpretacija!) Pored toga Miki se iskazao i na skoro jednogodišnjoj, mamutskoj turneji, gde je održao na desetine solističkih koncerata.


Novi fosili



Ako među pevačima ne bismo imali koga posebno da izdvojimo, uz dužno poštovanje najboljima (Tereza, Gabi Novak, Oliver Dragojević, Zlatko Pejaković, Đorđe Balašević), onda među grupama mora da se istakne da se na postolju rezervisanom za izrazito najbolje treba naći zagrebački sastav Novi fosili.

Fosili su u 1979. godinu ušli sa hitom Da te ne volim da bi zatim produžili sa uspesima.

Počelo je u Opatiji kada su pobedili sa kompozicijom Sklopi oči.

Učestvovali su na Šlageru sezone (Ne oplakuj nas ljubavi), pevali su na Proleću (Moj svijet bez tebe) bili su izvrsni u Splitu (Reci mi tiho, tiho), osvojili su drugo mesto na zagrebačkom festivalu sa Tajnom.

Nema sumnje, uspeh dostojan pažnje i divljenja.

Fosili su stvorili svoj lak, lepršav stil, koristi se maksimalno pevački talenat Đurđice Milićević i Vladimira Kočiša, aranžmani i kompozitorska nadarenost Rajka Dujmića, iskustvo proverenih muzičara Marinka Colnaga i Slobodana Momčilovića.

Ovaj kvintet darovao je svakako 1979. godine najviše lepih pesmica našoj zabavnoj muzici i ako već ne možemo da se opredelimo za pevača godine, onda su Novi fosili sigurno najistaknutiji predstavnik zabavne muzike 1979. godine.

Dok su Riblja čorba i Leb i sol u svojim kategorijama doneli osveženja, u zabavnoj muzici osim Fosila nema grupe koja je zaslužila da se pomene.

Izuzetak bi možda bio Dalmatinski magazin, koji pojačan Majdom Šoletić predstavlja dobru grupu, što je potvrđeno na festivalu Zagreb 79.





Dejan i Srđan



Malo toga se dešavalo van festivalskih okvira. Dok su mlade osvojila Srebrna krila, takođe van festivala, takav pokušaj u zabavnoj muzici napravili su i uspeli, pre svih Dejan Petković i Srđan Marjanović.

Njihove LP ploče zaslužuju da se pomenu kao ostvarenja koja su protekle godine bili muzički događaji.

Dok su se Srebrna krila opredelila za slatki rock, pa ih izostavljamo iz ove zabavno-muzičke kategorije, Dejan Petković je, svojim baladama i pesmicama u stilu italijanske kancone, uspeo da dobije publiku.

Obaraš me s nogu, Tako mi svega, Sve ima kraj, Ja sam zadovoljan s tobom, Kako mi prijaš u poslednje vreme, sve su to melodije koje je publika volela.

Dejan Petković se predstavlja kao kantautor, to je mladić od koga naša zabavna muzika s pravom treba još dosta da očekuje.

Srđan Marjanović je sticajem okolnosti istovremeno osvojio prvo mesto na Slovenskoj popevki (Automat Tomaža Domicelja) i objavio veoma dobar album sa isključivo sopstvenim kompozicijama.

I njemu pristaju najbolje balade, koje je on uspeo da oboji svojim specifičnim muzičkim izrazom. Marjanović je prepoznatljiv, lako se sluša, a pesmice Jedno drugom smo govorili vi, Kod mene imaš veliki plus, Idi, 13 je moj broj, brzo su postale popularne.






Da se zalije



Rezime nije potreban. Jasno je da našoj zabavnoj muzici nisu cvetale ruže 1979. godine. Jasno je i to da festivali treba da se "zalivaju", kako bi na festivalima uspevale bolje kompozicije.

Kako okupiti najbolje autore i najbolje izvođače, ostaje problem organizatora. Naravno, vratiti im poverenje u festival, sa kojeg je dosad odbijeno toliko mnogo uspelih kompozicija, docnije velikih hitova.

Ako bacimo pogled unazad, onda ćemo se uveriti da su tokom 1979. godine Dani jugoslovenske zabavne muzike u Opatiji bili totalno nepotrebna i po zabavnu muziku nevažna smotra. Koncepcijski, opatijski festival, već na startu se zna, ne može da predstavlja manifestaciju najboljih autora i izvođača naše zabavne muzike.

Vaš šlager sezone 79 pokazao je vidljiv trud da okupi najbolje.

Pevali su i Gabi Novak, Oliver Dragojević, Kemal Monteno, Indexi, Mišo Kovač, Neda Ukraden, Novi fosili, Leo Martin, Bisera Veletanlić... 

Po tome zaslužuje dobru ocenu, u nadi da će i iduće godine okupiti domaću elitu stvaralaca i interpretatora.

Beogradsko proleće je potpuni promašaj. Ne može se reći da nije bilo zvučnih imena, ali od dobre pesme ni traga. Uostalom, dovoljno je čuti pobedničku Pobedila si ti i znati koliko je sati.

Splitski festival uživa veliki ugled. Prošli nije bio među boljima. Ipak, među dobrim izvođačima moglo se naći i dobrih kompozicija, pa bi i splitska smotra, moglo bi se reći, mogla da se svrsta u prosečnu.

U Zagrebu, konkurencija nije bila kao do sada, bilo je isuviše otpisanih pevača. Oni što su ostali, jedva su dosegli do proseka, pre svega zahvaljujući odličnim predstavnicima lepšeg pola - Terezi i Gabi.

Ostale festivale ne pominjemo, jer ili imaju strogo utvrđene koncepcije ili se svesno zatvaraju u republičke okvire.

Ali, kada se pominju festivali i borba za njihovo ozdravljenje, onda se ne sme izgubiti iz vida još jedna činjenica.

Festivalska pesma dolazi do slušaoca pod tehnički vrlo skromnim uslovima. Dok se ploča ili radio i TV snimak satima i satima doteruju i friziraju u bogato opremljenim studijima, festivalska interpretacija zvuči slabo i siromašno.

Prema tome, u interesu zabavne muzike je da se i taj problem na relaciji muzika - tehnika - slušalac što hitnije reši.

Napisao: Dejan Pataković, obrada: Yugopapir (Venov muzički magazin, 1979.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate