Na snimanju "Sutjeske": Ponovo se sreli Titovi partizani i nekadašnji Hitlerovi vojnici - kao glumci!



Šta može da misli momak koji je najlepše godine mladosti proveo u zatvoru, kad posle izlaska vidi kako su se svi oni profesori i politički radnici koji su ga poslali u avanturu, pretvorili u smerne vernike i na njega upiru prst govoreći: "Nacista!"

Novembar 1972: U snimanju filma "Sutjeska" učestvuju mnogi bivši ratnici. Neki od njih bili su za vreme rata - na neprijateljskoj strani...


*****



Mirko Boman se u borbi na Sutjesci ovako
skrivao od neprijatelja (foto: Ilustrovana)
Na Suhoj kod Tjentišta snimana je scena u kojoj Ričard Barton, kao Tito u filmu "Sutjeska", obilazi partizansku bolnicu.

Vojnici - statisti, sa zavojima i namazani crvenom bojom, izgledali su izmučeno, bolničarke su padale od umora.

Najpotresniji detalj ove ocene je kad Vrhovni komandant skrene pogled ka jednoj bukvi i ugleda svog borca, tifusara, već poluludog od muka.

Čovek je sedeo na grani i žvakao lišće.

Odelo mu je bilo u ritama, lice neverovatno ispijeno, kosa proređena.

Glumac je toliko uverljivo izgledao, da je vredelo videti kako izgleda posle snimanja, kad skine šminku.

A bez šminke zaista nije izgledao mnogo bolje! Bio je to Mirko Boman iz Zagreba.

- Nemojte se čuditi - rekao je Boman primetivši našu nedoumicu. - Mene je rat pripremio za ulogu tifusara Tihe u "Sutjesci", tako da mi nije potrebno mnogo šminke. Bio sam partizan sa šesnaest godina i krajem 1943. tako sam se razboleo da sam jedva izvukao živu glavu. 

Od 1959. sam invalidski penzioner. Sad mi se, eto, pružila prilika da igram sebe.


Oficiri kao glumci



Mirko Boman nije usamljen u "Sutjesci". Među glumcima i ostalim članovima ekipe, kao i među aktivnim oficirima čiji vojnici učestvuju u snimanju, ima mnogo nekadašnjih vojnika, boraca i to - boraca koji su bili na različitim stranama!

Glavni strateg ove fllmske bitke na Sutjesci, general-major Milan Vuković je prvoborac iz Bosanske krajine.

Šef organizacije, Duško Ercegović bio je među slavnim dalmatinskim partizanima.

U partizanima su bili i pukovnik Desimir Nikolić, komandant mešovite jedinice JNA na snimanju "Sutjeske", potpukovnici Žuljević, Tasovac, Garić, Dmitar i Zdravko Kukrić, majori Avramović, Dabetić i Tasić, kapetan prve klase Muratović i još tridesetak drugih oficira i podoficira.

Potpukovnici Rade Kovačević i Stevo Blanuša su nosioci Spomenice.

Potpukovnik Kovačević tukao se na Sutjesci 1943. kao borac Dalmatinske brigade, a danas opet ima posla u ovoj drugoj bici: reditelj Stipe Delić dao mu je ulogu člana Vrhovnog štaba!

Da život ume da bude dobar režiser, vidi se i sada, prilikom snimanja "Sutjeske".

Jednog dana na Vučevu, gde se odigrala jedna od najkrvavijih borbi u rano leto 1943, general Milan Vuković bio je primoran da prekine prijateljsko ćaskanje glumaca Ilije Ivezića, Save Damjanovića, Gintera Majsnera i Mihaela Kramera. 

Trebalo je da Nemci Majsner i Kramer stanu pred kameru, prvi kao okrutni general Ligers, a drugi kao njegov pukovnik Šulc.

Ivezić u filmu igra komesara bolnice, a Damjanović proslavljenog crnogorskog heroja Vaka Đurovića. A tako je bilo i za vreme rata.

Savo Damjanović, koji je zablistao u ulozi Tadije iz filma "Nizvodno od sunca", danas je direktor zrenjaninskog pozorišta. Rođen je u Drvaru i to je odredilo njegovu sudbinu. Nije imao ni punih četrnaest godina, a već je bio partizan.

U vreme zasedanja AVNOJ-a u Drvaru, dečak Savo je po zadatku SKOJ-a na jednom zboru recitovao stihove pesnika boraca. Tu je zapažen i odmah prekomandovan u Pozorište narodnog oslobođenja pri Vrhovnom štabu.

- Posle nekoliko dana već sam se upoznao s Titom - priča Savo Damjanović. - Jedne večeri mi je prišao, uhvatio me za ruku i poveo u štab. Posadio me je na koleno i cupkao. Jeli smo kupus sa suvim mesom iz istog tanjira.

Desant na Drvar prekinuo je Damjanovićevu umetničku karijeru.

Do kraja rata imao je ulogu u pravoj, životnoj drami, u kojoj je izgubio braću i prijatelje.

Kad se rat završio, pošao je da uči bravarski zanat. I radio je svoj posao do 1951. Tada su ga "daske koje život znače" ponovo privukle i sa njih ne silazi, sem kad igra u nekom filmu.

- Ja sam rekao i ponavljam da bih u "Sutjesci" igrao i bez honorara - veli Savo Damjanović.

Tako misli i Ilija Ivezić, takođe nekadašnji partizan.

