Iron Maiden treći put u Jugoslaviji: Prijatno je ovde kod vas, samo nekako čudno govorite... (1986)




Egipat je zemlja koju sam uvek želeo da posetim. Jedino je Dejv bio tamo, ali se iskreno nadam da ću i ja otići jednog dana. Fascinirala me je njihova kultura, običaji. Oni su se celog života pripremali za ono što ih čeka posle smrti, za njih je smrt bila oslobođenje duše, život posle života. Taj kult, spiritualizam i običaji dali su mi ideju koju su ostali iz benda prihvatili

Po treći put, grupa Iron Maiden gostovala je u Jugoslaviji. Na Hipodromu '81 bilo je mnogo tehničkih problema, pa su obećali da će ponovo doći i odužiti se beogradskoj publici. Reč su održali tri godine kasnije u Hali I Beogradskog sajma. Pionir, '86. evo njih opet! Sudeći po Brusu Dikinsonu, sa kojim je vođen ovaj razgovor, izgleda da im se sviđa kod nas...


Bruce Dickinson na sceni u Beogradu 1986. godine 


Hotel Intercontinental, 10. septembar 1986...



- Prošli put se niste dugo zadržali u Jugoslaviji, sada ste već dva dana u Beogradu. Kako vam se čini?

- Tačno, jedino što pamtim su hotel, hala i onaj klub u kojem smo dobili zlatnu ploču ("Duga" prim.aut.) Sinoć sam bio u jednom mačevalačkom klubu, nisam mogao da odolim. Prijatno je ovde kod vas, lepo se provodimo, samo nekako čudno govorite, pomalo grubo... (Pokušava nešto da kaže, ali ne uspeva pa odustaje.)

- Ovo vam je prvi koncert na turneji...

- Da, i mogu ti reći da imamo tremu! Znaš, nismo svirali već godinu dana i ne znamo kako će sve funkcionisati, jer ako sada napravimo kiks... Bolje i da ne razmišljam o tome!

- Sigurna sam da nećete. Šta ste radili tih godinu dana?

- Prošla turneja trajala je dvanaest meseci. Nakon poslednjeg koncerta, pozdravili smo se i svako je otišao na svoju stranu, neko ženi, neko devojci (Adrijan je jedini neoženjeni član benda prim. aut.), ja sam se opustio i uglavnom provodio vreme u svojoj maloj kući u Londonu.

Stvarno je mala, jer donosim gomilu suvenira iz svakog grada sa turneje, tako da ostaje vrlo malo prostora za ljude. Za razliku od mene, Stiv ima veliku kuću u Eseksu, sa dvorištem od šest hektara i, zamisli - hoće da se posveti gajenju trkačkih konja!

Ne bi me čudilo da osnuje i sopstveni fudbalski klub.

Niko je najzad položio pilotski ispit, pa je non-stop letuckao. Ne, nema svoj avion, pozajmljivao je od aerokluba.

Dejv je, kao i obično, bio na Havajima, a Adrijan je opet išao na pecanje. Nikad mi neće biti jasno kako može toliko dugo da sedi na jednom mestu!?

Posle šest meseci, ponovo smo se okupili i počeli sa radom na novom albumu.

Snimili smo ga na Bahamima i u Holandiji, a miksovali u Njujorku. Zove se "Somewhere In Time", ima osam pesama i traje 52 minuta. Drugačiji je od ostalih, i same pesme, a i zvuk je mnogo bolji, stvarno fantastično zvuči.

Svi smo zadovoljni ovom pločom i to ti jednostavno ne mogu objasniti, to moraš sama da čuješ.

Eto, sada se vrti na radiju "Wasted Years", a to ti je jedna sasvim prosta stvar, jednostavno opisan život na putu, onaj koji mi sada vodimo.




Naslovna numera je priča o momku po koga je došao đavo, ali ni na kraju pesme ne znaš da li je prodao dušu đavolu ili ne.

Imamo i pesmu o Aleksandru Velikom! Mislim da će je publika prihvatiti. Zatim, "Deja-vu". Da li ti se nekad desilo da ti se čini da si neke trenutke već ranije doživela, da si nešto već videla?

O tom osećanju govori pesma "Deja-vu".

- Nema tvojih pesama na albumu?

