10. mart 1991: San jugoslovenskog tenisa postao je java - Monika Seleš je najbolja igračica sveta!






Selešovi su kuburili sa terminima i u letnjem periodu, jurili slobodna igrališta u Novom Sadu. Kada je Đorđe Balašević kraj svoje kuće sagradio privatno tenisko igralište, nevolje male Monike su prestale. Čika Đorđe ju je pozvao u goste i - postala je miljenica porodice Balašević



San jugoslovenskog tenisa prošle nedelje postao je java. Tačno u ponoć, između nedelje 10. marta i ponedeljka, 11. marta, Monika Seleš je promovisana u najbolju igračicu sveta. Te noći, naravno, nisu održani ni jedan turnir ili meč koji bi odlučivali o poretku na vrhu, već je - kao i svake nedelje, godinama unazad - kompjuterski obračunat ukupni učinak za WITA listu najboljih svetskih teniserki.

Posle 186 nedelja vladavine Štefi Graf, ustoličena je nova kraljica.


*****



Istorija "belog sporta" beleži: Monika Seleš je postala peta po redu najbolja igračica sveta, prva jugoslovenska teniserka kojoj je to pošlo za rukom i po tome je svakako najbolja naša sportistkinja svih vremena...

Za one kojima i to jeste značajno, zodijački znak Strelca i linija života i uspeha i te kako se ocrtavaju na levoj ruci kojom je "Mala Mo" prvi put uhvatila teniski reket u četvrtoj godini.

Stanari zgrade u Balzakovoj 26, u naselju Liman u Novom Sadu, često su imali prilike da vide sićušnu i žgoljavu devojčicu, kako reketom, skoro većim od nje, uporno prebacuje s ocem lopticu preko zategnutog kanapa između parkiranih automobila.

Linija života i uspeha na dlanu i na terenu, ide tako strelovito uvis, kako to valjda ni kod koga drugog na ovoj planeti nije slučaj.

Trećeg decembra 1973. u porodilištu u Novom Sadu, rođena je mala Monika, kliker od devojčice, a samo 10 godina kasnije, u dalekom Karakasu, na prvom svetskom šampionatu pionirki u tenisu - zvezda je rođena.

Monika je postala šampionka svih klinceza sveta. Pojavom, ali pre svega igrom, šokirala je domaću, a mnogo više svetsku sportsku javnost i već tada je svima - samo ne nama - postalo jasno da je svet dobio istinsku šampionku;

Porodicu Seleš (oca Karolja, brata Zoltana i malu Moniku) tada na aerodromu Beograd dočekala je samo mama Ester i par novinara, više iz ljubopitljivosti, nego što su zaista verovali da tako treba. Karolj Seleš nije čekao da ga bilo šta pitaju, prosto je zavapio:

- Potrebne su nam patike, reketi i slobodni termini da bi Monika mogla nesmetano da trenira. To u Novom Sadu nemamo. Pomozite nam!

Neočekivano, proključale su ljubomora, zloba i ko zna kakve sve naše poznate ljudske osobine.

Monika je sve češće nailazila na zatvorena vrata, posebno u dvorani "Vojvodina" koja nikad sa dolaskom kiše, jeseni i zime, nije otvorila vrata na kucanje Selešovih.

Zbog toga, i najviše zbog toga, jedva 35 kilograma teška devojčica, i sa nepunih 13 svećica na rođendanskoj torti, otišla je u SAD, da dobije ono što u Jugoslaviji nije mogla.

- Ona je rođena da pobeđuje nepobeđeno, ona je rođena da ostvari san jugoslovenskog tenisa. 

Tako je posle njenog odlaska govorio Đorđe Balašević, jedan od retkih iskrenih prijatelja porodice Seleš, za koga Monika kaže da je njen najbolji drugar.

- Nikad neću moći da mu se odužim - često prozbori Monika. - Cele te godine, kada sam postala prvakinja sveta, trenirala sam kod njega, i on je od tada moj najbolji prijatelj.

Selešovi su kuburili sa terminima i u letnjem periodu, jurili slobodna igrališta u Novom Sadu.

Kada je Đorđe Balašević kraj svoje kuće sagradio privatno tenisko igralište, nevolje male Monike su prestale.

Čika Đorđe ju je pozvao u goste i - postala je miljenica porodice Balašević. Teren je imala na raspolaganju do mile volje, a Balašević joj je posvetio i pesmu o "belom sportu", Monikinom reketu i lopti.

Monika se u dalekoj Floridi našla u kampu menadžera i teniskog promotera Nika Bolitijerija, istog onog koji je stvorio mladu američku zvezdu Andrea Agasija. Namirisao je iskusni lisac koliko novaca može da zaradi zahvaljujući mladoj Jugoslovenki.

Novi Sad, naši sportski stručnjaci i, u krajnjoj liniji Jugoslavija, olako su i nedalekovido prepustili najveći sportski biser ove decenije...

"Najraskošniji talenat svih vremena belog sporta", govori Ted Tilding, ekstravagantni visoki i markantni Englez, uvek kada se povede reč o Moniki Seleš. Vrhunski teniski komentator i znalac, sa minđušom u uhu, dočekivao je i ispraćao generacije tenisera na stupcima londonskih dnevnika, ali kada je prvi put ugledao Moniku Seleš na Rolan Garosu, bio je ushićen:

- Dileme nema, ona je najtalentovanija teniserka koju sam ikad upoznao. Ona je budući prvak sveta!



Prvi red u gledalištu kad ona igra - nema cenu



Danas, to više i ne spada u domen teniskog znanja, govoriti u superlativima o Moniki Seleš nije ništa neobično.

Devojka, koja po procenama teniskih menadžera u SAD vredi preko 200 miliona dolara, "bebi-bum", najmlađa pobednica Rolan Garosa, teniserka koja već sama kreira liniju u svetskoj firmi "Fila".

Čak, po ugovoru - što nije slučaj ni sa jednom teniserkom ili teniserom sveta - "Fila" nema pravo da izbaci ni jednu žensku tenisku kolekciju na tržište, dok to ne odobri Monika Seleš.

Reketi "Yonex" prave se isključivo prema konstituciji i dužini ruku Monike Seleš, prilagođeni su igri sa dve ruke i drške su nešto duže.

Monika ima zakazane posete i konferencije za štampu godinu dana unapred, svaki korak je unapred planiran. Tačno se zna, u minut, gde će biti u ovo vreme sledeće godine.

Bajka, iz Balzakove ulice u Novom Sadu, iz školske klupe OŠ "Sonja Marinković", pretvorila se u stvarnost. U samo jednoj godini - Rolan Garos, Melburn, Vimbldon, Rim, Cirih - pobede nad najvećim igračicama današnjice, i ime Monike Seleš izgovara se sa strahopoštovanjem.

Samo jedna njena egzibicija košta više od 200.000 dolara, prvi red u gledalištu kad ona igra - nema cenu.

Koliko organizatori turnira plaćaju "ispod stola" da Monika dođe baš na to takmičenje niko ne može tačno da zna, ali cifre su neuporedivo veće od onih koje Monika Seleš zarađuje javno kao pobednica.

Od basnoslovnih ugovora sa "Filom" i "Yonexom" običnom čoveku može da se zavrti pamet.

Otac našeg najboljeg tenisera Gorana Ivaniševića, Srđan, koji vodi sve novčane poslove svoga sina, tvrdi:

- Dovoljno sam dugo u tenisu da mogu nešto da procenim. Monika je sada skuplja od Štefi Graf! A Nemica je prošle i pretprošle godine zarađivala više od Borisa Bekera. Opet, Beker, to meni nije nepoznato, prava je fabrika novca i već je u karijeri zaradio više od 150 miliona maraka. Dakle, ako ga je Štefi nadmašila, a Monika je sada skuplja od Štefi, valjda je jasno koliko dolara u sekundi proizvodi Monika Seleš. To se ne može brojati.

Monikini trijumfi na najvećim turnirima na svetu već se ne mogu izbrojati, pobede nad Štefi i Navratilovom takođe.

Konačno je prva na svetu, i sasvim je izvesno da se sada ni dolari ne mogu izračunati.

A ono, u Balzakovoj ulici, kraj Dunava, kao da je juče bilo... 

Napisao: Č. Šoškić, obrada: Yugopapir (TV novosti, mart 1991.)


Ostala Jugoslovenka



Potajne nade i priželjkivanja teniske Amerike da će Monika Seleš, poput Martine Navratilove, postati njihova, pa će posle silaska sa scene legendarne Kris Evert Lojd, i na zalasku karijere naturalizovane Čehinje, opet imati nekoga ko bi branio čast najjače teniske velesile sveta - nisu ostvarene. 

Monika Seleš je odlučno rekla i bez trunke razmišljanja da joj promena državljanstva ne pada na pamet. "Hopman kup", mada zapravo egzibicija na početku godine, bila je najbolja potvrda njenih reči. Zaigrala je za Jugoslaviju u kombinaciji sa Goranom Prpićem u dalekom Pertu, i trijumf je stigao kao kruna njenog vrtoglavog uspeha, a našoj reprezentaciji rejting skočio kao nikada do tada.

Posebno posle finala, pošto je Jugoslavija glatko pobedila najjaču selekciju sveta - ekipu SAD.

Zašto tada nije zaigrao i Ivanišević, mnogo bolje rangiran na svetskoj ATP listi od Prpića, objasnila je Monika posle turnira:

- Hteli su domaćini da vide zajedno Ivaniševića i mene, ali ova kombinacija je bila preskupa čak i za njih. "Zec" je sada strašno skup, ja, takođe, pa su našli solomonsko rešenje da jeftinije prođu sa Prpićem. Ništa nije smetalo da Prpa i ja nadigramo sve rivale, baš kao što bi bio slučaj da je "Zec" igrao.



Podržite Yugopapir: FB TW Donate