- U "Sutjesci" igram komesara Jablana, a stalno na pameti imam svog komesara iz partizana, čoveka i danas živog, ali toliko skromnog da bi se sigurno naljutio kad bih mu pomenuo ime - veli Ivezić.

General Liters iz "Sutjeske", berlinski glumac i politički aktivista Ginter Majsner ima čudnu životnu istoriju.

- Za sve je kriv moj deda Julius, upravnik zatvora u Diseldorfu i kapelnik gradskog duvačkog orkestra - kaže Majsner. 

Taj deda Julius, policajac i dirigent, dirigovao je i u porodici, pa je njegov unuk Ginter, slabašan i bolešljiv, postao povučeno dete.

Učio je metalostrugarski zanat, ali je posle nekoliko nedelja pobegao od majstora i javio se dobrovoljno u vojsku.

Bilo je to 1942. godine, kad je nacistička sila bila na vrhuncu.

Ali, nije imao sreću da postane junak, pa je morao da se zadovolji dužnošću telegrafiste u avijaciji.


U društvu Brižit Bardo



Ginter Majsner, nekada kao Hitlerov vojnik,
posle rata kao glumac u "Sutjesci" 
- Neću sad da pričam priču kako sam brzo video da je Hitler monstrum i tako dalje - kaže Majsner. - Tek, činjenica je da sam početkom 1944. postao dezerter. I ne samo to: s jednom grupom vojnika osvajao sam neko nemačko vojno skladište u Normandiji. 

Bio sam osuđen na smrt, ali me je spasla mladost i neke čudne okolnosti.

Posle nekoliko godina provedenih u američkom i britanskom zarobljeništvu, Ginter Majsner je najzad stigao tamo gde pripada: završio je glumačku školu.

Prva uloga nije mu baš bila sjajna.

Zaposlio se u nekoj fabrici bombona i reklamirao njene proizvode obučen kao klovn.

Zajedno s nemačkim privrednim "bumom" rađala se i Majsnerova glumačka karijera.

Igrao je u nekoliko desetina američkih, britanskih i francuskih filmova.

- O tim filmovima ne želim da govorim - kaže on. - Uvek sam igrao ratne zločince, esesovce, manijake i gangstere. U prijatnom sećanju mi je jedino film "Babet ide u rat" s Brižit Bardo.





Film je Ginteru Majsneru samo izvor prihoda. A živi veoma skromno, iako zarađuje mnogo. Novac troši na svoju društvenu i političku aktivnost. Pre desetak godina je u Berlinu osnovao pozorište, pa ga prepustio prijateljima.

Zaljubio se u ženu nekog slikara, pa je njenom mužu poklonio galeriju "Diogen", oko koje se godinama okupljaju levičarski umetnici iz Nemačke i celog sveta.

To je stecište grupe aktivista koji se bore za živote i slobodu političkih zatvorenika širom sveta. Majsner je duhovni vođa i šef ove grupe - uvek u senci. Zbog takve aktivnosti video je iznutra i današnje nemačke zatvore.

Od kancelara SR Nemačke Branta dobio je svojevremeno pismeno priznanje za svoju aktivnost.

Grupa Majsner i deluje u svetu najviše zahvaljujući ličnim vezama svojih članova sa poznatim političarima Nemačke i drugih zemalja. Majsner sam je na "ti" s takvim svetskim ličnostima, da je šteta što zahteva da ih ne pominjemo.

Poslednja velika avantura čudaka Majsnera bila je za vreme rata u Bijafri. On je bio čovek koji je kupio nekoliko lakih aviona za onog drugog velikog čudaka, švedskog grofa Rozena, koji je osnovao vazduhoplovstvo Bijafre i priredio veoma neprijatno iznenađenje nigerijskim trupama.

Majsner uporno poriče da je leteo u Bijafru, ali njegovi poznanici tvrde suprotno.

- Poznavao sam doktora Dragana Hercoga, lekara iz Beograda koji je poginuo u Bijafri - kaže Majsner.

Majsnerov kolega Mihael Kramer iz Minhena, takođe se za vreme rata borio, ali na suprotnoj strani. Imao je petnaest godina kad su Amerikanci ušli u njegov zavičaj. Sa ostalim članovima "Hitlerjugenda" postao je član diverzantske grupe.

Naravno, to se neslavno svršilo, pa je Kramer proveo nekoliko godina u američkom zatvoru.


Da sam bio na Sutjesci...



- Onda sam mislio da treba da uradim ono što sam uradio - kaže Kramer. - A šta danas mislim? Šta može da misli momak koji je najlepše godine mladosti proveo u zatvoru, kad posle izlaska vidi kako su se svi oni profesori i politički radnici koji su ga poslali u avanturu, pretvorili u smerne vernike i na njega upiru prst govoreći: "Nacista!"

Dodajmo još da je jedna od zvezda "Sutjeske" i svetskog filma, mladoliki Hardi Kriger, koji odmah pleni simpatije svih koji ga upoznaju, pobegao iz Nemačke pred rat, jer je bio protivnik nacista.

Kad je na Suhoj snimana scena ranjavanja Vrhovnog komandanta u prisustvu predsednika Tita, pošto su protutnjali avioni i prestale eksplozije - poslužena je kafa.

- Dragi prijatelju - obratio se Tito Krigeru - Vaši zemljaci nas četrdeset treće posle ovoga nisu poslužili kafom!

- Zato što ja nisam bio tu! - odvratio je Kriger smejući se i dodao Predsedniku šolju kafe.

Napisao: Dušan Sekulić, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, novembar 1972.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate