Dan kada je iz kasarni JNA izbačena poslednja slamarica: Na krevete dolaze novi beli dušeci... (1959)

Jun 1959: Otkrićemo vam jednu "vojnu tajnu": U kasarnama uskoro neće biti više slamarica! Onaj, ko je već bio vojnik, zna šta to znači. Nema više uskakanja pravo u sredinu kreveta da se ne bi oštetile ravne linije "kutije od šibica".

Presahnuće jedan od neiscrpnih izvora vojničkih anegdota, dosetki i skečeva, u kojima je najčešća tema bila slamarica i nevolje vojnika da je, podložnu deformacijama - načini urednom i besprekorno ravnom.

Dakle, zbogom slamarico!

Momci koji od sad budu odlazili u Armiju neće znati šta je to - ravnjača.

Mala ravna daščica, brižljivo izdeljana na vrhu, prestaće da se viđa u vojničkim sobama. Ona je i dosad bila "ilegalka" u kasarnama, jer je propisima bila zabranjena, ali konačno će je otuda izbaciti tek dušeci.


Sada je dovoljno samo lepo presaviti ćebe
i besprekorno ravni kreveti biće gotovi
Stari vojnici, sada već građani preokupirani svakodnevnim društvenim i porodičnim brigama, sećaju se ova dva nerazdvojna pratioca kasarnskog života.

Ko od njih ne pamti broje zgode vezane za slamarice i daščice, kojima su pedantno i uporno izbijane ivice na poravnati krevetima?

Od predratne vojske ostala nam je neobična uspomena na običnu slamku.

Negde u arhivi čuva se čitav elaborat - jedinstvena studija posvećena slamci.

Tu su zabeležene sve "mudrosti" koje je izmišljao predratni kaplar, u kažnjavanju vojnika zbog slučajno ugledane slamke na podu ili na "ispeglanom" krevetu. 

Čuvena je iz tog perioda priča o "prenošenju slamke".

Po naređenju kaplara cela četa na ćebetu je prenosila jednu jedinu slamčicu duž čitavog kasarnskog kruga - sve do vojničkog senjaka.

Bili smo u poseti jednoj jedinici Beogradskog garnizona i prisustvovali nesvakidašnjoj smeni u vojničkim sobama.

S posebnim ceremonijalom slamarice su napuštale svoja tradicionalna mesta i nestajale kroz širom otvorena vrata spavaonica. Na krevete su dolazili madraci i novi beli dušeci.

Na kraju posla, u jednoj od soba, priređeno je nešto kao mala svečanost.

U krugu svojih drugova, mladić iz Doboja, Muharem Brkić, simbolično je obeležio kraj ravnjačama.

Muharem Brkić lomi poslednju ravnjaču

Tanka izdeljana daščica, sa oštrim vrhom, pukla je napola i bačena je na neko kasarnsko smetlište.

Vojnici su rekli: "Zbogom ravnjačo!" - i to je bio kraj jednom načinu života.

Napisao: M. Marović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1959.)

Iznošenje poslednjih slamarica, koje ne idu
na "sunčanje" - već se više ne vraćaju!




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate