Sarajevski Ven kritikuje "Hit meseca": Forsirate Bajagu - a gde je Plavi orkestar? (1986)



Budući da je Bajagića njegova školska drugarica Duca Marković stalno najavljivala kao "Baju" - pokazujući visok stepen lične intimizacije i nonšalantnog prijateljstva sasvim je logično što se "Hit godine" pretvorio u "Hit Bajagića", sve uz budan nadzor Mladena Popovića, koji je još jednom, opet bez većih mentalnih napora, pokazao da ume da tuži i da sudi, noseći ikonu u jednoj, a batinu u drugoj ruci

Zamišljena kao balkanski pandan engleskom programu "Top of the pops", sa idejom da bude nekakvo objektivno ogledalo zbivanja u domaćem rokenrolu - emisija "Hit meseca" već nekoliko sezona, bez većih mentalnih napora, predstavlja jedno od uporišta humorističke redakcije. 


Dubravka Marković, Mladen Popović, Bajaga (foto: Ven)

Zdrav smeh više ne zavisi isključivo od infantilnih najava Duce Marković da gledamo "našu omiljenu" i "našu voljenu" emisiju, niti od montirane publike koja robotskom preciznošću aplaudira po komandi, izražavajući "spontano" oduševljenje. 

Došao je trenutak kad je humor iz prizemlja prešao u prostore apsurda, po logici da se sve može samo kad se hoće.

Finalna emisija "Hita meseca", prigodno nazvana "Hit godine", a rađena u saradnji s bratskim programima "Stereovizija" i "Dobre vibracije", razbila je ono objektivno ogledalo u paramparčad, stvarajući ličnu ikonu od lika urednika ovog programa - nesuđenog nobelovca druga Mladena Popovića.


Bajo, kreni!



Po njegovoj originalnoj ideji - jer, sve su Mladenove ideje sasvim originalne - na kraju godine "Hit meseca" morao je da se izdigne iz mase ostalih top-lista i anketa i gledaocima plasira ono što Popović i njegovi saradnici vole. 

Zato su, kažu, anketirani svi mogući jugo-urednici koji se bave muzikom, s radija, TV, novina, a čuje se da je takvih bilo preko stotinu! 

Zanemarujući činjenicu da u ovoj zemlji nema ni dvadeset tipova kojima je muzika uža specijalnost, želeli smo da verujemo da je "Hit meseca", makar za trenutak, našao malu dozu objektivnosti, jer gomila od stotinjak ljudi baš nije za potcenjivanje.

Onda je u pomoć stigao telefon, pa su ovom spravom pozivani svi oni ljudi koji se muzikom bave da u slušalicu kažu svoj izbor za najboljeg pop i rok-pevača, najbolju pop i rok-pevačicu, najbolju pop i rok-grupu, najbolji album i hit-godine, kao i svoje kandidate za životno delo. 

S druge strane žice beleženi su odgovori - valjda onako kako treba - ali bi sumnjičavi tipovi odmah tražili garanciju da je tako i učinjeno. 

Na žalost, rezultati glasanja (broj poena, ličnosti za nominaciju) nikom nisu dostavljeni na uvid, pa smo u novogodišnjoj noći na II kanalu imali samo priliku da čujemo ko je pobedio.

Naravno, iznenađenje nije bilo što je Momčilo Bajagić osvojio samo šest nagrada, već zato što nije osvojio i onih ostalih tri-četiri! 

Budući da je Bajagića njegova školska drugarica Duca Marković stalno najavljivala kao "Baju", pokazujući visok stepen lične intimizacije i nonšalantnog prijateljstva, sasvim je logično što se "Hit godine" pretvorio u "Hit Bajagića", sve uz budan nadzor Mladena Popovića, koji je još jednom, opet bez većih mentalnih napora, pokazao da ume da tuži i da sudi, noseći ikonu u jednoj, a batinu u drugoj ruci!


Pop protiv roka



Analizirajući dodeljene nagrade, jedino je jasno da je sve sasvim nejasno. Želja za apsolutnim vrhovnim sudom dovela je do one čuvene muzičke podele na "pop" i "rok", ali su se Mladen i kompanija u tom zamešeteljstvu sasvim izgubili, dosledni u svojoj nedoslednosti. 

Po njima su, recimo, najbolja rok-grupa 1985. bili (naravno) Bajaga i "Instruktori", što može da ima smisla i opravdanja, pod uslovom da u to zaista veruju.

