David Bowie, "Let's Dance" na vrhu svih top-lista: Znam šta želim da radim u osamdesetim! (1983)



Divno je što sam stigao dotle da mogu sasvim lako da se krećem kroz bilo koju vrstu muzike koja me trenutno zainteresuje i da pri tom usput nikog ne razočaram ili izdajem

Album "Let's Dance" je na vrhu. Singl takođe. Svi koncerti rasprodati. Dejvid Bouvi se vratio. Tamo gde najviše pripada. Možda priprema teren za čekanje Orvelove 1984. godine? Ili odlučuje da ponovo pravi svet sa novim pravilima življenja i stvaranja...


*****



Da podsetimo: Još početkom godine na Bouvijevom frontu bilo je sve mirno. Govorkanja da predstoji raskid sa kompanijom RCA narasla su posle izlaska kompilacijskog albuma sa ranim snimcima "Rare Bowie".

Nije prošlo mnogo, a Dejvid je napustio svoju staru kuću i potpisao nov ugovor sa EMI America.

Ubrzo je usledila konferencija za novinare u njujorškom "Karlajl" hotelu na kojoj je otkrio da je snimio nov album i da u narednim mesecima planira povratak koncertnim turnejama.

Objasnio je:

- Razlog zbog kog sam prekinuo sa koncertima je što jednostavno više nisam uživao i trebalo mi je vremena da razvijem pravu vrstu entuzijazma koja bi mi vratila želju da nastupam, sviram gitaru i činim sve ostalo. 

Odjednom sam shvatio da ima dosta albuma koje nikada nisam izvodio na sceni jer sam bio daleko od nje.

Osetio sam da me opet uzbuđuje da nešto radim na bini.

Imao sam nameru da sve započnem još prošle godine, međutim pojavio se Ošima sa svojim filmom ("Srećan Božić, gospodine Lorens") i stvar je odložena.

Sada počinjem sa novom kompanijom i novom grupom i osećam da znam šta želim da radim u osamdesetim. Pun sam novog entuzijazma.

- Upitan o pravcu na novom LP-ju Bouvi odgovara...

- Pokušao sam da napravim nešto toplije i humanije od bilo čega u poslednje vreme!

- Da li je i kao ličnost postao topliji?

- Ne mislim da sam kao ličnost postao topliji. Shvatio sam da na stvari oko sebe reagujem emocionalno i to otkriće je donekle izmenilo i moju muziku. Nadam se da će pravo iznenađenje biti optimizam u celokupnoj prirodi stvari. I nadam se da je to ta toplina.

Usput spominje svoj nomadski stil života.

- Zaista mi nikada ne pada na pamet da bi trebalo da imam dom. Verovatno ću, kad jednom budem shvatio da želim dom, sesti i odlučiti gde bi on trebalo da bude. Za sada sam potpuno zadovoljan putovanjima.



Đavolski mnogo sam uradio u kratkom vremenu



U 5 časova ujutro, 16. marta, Dejvid Bouvi je na londonskom aerodromu "Hitrou".

Prilično sveže izgleda za nekog ko je upravo izašao iz aviona posle maratonskih 25 časova leta od Australije.

I u ovo gluvo doba dana pozdravlja ga gomila najvernijih obožavalaca.

Sledećeg dana je u londonskom "Kleridž" hotelu na konferenciji za novinare povodom novog albuma "Let's Dance" i predstojeće turneje.

- Pre dva dana iz EMI su me telefonom pozvali u Australiju i predložili 25 časova leta da bih stigao u salu u kojoj me čeka 75 novinara. Sve sam ostavio i evo me ovde da vam govorim sve što oni žele da vam govorim.

- Šta ti je danas najdraže?

- Sada? Oh, konferencije kao ova. Ne znam, to se menja. Divno je što sam stigao dotle da mogu sasvim lako da se krećem kroz bilo koju vrstu muzike koja me trenutno zainteresuje i da pri tom usput nikog ne razočaram ili izdajem.

- Šta je sa glumom?

