Veronika Šarec, nova zvezda među najboljim svetskim skijašicama: Tiha - ali najhrabrija!




Za vreme našeg boravka u Park Sitiju otišli smo u Los Anđeles da gledamo utakmicu između Lejkersa i Jutaha. Cela naša reprezentacija sa direktorom Tonijem Vogrinecom navijala je za Lejkerse. Napravile smo jedan veliki transparent i na utakmicu došle sa natpisom: "Napred Divac!" Kada nas je Divac video bio je vrlo srećan i stalno nas je pozdravljao

Februar 1990: Nova zvezda među najboljim svetskim skijašicama postala je odnedavno Veronika Šarec, 21-godišnja Ljubljančanka, posle sjajne pobede u slalomu u austrijskom gradiću Hausu. Njen prvi trijumf u Svetskom kupu nagovestio je velike mogućnosti ove skijašice i ujedno potvrdio da se naša reprezentacija "alpinki" ne mora ubuduće oslanjati samo na uspehe Mateje Svet.

Iako vršnjakinja sa Svetovom ona se u svetski vrh probila tek ove sezone, pošto je proteklih godina imala operacije meniskusa na oba kolena.

Po rećima njenog trenera Jože Drobniča, Veronika Šarec ove sezone vozi u životnoj formi i treba očekivati njene nove trijumfe.

Dugih ruku i nogu, vrlo visoka Veronika ne liči mnogo na skijašicu.

Odaje utisak usamljene i tihe devojke, a na stazi vozi najhrabrije, hazarderski.

Čak isuviše riskantno, što joj mnogi zameraju. Smeje se na tu opasku i kaže:

- Uvek mislim samo na pobedu i ne gledam kakvi su rezultati ostalih protivnica posle prve trke. U obe trke vozim najbolje što mogu i nikada ne kalkulišem da bih sigurnije stigla do cilja. Takvi uspesi me jednostavno ne interesuju! 

Verovatno je to razlog što često promašim kapiju ili padnem na stazi, ali takav je moj stil skijanja i moje shvatanje sporta.

Veronika Šarec (foto: Tempo)

- Zanimljivo je da Veronika na treninzima vozi znatno sigurnije nego na takmičenju. Da li je u pitanju trema ili slaba koncentracija?

- Priznajem da je to tačno, ali uistinu nemam ni dovoljno sreće na trkama. Ako sreća prati hrabre i odvažne onda se nadam da će i mene uskoro pomilovati, jer sam do sada imala mnogo pehova.

Inače, nemam tremu pred velike trke u Svetskom kupu i dobro sam koncentrisana.

- O svojim sportskim željama Šarecova kaže:

- U svakoj trci želim da pobedim, inače ne bih ni učestvovala. Kad budem osetila da više nisam među najboljima i da u nekoj trci ne mogu biti prva - odmah ću prestati da se bavim skijanjem!

Tek pre nekoliko nedelja meni se u Svetskom kupu dogodilo da prvi put pobedim. Sada sami procenite koliko se retko ostvaruju moje želje i koliko sam srećna.

Ali, šalu na stranu, mislim da je normalno da želim uvek da budem najbolja, iako je to daleko od stvarnosti...


Ljubomora, zavist, pa i male pakosti



- Znači li to da Vaše sportske želje, ipak nisu u skladu sa mogućnostima?

- Konkurencija je ove sezone tako jaka da je prosto nemoguće bilo kojoj skijašici da češće bude pobednik. Pogledajte samo ove austrijske skijašice!

One su ove sezone fantastično dobro pripremljene i medu prvih deset u slalomu uspele smo da se samo "provučemo" Freni Šnajder (Švajcarska), Kristina Anderson (Švedska), Mateja Svet i ja!

Znači čak je šest slalomašica iz Austrije među prvih deset!

Mislim da nikada u svetskom skijanju nije postojao tako jak ženski alpski tim i zato njihova imena treba zapamtiti: Klaudlja Štrobl, Monika Majerhofer, Karin Buder, Ida Ladšteter, a Anita Vahter i Petra Kroneberg su među tri najbolje i u veleslalomu!

U takvoj konkurenciji gde svaka želi da bude najbolja često izbijaju "varnice".

Svakoj smeta i najmanji znak privilegije neke druge takmičarke. 

Ljubomora, zavist, pa i male pakosti prisutne su sve češće i rivalitet poprima neželjene efekte. Veronika o tome govori nerado...

- U svakoj trci se to oseća, ali mislim da je to normalno, iako ponekad smeta. Međutim, u ekipi Švajcarske je to posebno prisutno, što im ne čini teškoće da budu među najboljima. 

Mikaela Fiđini i Marija Valizer imaju čak i odvojene štabove unutar reprezentacije, svaka ima svog trenera, a one čak i ne govore. 

Nisu bolji odnosi ni između Valizerove i Šnajderove. 