Otkud, međutim, nagrada, istom Bajagiću za "pop-pevača", ako je on član rok-grupe i ako taj bend nigde nije primirisao kategoriji pop-sastava? 

Kako se baš desilo da je titulu "pop-pevača godine" dobio i Zdravko Čolić? Zar su obojica imali isti broj glasova? Kakva slučajnost!

Uopšte, izabrati pevača godine u liku Momčila Bajagića koji sam za sebe kaže da nije pevač i da se takvim ne smatra - jer je i laicima jasno da on može i ume da peva samo svoje pesme u kojima je glas inferioran - znači još jedan humoristički doprinos "Hita godine" onim svečanim novogodišnjim trenucima kad uz alkoholizirana vrenja i pomućeno rasuđivanje prolaze i ovakve nominacije.


Ko će kome...



Sasvim je diskutabilno da li je hit godine stvarno pesma "Zažmuri" (Momčilo Bajagić, osamdeset treći put!) ali dileme nema kad je u pitanju numera "Za milion godina", koja je u istoj emisiji, takođe proglašena za hit!

Ova namenska pesma čiji je tekst napisao slavni Mladen Popović nije ni smela da se plasira ispod prvog mesta, jer ko bi onda verovao Popoviću, njegovom uticaju, njegovoj moći i talentu?

Ali, ako je legendarni Popović urednik emisije u kojoj konkuriše i njegova pesma - sistem "ko će kome nego svoj svome" morao je da da konkretne rezultate.

Nešto slično dogodilo se u ženskoj konkurenciji u kojoj, na opšte iznenađenje, nije sudelovao Momčilo Bajagić.

Tu je, međutim, bila Marina Perazić, trećina grupe "Denis i Denis", kojoj su pripale nagrade za najbolju pop i rok-pevačicu, mada, ubeđen sam, ni ona sama ne zna da objasni šta je rok, a šta pop.

Ali, kako Mladen Popović toliko voli "Denis i Denis" da je za njih napisao i tekst pesme "Oaza snova" i "Voli me još ovu noć", razumljivo je što je Marina njegova omiljena pevačica, baš kao što je i "Hit meseca" naša "omiljena emisija" u kojoj je sve regularno i tako objektivno.


Urednik kao tekstopisac



Budući da je u svom telu spojio funkcije urednika "Hita meseca" i aktuelnog tekstopisca - očigledno je da Mladenu Popoviću nije lako.

Prvo, sasvim mu je malo vremena ostalo za privatan život, a drugo, stalno je na mukama kako da ostane objektivan.

Prvi problem nekako i rešava, ali s drugim ima izvesnih teškoća: u aktuelnim programima "Hita meseca" među prvih 20 samo je pet-šest njegovih pulena, mada bi i on najviše voleo kad bi čitava emisija bila posvećena njegovim tekstovima, strasnim izlivima inspiracije i suptilnim filozofskim razmišljanjima.

Kako Popović još ništa nije napisao za "Plavi orkestar", jer je u tom bendu još Saša Lošić, razumljivo je što je najbolja domaća grupa 1985. godine, sastav koji je imao najveću i najposećeniju turneju, i onako uzgred - prodao najviše ploča - u "Hitu godine" predstavljen sa deset sekundi ubrzanog snimka.

Bila je to slatka osveta Mladena Popovića, koji je, duhovit kao uvek, lucidan i šarmantan, shvatio da sa sarajevskim jaranima valja činiti šegu kad već ne može da im uvali po koji tekst.


Bolje saradnik nego urednik



Zato, druge mušterije nikako ne odbijaju M. Popovića - Jasna Zlokić, Grale Vuk, Zana, Denis i Denis i Oliver Mandić rado su prihvatili nesuđenog Geldofovog konkurenta u svoj zagrljaj, računajući da je bolje da im M. P. bude saradnik nego - urednik.

Otud i zaključak da je "Hit godine" bio "Hit obmane" ili još bolje "Hit Mladena Popovića i Bajagića", čime je udaren temelj novim humorističkim pokušajima TV Beograd da osveže program i malo razgale naivne gledaoce koji imaju više razloga da plaču nego da se - smeju...

obrada: Yugopapir (Ven, januar 1986.)


Kako je na ove zamerke odgovorio urednik "Hita meseca"?




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)