- Gluma je OK, ali upravo sam režirao spot za promociju novog albuma i još uvek me najviše privlači da ozbiljno stanem sa te druge strane kamere.

- Da li si izgubio iluzije u muzičkom svetu?

- Ne, ne, ne...

- Pa, prošlo je prilično vremena od kada si poslednji put nešto uradio?

- Da, mislim da sam želeo da procenim šta sam to želeo da postignem muzikom. Đavolski mnogo sam uradio u kratkom vremenu i bilo mi je potrebno da se odvojim od pisanja muzike jer je to već prelazilo u vrstu zadatka i nestalo je entuzijazma.

- Kakvi će biti koncerti na ovoj turneji?

- Verovatno savršeno jednostavni. Pokušaću da izvedem ponešto iz svakog perioda. Ne očekujte mnogo u smislu "Celovita predstava".

- Kako se zove turneja?

- "Ozbiljna mesečina".

- Zašto?

- Jer će se delom događati pod mesečinom. Napisao sam pesmu "Zaigrajmo": Ona je neka vrsta pesme ljubavnog očaja - koja sumira sve ono što želim da radim na turneji.

- Šta želiš novom pločom?

- Pokušao sam da stvorim nešto najjednostavnije do sada. Želim da se shvati da se trudim da pišem jasno i pozitivno i da nisam kao ranije obuzet ispitivanjem smisla i moći reči.

Album "Let's Dance" snimljen je za samo 19 dana u Njujorku. Tom brzinom sam bio vrlo iznenađen.

- Da li se sada u muzici koju stvaraš osećaš udobnije i opuštenije?

- Da, jer sada tačno znam šta želim da postignem muzikom.


Da imam budućnost kao čovek a ne kao roba



- Šta želiš?

- Želim da ona postane nešto korisno i nešto što pomaže ljudima - kako bi se to reklo jednim klišeom.

- Zar je tvoja stara muzika bila beskorisna?

- Mislim da je pomagala u odgovoru na pitanje šta se može postići popularnom muzikom. Kako sam već rekao, obično se krećem između sadržaja ispunjenih zadatkom ili prepuštanih emocijama.

U ovom trenutku sadržaj je emocionalan.

- Šta se može postići pop muzikom?

- Oh, znam samo za sebe, a to je da posle 10 godina imaš osećaj da je iza tebe nešto više od klasične rock'n'roll karijere. 

- Kako misliš da pomogneš ljudima?

- Mislim da je danas svuda prisutna neka vrsta čudnog nihilizma. Neka bude romantike. Trenutno je u muzici sadržaj u senci forme.

- Zašto si prešao u EMI?

- Zato što mi se nije sviđao RCA (smeh)... i zato što se ja njima nisam sviđao. Za RCA sam izdao nekoliko veoma inteligentnih i važnih albuma, a oni za njih nisu imali vremena. To je "Lodger", pa "Low" i "Heroes".

- Da li si pesmom "Cat People" osvojio neku novu publiku?

- Ne verujem mnogo u singlove jer si kao izvođač sa singla jak i traješ koliko i singl. U svakom slučaju, čini mi se da imam prilično lojalnu publiku.

- U čemu najviše uživaš?

- Misliš u odnosu na život danas?... Da budem sa svojim sinom i da se probudim sa osećanjem da imam budućnost kao čovek a ne kao roba.

- Koliko se tvoj životni stil u osamdesetim promenio u odnosu na sedamdesete?

- Ustajem ranije, oko pola sedam, svako jutro, i ležem oko pola sedam (smeje se), ne oko 10. Više ne prisiljavam sebe da sve vreme provodim u studiju. Više ne živim u Njujorku. Živim u Evropi ili - u prošloj godini, bila su to mesta kao Južni Pacifik i Australija.

Koristim činjenicu da imam slobodu i novac da putujem kud god želim.

- Izgleda kao da si konačno pronašao sebe?

- Da, možda, pronašao sam trideset šestogodišnjaka skrivenog u pameti staroj 23 godine.

Zabeležila: Snežana Mastilović, obrada: Yugopapir (Rock, maj 1983.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate