Džuboksove rock godine - 1976: Život u čizmama sa visokom petom i neodoljivi Ramones



Oktobar 1980: U prodaji je jubilarni 100. broj jugoslovenskog muzičkog časopisa Džuboks, čija se redakcija tim povodom osvrće na proteklih sedam godina izlaženja. Napravljena je kraća rekapitulacija "Džuboksovih 7 rock godina" u kojoj su nabrojana najznačajnija dešavanja na domaćoj i stranoj sceni, kao i neke od karakterističnih izjava rock zvezda koje su govorile za Džuboks...  


1976: Dugmemanija



Time (foto: Džuboks)

Manija je zaista bila prava reč. Album "Šta bi dao da si na mom mjestu" pogodio je u živac do tada neviđenu armiju kupaca. Svojom muzikom i čitavom prezentacijom koja je išla uz nju Dugme je preobratilo sve standarde jugo-rocka i nametnulo se kao fenomen koji je prekoračio granice rezervata muzike mladih.

To je neizbežno povuklo za sobom debatu na opštejugoslovenskom nivou o vrednostima i eventualnim opasnostima koje donosi ili izaziva tako masovan odaziv.

Diskusija se užarila u vreme trijumfalne turneje Dugmeta u prvoj polovini godine, a naročito posle serije od tri prepuna koncerta u dvorani "Pionir", koji su možda najviše doprineli da svi najednom budu svesni "Fenomena Dugme".

To je bio signal za čitavu seriju napisa u štampi najrazličitijih profila od informativno-političkih nedeljnika do radio-TV i ženskih magazina. Scenario je već bio poznat. Raspravljalo se o granicama dokle se sme ići u tolerisanju dekadentnog uticaja na mlade.

Ogromnu većinu tih članaka karakterisala je nedovoljna informisanost o predmetu rasprave i sasvim građanski pristup pitanjima morala kome nisu pomagala ni deklarativna pozivanja na tekovine Revolucije i slične stvari.

U svakom slučaju čitava ta kampanja samo je učvrstila položaj Dugmeta u srcima poklonika i pomogla je da čitav "fenomen" dobije dimenzije koje nije nosio sam po sebi.

Kolika je bila distanca Dugmeta i svega što se u jugoslovenskom rocku odigravalo 1976. godine najbolje pokazuje činjenica da BOOM festival, održan u junu mesecu, na kome je nastupilo sve najbolje što je držalo električnu gitaru tog trenutka, nije za dva dana programa imao više publike od samo jednog nastupa Bregovića and Co. u "Pioniru" tri meseca ranije.

Festival je trebalo konačno da afirmiše Smak kao "progresivnu i pravu rock" alternativu "komercijalnosti" Dugmeta. Oni su, naročito Točak, doživeli na BOOM-u neviđene ovacije, ali se pokazalo da je iz te informacije pogrešno izvoditi preuranjene zaključke.

Na festivalu se pojavila i grupa Septembar, u stvari jezgro nekadašnje Selekcije. Mada je njihov nastup ocenjen kao jedan od najboljih, delatnost Septembra je pokazala da samo uvođenje termina supergrupe u jugoslovenski rock ne mora da posluži kao nekakva garancija za komercijalni i umetnički uspeh.

Buldožer je na BOOM-u predstavio nekoliko novih kompozicija, ali su one svetlost dana na vinilu ugledale tek sledeće godine pošto su izdavači naprosto "cvikali" da se upuste u posao sa kontraverznim Slovencima.

Za takav stav, najblaže rečeno, nije bilo nikakvog opravdanja, jer je Buldožeru bilo onemogućavano pravo na rad.

Nije daleko od istine da je uspeh i način poslovanja Dugmeta naveo mnoga imena da preispitaju svoj način rada i nastup na tržištu. To je vidljivo i kod poduhvata "Život u čizmama sa visokom petom" Topića i Timea.

Posle višegodišnjeg odsustva svake organizacije Time je pokušao da sređenijim delovanjem konačno učvrsti svoju poziciju. Album je snimljen u Minhenu, a izgledalo je da je najzad oformljena stalnija postava.

Danas svi znamo da je to samo tako izgledalo. U svakom slučaju, "Život u... " je postao hit, mada je red veličina tiraža Dugmeta ostao nedostižan. Tom prilikom se Dado predstavio u preterano pričljivoj i patetičnoj ulozi savesti domaćeg rocka i takav pristup je zadržao do danas.

Sastavi kao što su Teška industrija, Drugi način ili Parni valjak koji su se te godine ubacili u igru u potrazi za ravnopravnijom raspodelom najednom unosnog rock kolača, uglavnom su morali da se zadovolje mrvicama.

Što se tiče gostovanja stranih atrakcija i tu je ovaj period bio obeležen superzvezdama. Došli su Rolling Stones i McCartney sa Wingsima, ali su svoje posete ograničili samo na Zagreb.

U "Džuboksovom" Izboru za grupu godine proglašeno je Bijelo dugme, najbolji album bio je "Život u čizmama sa visokom petom".

A onda je Dugme izdalo treći album...


1976 in rock: Intelektualni antiintelektualizam



David Bowie (foto: Džuboks)

1976. već poznati i potpuno afirmisam muzičari snimaju antologijska ostvarenja rocka: Steely Dan, Joan Armatrading, David Bowie, Joni Mitchel, Stevie Wonder. Album "Agents of Fortune" sastava Blue Oyster Cult takođe pripada ovoj veličanstvenoj paradi, ali dok su gore navedeni muzičari već imali ime, Cult tek sa ovom pločom ulaze u žižu interesovanja.

"Agents of Fortune" je manifest heavy-metal estetike a sastav se izvrsno snalazi kako u kratkoj, britkoj i kao brijač oštroj, energijom nabijenoj svirci, tako i u monumentalnim, muzički slojevitim baladama sa višeglasnim pevanjem.

U tekstovima preovlađuju teme u stilu romantične fantastike, Edgara Alana Poa, gotskih priča strave i užasa. Blue Öyster Cult i pomalo politiziraju po ugledu na MC5 i predviđaju skoru propast zapadnog društva što ih nije učinilo baš popularnim na američkom tržištu ploča.

The Ramones su bili glupi, ružni, dosadni i uopšte nepodnošljivi, ali i neodoljivo šarmantni i duhoviti po mišljenju obožavalaca, koji su se nalazili uglavnom među rock kritičarima. Koliko tu ima poze, ili nema, drugo je pitanje, ali činjenica je bila da se rock vraća na ulicu.

Naslovi pesama i stihovi kao "Sada hoću da mirišem lepak", "Neću da idem u podrum", "Hoću da budem tvoj dečko", "Udri tog frajera bezbol štapom", "Popušiš mi ponos" itd. dovoljno govore. Ramones su izvršili veliki uticaj, mada su ih mnogi smatrali za beznadežno monotone karikature.

Uopšte, dolazi do prvog velikog razdvajanja publike i kritike posle šezdesetih. Klinci su više voleli da slušaju kičaste Boston, Kansas ili pak Petera Framptona nego ono što su im u novinama preporučivali.

U proteklih šest i kusur godina, saradnici Džuboksa su vam omogućili da preko stranica našeg i vašeg lista porazgovarate sa mnoštvom imena koje rock čine zanimljivim. Smatramo da nije na odmet podsetiti se hit izjava 1976... 

