Dinka Delić, mis Jugoslavije '84: Do juče je bila "ružno pače" i imala nadimak "Iks" zbog krivih nogu

Trudimo se da zamislimo kako izgleda Dinkina starija sestra Amra, student mašinstva, za koju naša lepotica kaže da je kudikamo lepša od nje i ubeđuje nas da to nije ona sestrinska neobjektivnost, već živa istina. Za sebe kaže, onom mladalačkom iskrenošću, da je čudi kako to da drugi misle da je lepa, a do juče je bila "ružno pače" u porodici i još vuče nadimak "Iks" zbog krivih nogu

Od titule mis Jugoslavije, važnije joj je da se "raja" u Zenici prema njoj nije promenila i da njenom momku Kenenu zlatarska radnja sada bolje posluje. Volela bi da se dobro plasira u Londonu da razuveri "neverne Tome", pa da nastavi da se bavi muzikom za koju se odavno opredelila.

Od kada je postala vlasnica titule mis Jugoslavije, Zeničanka Dinka Delić (rođena 28. V 1965, godine, visoka 178 cm, dimenzije 90-58-90) primila je pedesetak bračnih ponuda iz svih krajeva SFRJ, što sasvim lepo potvrđuje tezu da još uvek ima onih koji bi se rado ženili lepim devojkama, bez obzira, prema tvrđenjima pripadnica lepšeg pola, na svu demodiranost i opasnost takvog poduhvata.

Uz to, pomenute bračne ponude negiraju i tvrđenja da smo se pozatvarali u svoje republičke i pokrajinske granice. 

Jedino bi valjalo pripaziti da idućih godina ne preovlada uverenje kojim se zagovara često neizbežni federalni ključ, jer posle Ane Saso (SR Hrvatska), Bernarde Marovt (SR Slovenija) i ovogodišnje Dinke Delić (SR Bi H) mnogi očekuju da se titulom okite i najlepša Makedonka, Crnogorka, Srpkinja (bez pokrajina), Vojvođanka...

Protiv ključa ide u prilog i činjenica da iz SAP Kosovo ne šalju svoju predstavnicu, verovatno ne iz razloga što su devojke iz ove Pokrajine manje lepe od ostalih, već zbog određenih istorijskih i običajnih barijera.

Da je na ovom polju opravdan strah od inadžijskih zatvaranja u svoje atare, ilustruje i podatak da se osim dužne pažnje bosanskohercegovačke štampe za drugaricu Delić, niko od predstavnika sedme sile nije afirmativno osvrnuo na "saveznu" lepoticu.

Taj, nazovi bojkot, ogleda se u tome što se ni na jednoj naslovnoj strani nekog lista van BiH nije smešilo lice nove lepotice, a i ako je šta o njoj i celoj fešti napisano, zvučalo je u stilu "zašto su nam lepotice ružne" do odjednom oživelih feminističkih stavova da je narodu dosta sajmova ženskog mesa.

Primer nepoverenja u sposobnosti koje, hteli ili ne hteli, mladu Dinku Delić krase, bila je i pilot-emisija Beogradske televizije "Plave smokvice", u kojoj joj je hor pevača-gostiju pomagao da otpeva "Osećanja" iako, za razliku od većine u studiju, Dinka Delić studira muzičku akademiju. 

Da pokaže da ume da svira i peva brže-bolje joj je omogućilo sarajevsko "Nedeljno popodne" u kojem je ona zapanjila gledateljstvo svojom muzičkom tačkom na klaviru.

Potvrda da se nije pogrešilo u izboru (mada ima zlovoljnika koji misle da je svaki, pa i ovaj izbor pogrešan) došla je i od organizatora londonskog konkursa - naša Dinka će na "talent-šou" u Parlamentu svirati na klaviru Betovenovu "Mesečevu sonatu".

Možda daleko važnije pitanje od dosad spomenutih, jeste plasman naše lepotice 15. novembra u londonskom Albert Holu na izboru za najlepšu ženu sveta.

Amra je još lepša

Iako organizatori našeg izbora veoma dobro znaju da naša predstavnica na izboru mis sveta nema ni teorijskih šansi da bude prva, iz prostog razloga što su dosad pobeđivale samo kćeri onih zemalja koje preuzimaju skupi direktni TV prenos, što nije slučaj sa JRT-om, poslali su Dinku samu samcatu, uzdajući se u Kubertenovo pravilo, slično kao i kada šaljemo pesmu na Evrovizijsko takmičenje, da će sreća, mladost i svežina Dinkina, spasti stvar.

Na stranu to što joj je obećana garderoba stigla u poslednji čas, i što osim želja nije u London ponela ništa drugo, Dinka nam reče da nema nikakvu tremu i razlog da strahuje, a to što ide sama ("znam engleski za toliko") opravdava "deviznim" razlozima organizatora.

Važnije joj je da se "raja" u Zenici prema njoj nije promenila, da njenom momku Kenenu zlatarska radnja od kada je ona lepotica bolje posluje i da će joj ono malo poklona u novcu olakšati dalje studiranje.

Priča nam kada je došla kući sa republičkog nadmetanja gde je bila druga, majka Razija, šnajderica, rekla joj je:

- Sve je to lepo, ali - tepisi čekaju na pranje. 

Braća Emir i Sead, ko i sva braća na svetu, rekli su joj:

- Pamet u glavu!

Trudimo se da zamislimo kako izgleda Dinkina starija sestra Amra, student mašinstva, za koju naša lepotica kaže da je kudikamo lepša od nje i ubeđuje nas da to nije ona sestrinska neobjektivnost, već živa istina.

Za sebe kaže, onom mladalačkom iskrenošću, da je čudi kako to da drugi misle da je lepa, a do juče je bila "ružno pače" u porodici i još vuče nadimak "Iks" zbog krivih nogu.

Želja joj je da, poput Daliborke Stojšić, Biljane Ristić i Alme Ekmečić, pokuša da iskoristi trenutnu konjukturu i otisne se u muzičke vode, s tim što svoj budući repertoar misli da zasniva na "težim" pesmama za koje ima i glas i sluh.

I nju samu čudi odbojnost štampe, pretpostavlja da su nekakve igre, njoj nepoznate, u pitanju, pa joj je iz tih razloga jedino stalo da što bolje prođe u Londonu i tako natera "neverne Tome" da promene mišljenje. Držimo joj palčeve!

Napisao: Ozren Milanović, obrada: Yugopapir (Auto svet, novembar 1984.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate