Džuboksove rock godine - 1977: Smakova "Crna dama", Sex Pistols na čelu novog pokreta



Oktobar 1980: U prodaji je jubilarni 100. broj jugoslovenskog muzičkog časopisa Džuboks, čija se redakcija tim povodom osvrće na proteklih sedam godina izlaženja. Napravljena je kraća rekapitulacija "Džuboksovih 7 rock godina" u kojoj su nabrojana najznačajnija dešavanja na domaćoj i stranoj sceni, kao i neke od karakterističnih izjava rock zvezda koje su govorile za Džuboks...  


1977: Hajdučka česma



Smak (foto: Džuboks)

Nije teško pretpostaviti zanimanje koje je dočekalo treći album Bijelog dugmeta posle sve one gungule koja se dešavala 1976. godine. "Eto, baš hoću!" nije ponovio tiraž svog prethodnika, ali je pokazao da su Bregović and Co. u stanju da evoluiraju svoj izraz.

Doduše, to je ovde naznačeno u svega par nosećih kompozicija, ali je album doneo pročišćavanja koja su grupi obezbedila odstupnicu za dalji rad i izvela ih iz okvira pukih pop fenomena.

Smak je konačno napravio svoj veliki "sve ili ništa" poduhvat. Album "Crna dama" je bio proizvod velikih investicija i nedovoljno izgrađene svesti šta treba da se radi. Sniman u Engleskoj, ekstravagantnog omota, apsurdnih i patetičnih reči na koricama - "Crna dama" je konačno trebalo da izbaci Smak kao vrhunsku komercijalnu atrakciju.

Tiraž je bio solidan, ali još uvek nedovoljan za nezajažljive apetite Točka i drugova i standarde Dugmeta. Ipak, pored sve šarolikosti ovaj album je do danas ostao najveći domet Smaka - i stvaralački i komercijalno.

Buldožer su konačno uspeli da dočekaju svoj drugi album na kome su efektno nastavili razradu tema naznačenih na prvencu. Ovaj put, doduše, nisu izazvali toliko galame što samo pokazuje da su mnogi uvideli apsurd svojevrsnog "lova na veštice".

Uz "Eto, baš hoću!", "Zabranjeno plakatirati" je bio najbolje ocenjen LP te godine.

Turneja Dugmeta te godine pokazala je da je grupa u organizacionom pogledu postala prevelika i preteška sama sebi. Veliki deo koncerata pokazivao je nesređenost i nervozu. Zbog običnih organizacionih stvari grupa je kraj leta dočekala gotovo u krpama i sa jednim razlazom iza sebe.

Zato je organizovanje velikog besplatnog koncerta u Košutnjaku izgledalo gotovo kao očajnički potez. Međutim, obrt je bio veličanstven. Kod Hajdučke česme se skupila ogromna gomila naroda koju nikad niko nije tačno prebrojao, ali se procene kreću od 70 000 do 100 000 ljudi.

Bregović i Bebek su odatle izašli kao pobednici i taj događaj će ostati upamćen kao jedan od najzvezdanijih trenutaka jugoslovenskog rocka.

Neposredno iza toga Bregović je otišao u vojsku i ostavio zainteresovane da se bave pitanjem ko će uspeti da uskoči sa strane i zauzme pozicije Bijelog dugmeta.

Na BOOM ’77 došli su mnogi kandidati, ali niko sem poletaraca iz Makedonije, grupe Leb i sol, nije ulivao naročit optimizam. Tako je i ostalo.

Ekspanzija "novog talasa" u Engleskoj počela je da ostavlja prve tragove i kod nas.

Pre svega, neke grupe poput Atomskog skloništa ili Tetke Ane su pokušale da se prošvercuju, ali je ubrzo postalo jasno da sa tim nemaju veze.

Ti prvi pokušaji ostali su u lokalnim okvirima. Koncert "Pankrta" u Studenskom kulturnom centru u Beogradu, ipak je pokazao odakle treba očekivati dobre vesti.


1977 in rock: Mogućnosti za karijeru



The Clash (foto: Džuboks)

Reakcija u Britaniji na zbivanja na njujorškoj sceni novog talasa bila je žestoka. Puno se, u to vreme, govorilo o iskrenosti, spontanosti, energiji, "duhu rock'n'rolla", diskutovalo se o tome ko se i za koju cenu prodao itd. itd. Nema potrebe da vas na ovo podsećam.

Mnogi od tih iskrenih momaka i nisu bili baš toliko iskreni, ali postojalo je i dosta zanimljivih ideja. Neke od tih ideja nisu mogle sve u to vreme da stanu na ploču - zbivanja u rocku posle 1977. uostalom, postaju življa.

Deo ideja isto tako nije tretiran na najbolji način i tako je izgubljen. Sex Pistols postaju zastava čitavog "Pokreta" uglavnom zahvaljujući spektakulranim skandalima. The Damned prvi snimaju album, prvi dospevaju na top listu s njim, a u scenskim nastupima i uopšte, prihvataju neke ideje Alicea Coopera.

The Jam će svoj ogroman talenat iskoristiti tek kasnije na pločama klasicima "All Mod Cons" i "Setting Sons". The Stranglers kreću sa isključivim ciljem da zarade. Muzički presipaju iz šupljeg u prazno ali uspevaju da isfoliraju mnoge kod nas, čak i neke koji bi trebalo da bolje znaju o čemu se radi.