"Živjeti slobodno" je pesma iz zatvora. Pesma o tome kako je čoveku teško tamo biti - to je moja oda slobodi! Moje pismo svetu... Da se što manje greši, da se što manje dolazi u situaciju u kojoj sam se ja našao. Možda i nije teško biti u zatvoru, ali je teško odatle gledati slobodu i ne biti slobodan ... To je to  >  Dado Topić 

Mi smo uvek u blizini blagostanja. Ko god da je bio u našim redovima imao je kasnije puno sreće, a sva trojica smo sigurni da se nama nešto tako ne bi desilo. Recimo, ko ode iz Indexa, ili postane još veća zvezda ili uleti u lovu, u koju mi, ipak, nikad nismo: Alija Hafizović, Kornelije Kovač, Đorđe Novković, Ranko Rihtman, Vlado Pravdić, Šaranović... Iz naše kuće svaka mlada se bogato udala   >  Davorin Popović 

Ja u stvari nisam pristalica tih univerzalnih muzičkih stvaralaca. Verujem; što više stvari radiš - malo je toga savršeno, a mnogo toga sasvim površno  >  Kornelije Kovač 

Na našoj rock sceni nema ničega osim Bijelog Dugmeta jer sve ostalo manje više trčkara za nama i pokušava na brzinu nešto ušićariti  >  Goran Bregović 

Sjećam se kako je Dražen Vrdoljak njihovu glazbu nazvao "pastirski rock", pa je taj novonastali termin, koji će kasnije mnogi prepisati, pomogao Bregoviću i meni da stvorimo "naš pristup" glazbi. Kako smo zemlja u kojoj svi vuku porijeklo sa sela, takva treba biti i filozofija koja ide uz glazbu Bijelog Dugmeta. Bregović je na taj način pristupio publici prisjećajući ih na mir sela, rodna polja. Na prvom albumu pjeva se o ovcama, na drugom o konjima  >  Vladimir Mihaljek-Miha, menadžer 

Mislim da sam bolji kao kompozitor nego kao instrumentalista. Gitarista ima u Evropi boljih od mene, ali se kladim da svaki od njih nije u stanju da napravi bolju kompoziciju od mene  >  R. M. Točak

Lično nisam planirao da do tridesete budem materijalno obezbeđen... Ali kasnije to mora biti  >  R. M. Točak

Nikada nisam čitao poeziju  >  Keith Reid, tekstopisac grupe Procol Harum

Međutim, treba još nešto da kažem: više ne bih bio spreman da počnem od početka. September je moja poslednja avantura  >  Janez Bončina

Ako odem iz Smaka napustiću muziku, ideje, sve ono za čega sam se do sada borio. To je isto kao da se sada vratim u orkestar Bokija Miloševića - veliki korak u nazad   >  Laza Ristovski (na pitanje da li će preći u Bijelo dugme) 

Mi smo obični ljudi iz provincije. Mi volimo pivo, nešto novca za životarenje, devojke i muziku, kao i većina današnje mladeži. Eto, to bismo hteli da mladi iz Jugoslavije znaju o nama  >  Lee Brileaux, Dr. Feelgood 

Izdubite viršlu i senfom je ispunite. Premažite je sirom za topljenje, tava ili roštilj i... prijatno  >  Ipe Ivandić, Bijelo dugme 

Oooo... "Stormy Monday Blues". Znate li kako je došlo do toga da smo snimili tu kompoziciju. To je vrlo interesantno Na koncertu na kome su snimani materijali za "živi" album odsvirali smo nekoliko pesama na bis. Međutim, publika je htela još. Izašli smo na binu, seo sam za bubnjeve i rekao u mikrofon: "Ovo će biti interesantno. Uopšte ne znam šta ćemo sada svirati". U tom trenutku je Chris počeo da peva "Stormy Monday Blues" i mi smo se spontano priključili. Zanimljivo je da tu kompoziciju nikada ranije nismo ni probali, a kamoli odsvirali zajedno. Takođe, nikada više nismo svirali tu stvar. Tada i više nikada  >   Jon Hiseman, Colosseum 

Danas je potreba za klavirom postala osnovna potreba svakog sastava  >  Dragi Jelić, YU grupa 

obrada: Yugopapir (Džuboks, oktobar 1980.)


sledi: 1977



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)