- Ne, nijedne. Vidiš, Niko uopšte ne piše. Dejv ume da smisli fantastične rifove na gitari, ali ne zna dobro da organizuje svoje ideje, Stiv je sušta suprotnost, jako je sposoban i neiscrpan i uglavnom on radi stvari.

Adrijan i ja radimo na sličan način. Ovoga puta, on je bio plodniji. Ako ti nedostajem, uzmi "Powerslave", tu sam aktivan (smeh)...

- Da, piramide, faraoni, cela scena te turneje bila je tvoja ideja. Zainteresovan si za egipatsku civilizaciju?

- Egipat je zemlja koju sam uvek želeo da posetim. Jedino je Dejv bio tamo, ali se iskreno nadam da ću i ja otići jednog dana. Fascinirala me je njihova kultura, običaji.

Oni su se celog života pripremali za ono što ih čeka posle smrti, za njih je smrt bila oslobođenje duše, život posle života.

Taj kult, spiritualizam i običaji dali su mi ideju koju su ostali iz benda prihvatili.

- Znači, tako je Edi oživeo na albumu "Live After Death"! Ne znam kakav vam je omot ploče, još nije izašla. Kakav vam je sad nastup?

- Pa, neću ti to sada reći, bićeš na koncertu. Vidimo se večeras!

Redakcija magazina Rock poklonila je Mejdenima u znak dobrodošlice tortu u obliku gitare
dugačku pola metra - napravljena je u poznatoj beogradskoj poslastičarnici Ohridsko jezero 


Hala Pionir, isto veče...



Videla sam! Scena i scenski efekti bili su mnogo bolji nego avgusta 1984. Iron Maiden, i pored treme zbog prvog nastupa na turneji, odlično su zvučali. Niko Mekbrejn (Nicko Mc Brane) nije se video od svojih bubnjeva, mada to nije bilo potrebno - jako se dobro čuo.

Iron Maiden: Live in Belgrade 1986
Stiv Haris (Steve Harris) neverovatnom brzinom je preplitao prste po basu.

Dejv Marej (Dave Murray) i Adrijan Smit (Adrian Smith) naizmenično su prosipali rafale solo-deonica.

Brus Dikinson (Bruce Dickinson) pokazao je svoje glasovne sposobnosti, ali i to da je naše podneblje veoma nestabilno: čak tri puta se okliznuo na sceni!

Srećom, nije pao.

U punu halu "Pionir" smestilo se šest hiljada ljudi.

Među njima bilo je heavy metalaca, koji su oduševljeno pratili koncert i zadovoljni otišli kući.

Nemetalci, koji su došli iz radoznalosti, na kraju su morali da priznaju da takav koncert u Beogradu odavno nisu videli. 

Posle koncerta, ponovo sam se srela sa Brusom.

Kako ti se svidelo, pitao je.

- Bili ste sjajni! A sada mi objasni ono što smo videli na sceni, i oko nje; piramide u pozadini, modernizovane zgrade sa svetlećim reklamama i samu binu koja je sa onim stepenicama i lajtom ličila na unutrašnjost nekog svemirskog broda. Da li se to vraćate u civilizaciju?

- Pa, nemoj tako, nismo mi bili divljaci da bismo se vraćali u civilizaciju! Egipat je bio civilizovaniji od ovog dela sveta. Ali, vidiš, mi smo tu obuhvatili prošlost, sadašnjost i budućnost, a nalazimo se "somewhere in time" (negde u vremenu), na ljudima je da nas pronađu, kako kome odgovara.

Autorski tandem Dejv i Stiv: Neumorni na koncertima

- Meni se čini da ste otišli u budućnost, reklama za singl "Wasted Years" vezana je za dve hiljade i neku godinu.

- Da, tu si u pravu, ali ne bih to sada objašnjavao, tek je početak turneje, neka svaki posetilac našeg koncerta shvati onako kako želi.

- Reci mi koliko će trajati ova turneja i gde ćete sve svirati?

- "Somewhere On Tour '86/87" trajaće osam meseci, znači, negde do kraja aprila iduće godine. Obići ćemo Evropu, Sjedinjene Države, Kanadu, Japan.

- Hoćete li nas ponovo posetiti?

- Na sledećoj turneji? To se podrazumeva!

Pa, kad se podrazumeva, mi ih ponovo očekujemo 1988. godine!

Razgovarala: Tanja Urošević, obrada: Yugopapir (Rock, oktobar 1986.)

Tanja Urošević u razgovoru sa Brusom Dikinsonom






Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)