The Boomtown Rats imaju slične namere kao i Stranglers, ali za razliku od njih snimaju i jednu vrlo dobru ploču - prvu. Kasnije su, sa stalnom i sve većom komercijalizacijom zvuka izgubili orijentaciju.

Dok je u Americi novi talas obično smatran za intelektualan i avangardan, u Britaniji muzičari uglavnom u to vreme govore o svakodnevnim životnim problemima. Ponovo se u rocku budi društvena svest i to je jedno od najbitnijih dostignuća ovoga perioda.

Od tada i muzičari drugih stilskih usmerenja sa više svežine i odlučnosti govore o društvenim problemima: Tom Robinson, Stiff Little Fingers, Linton K. Johnson, The Raincoats - samo su neka od imena.

Mislim da album "The Clash" najbolje opisuje život mladih u savremenoj Britaniji. Kratke, oštre i jednostavno odsvirane rock’n’roll numere u vidu "Političkih parola", sadržavale su u sebi sve što treba i mnogo više od toga.

Rock egzistencijalisti, Clash veruju u pravo i mogućnost čoveka da se izbori za svoje dostojanstvo i slobodu. Pesme kao "Mogućnost za karijeru", "Daljinska kontrola", "Kako se zovem", "Rat i mržnja" poseduju višeznačnost i emotivnu složenost retku u rocku, kao i humanizam i odmetničku romantiku gradske gerile.

Tvrdnja da ličnost mora da se bori ako misli da opstane u ambijentu betonske džungle sigurno zvuči kao otrcana fraza, ali je u njenu istinitost nemoguće sumnjati.

U proteklih šest i kusur godina, saradnici Džuboksa su vam omogućili da preko stranica našeg i vašeg lista porazgovarate sa mnoštvom imena koje rock čine zanimljivim. Smatramo da nije na odmet podsetiti se hit izjava 1977... 

Mi smo prodali otprilike onoliko ploča koliko ima gramofona u Jugoslaviji. Sada bi, možda, trebalo prodavati gramofone uz ploče  >  Goran Bregović

Dosta davno sam se dogovorio sa Lazom Ristovskim o eventualnoj saradnji. Brzo smo se razumeli, pošto je Laza u suštini rocker, bez obzira što se dugo bavio svirkom Smaka  >  Goran Bregović

Ovo sada prvi put priznajem, ali kad-tad moram. Jednom sam u životu, samo jednom, napravio ploču radi para. Bilo je to u leto 1969. godine. Na turneji po SAD rekli su mi da moram napraviti singl ploču koja će biti hit na engleskom tržištu. Disko kući je bio neophodan hit i tako je nastala pesma "Living In The Past"  >  Ian Anderson, Jethro Tull 

Oduvek smo vodili računa o stilu, eleganciji i vizuelnom efektu, mada moja supruga i ja ne obraćamo pažnju na socijalne skupove. "Fina poza" nije baš moja originalna poza  >  Andy Mackay, Roxy Music

Oni (festivalski kompozitori) u svojoj zauzetosti i hiperprodukciji, manje su skloni istraživanjima, slobodnijim i složenijim izrazima, pa tako teško nalazimo zajednički jezik  >  Zdravko Čolić

Ovako je počelo: devetnaestog januara (1968) je bio nas treći koncert u Sarajevu. Grupa mladih je vikala: hoćemo šou! Pocepao sam košulju i klinke su se lomile oko njenih parčića. Neko iz publike je povukao moj gajtan i ja sam potrčao da ga spasem. Povukli su i mene, iskidali mi novu košulju i za "uspomenu" uzeli zlatan lanac. Pevao sam i dalje, menadžer je pokušao da me spase, ali i njega su počeli da muvaju i u gužvi mu je nestao novčanik. Onda smo polomili jednu stolicu  >  Zoran Miščević, Siluete

Jedna stvar nije sigurno rešena: da li ćemo mi kad krenem "napolje" uspeti da zadržimo jedan jugoslovenski pristup muzici  >  Kornelije Kovač (povodom "osnivanja" supergrupe K2)

Najgore je što u svim tim listovima postoje nekakve muzičke rubrike u kojima obično pišu najlošiji novinari. Obično su to nekakvi ljudi u prolazu koji pišući potpomažu svoje stipendije. U stvari nakon dvije godine svi oni završe svoje lijepe fakultete i okrenu se svojim lijepim i prozaičnim zanimanjima. Jednom riječju, nama su se bavili svi - od sportskih novinara do onih koji prate pijace  >  Goran Bregović

Uglavnom mi nećemo kretali na istok kao što to čine mnogi iz Jugoslavije, po tim nekakvim smiješnim ciganskim turnejama. Ili ulazimo na velika vrata - ili ne idemo  >  Goran Bregović 

Problem sa "novim talasom" je u tome što on najčešće nema muzičkog sadržaja. Svi zvuče isto, izgledaju isto, i pevaju iste pesme  >  Ken Hensley, Uriah Heep 

Mi nismo izmislili prkos i bunt. Mi ga samo svrstavamo u savremene tokove na jedan pošten način  >  Jean Jacques Burnel, The Stranglers 

Sećam se da je Johny Rotten često dolazio na naše koncerte i posle prodavao naše štosove. Ako nas svrstate u isto bure gde i Sex Pistols i Clash i ostale gluposti - onda mi zaista nismo punk  >  Jet Black, The Stranglers

obrada: Yugopapir (Džuboks, oktobar 1980.)


sledi: 1978



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)