One se, to je sigurno, mnogo ne vole, da ne kažem nešto drugo... Svakako da tome doprinosi borba van staze, borba za ogromne svote novca od najmoćnijih sponzora.

I u našem alpskom timu ima manjih netrpeljivosti među pojedinim skijašicama, ali je o tome teško nešto saznati od samih takmičarki.

Saznali smo da Mateja Svet i Veronika Šarec nisu baš neke velike prijateljice, ali to elegantno prikrivaju.

Neki čak kažu da Mateja nikada ne bi pobedila u Mariboru da prethodne nedelje Veronika nije trijumfovala u Hausu i ugrozila joj primat i status najpovlašćenije skijašice u našoj reprezentaciji!

Još jedan dokaz da konkurencija i rivalitet donose samo dobre posledice.

Veronika Šarec zna sve te zamke koje donosi bavljenje vrhunskim sportom pa zato i želi da poruči mladima:

- Na osnovu mog iskustva mislim da je za dečake i devojčice koji vole skijanje najvažnije da što više voze slobodno. Da skijaju bez ikakvih kapija sve do 12 ili 13 godine, jer će jedino tako ostati neopterećeni i samo na taj način mogu stvoriti pravi osećaj na snegu. 

Švajcarci su među najvećim majstorima ovog sporta na svetu i oni upravo na ovaj način decenijama stvaraju najveće asove belog sporta. 

Takvi skijaši stiču veliku sigurnost i u svojoj sportskoj karijeri nemaju velikih oscilacija, kriza i padova.

Za Veroniku upućeniji kažu da je izuzetno pedantna, da o svakoj sitnici vodi računa, da je vrlo vredna i savesna.


U novcu nije sve



- Kako se ovako tiha i usamljena devojka, vrlo osetljiva, uklapa u kolektiv koji nemilosrdno juri za uspehom po evropskim planinama?

- Nisam baš stvorena za ovakav način života, ali se nekako uklapam. Malo se družim sa ostalima, a moje najbolje prijateljice bile su Katja Lisjak koja je sada u Americi i Narcisa Šehović, koja je prošle sezone vozila za najbolju selekciju, a sada je u mladoj reprezentaciji.

Studiram hemiju u Ljubljani i moja najveća preokupacija je da posle završetka sportske karijere što pre završim studije, da sebi osiguram egzistenciju. 

Pogotovo što se od skijanja kod nas ne može živeti.

Može se lepo živeti dok se bavim skijanjem, jer imamo dobre uslove za treninge, dobru opremu, vidimo skoro ceo svet - od Evrope, preko Amerike i Japana do Kanade. 

I to su lepe i važne stvari u životu, ali one prestaju da postoje onog dana kada skije odložite u ormar. Zato želim da svaku letnju pauzu iskoristim za polaganje i spremanje ispita. 

slobodnom vremenu obožavam da igram tenis i volim ga više od skijanja! 

Leti volim da odem na more i da skijam na dasci i mislim da sam u tome vrlo vešta. Od ostalih sportova najviše pratim i gledam umetničko klizanje i gimnastiku.

- Koju skijašicu tz "belog cirkusa" najviše cenite?

- Najviše cenim Freni Šnajder, jer je ona prava fajterka, uvek maksimalno borbena, vozi hrabro i nikada ne kalkuliše. Ona, kao i ja, skija na sve ili ništa i to u svakoj trci!

Zato me ona uvek oduševi. 

Inače, volim hrabre i odvažne takmičare u svakom drugom sportu.

- Da li ste zadovoljni svojim statusom u reprezentaciji?

- Jesam, jer znam da nam bolje ne može biti zato što nema više novca. U odnosu na Austriju ili Švajcarsku mi smo još amaterke po novčanim nadoknadama. 

Ali, u novcu nije sve, nije možda ni 50 odsto razloga za bavljenje sportom, pa zato i dalje vozim punim srcem. 

Divac me oduševio!



U decembru je naša ženska skijaška reprezentacije bila u Americi i sa tog puta Šarecova nosi lepe uspomene:

- Za vreme našeg boravka u Park Sitiju otišli smo u Los Anđeles da gledamo utakmicu između Lejkersa i Jutaha. Cela naša reprezentacija sa direktorom Tonijem Vogrinecom navijala je za Lejkerse.




Napravile smo jedan veliki transparent i na utakmicu došle sa natpisom: 

"Napred Divac!"

Kada nas je Divac video bio je vrlo srećan i stalno nas je pozdravljao...

Tu utakmicu je igrao dobro, a ja nikada neću zaboraviti ambijent koji sam doživela na ovoj sportskoj priredbi. Takvu atraktivnu atmosferu i euforiju ne mogu opisati i mislim da je nema na našim sportskim priredbama.

Zabeležio: Jovo Vukelić, obrada: Yugopapir (Tempo, februar 1990.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)