Haustor objavio album "Tajni grad", Ivan Ivačković intervjuiše Darka Rundeka (1989)


Mediji sada brzo pronalaze nova lica. Sve se promjenilo u korist tržišta, a nauštrb scene. Scena je ono što je kulturno značajno, što je široko. Muzika i biznis oko nje postaju sve siromašniji i ne nude više nikakav životni stil, već se pretvaraju u puku zabavu


Novi album grupe Haustor ("Tajni grad", Jugoton, 1988), uverljivo sugeriše da su Rundek i drugovi ostali dosledni jedino vlastitom kreativnom impulsu, te da u njihovom delovanju još uvek nema vidljivih znakova poštovanja tržišnih zakonitosti. Uz izvesno otvaranje prema medijima - započeto, čini se, još prilikom izdavanja "Bolera", Haustor je ponovo ponudio bogat, promišljen i pedantno realizovan materijal, uspešno promovisan u Beogradu, koncertima u KST-u i SKC-u (dva puta, pred rasprodatom salom).

- Ovu ploču promoviramo bez nekih naročitih ograda - komentariše Darko Rundek. - Došla su drugačija vremena i ja danas stvarno ne mogu očekivati da napravim pet-šest dobrih vldeo-klipova za album. Bilo mi je važno da publika čuje ploču i da onda možemo dalje komunicirati. 

Snimamo, kao na traci, sve emisije u koje nas pozovu, radimo sve te playbackove, ali nastojimo održati dobro raspoloženje. Kad već tim medijima ne možemo ponuditi nešto naročito kreativno, onda se bar trudimo da istaknemo dobro raspoloženje, nadajući se da će to preći i na one koji nas gledaju.

Napominjući da se Haustor otvara u onoj meri u kojoj postaje hrabriji, Rundek dodaje da je prošao period u kojem su se, recimo, pune dve godine mogli izbegavati intervjui, a da to ne ostavi ozbiljnih posledica na medijski plasman benda.


Stil i zabava



- Sada mediji brzo pronalaze nova lica - kaže Darko - pošto se sve izmenilo u korist tržišta, a nauštrb scene. Jer, scena je, ipak, ono što je, samo po sebi, kulturno značajno, što je široko. Muzika i sav taj biznis oko nje postaju sve siromašniji i ne nude više gotovo nikakvu ideju, nikakav životni stil. Jednostavno, postaju puka zabava. 

No, ja ne mislim da je Haustor, otvaranjem prema medijima, potpisao bilo kakvu kapitulaciju, pošto smo naše ideje uspjeli u punoj mjeri sačuvati. Sada, naprosto, sa više samopouzdanja ulazimo u neka stvari koje smatramo neophodnima.

Ono što je upakovano u omot daje Rundeku pravo na ovakav zaključak. 

No, uprkos tome što je osobenost i originalnost ovoga benda jednako uočljiva kao i ranije, Rundek kaže da dosta toga nije moglo biti realizovano na ploči, te da je ostalo obilje materijala koji čini veiiku kompresiju u njegovom ličnom muzičkom skladištu. 

Imajući to u vidu, može se desiti da Haustor vrlo brzo napravi sledeći album i da, na taj način, preseče dugačke pauze koje ima između izdavanja ploča. 

Činjenica da je "Tajni grad", dakle, rezultat i velike redukcije ranije zamišljenih ideja, ne menja Rundekov utisak o vlastitoj ploči. 

Uz primedbu da se njegovo mišljenje menja od slušanja do slušanja, on je spreman da potvrdi kako je, ipak, zadovoljan urađenim, da se od "Tajnog grada" neke stvari mogu naučiti i da, najzad, punoća koju nose zvuk i slika Haustora uverava kako se, čak i danas, može lepo i bogato živeti.


Kompilacija interesovanja



- Mislim da tu veliku ulogu ima činjenica da smo mi okupljeni oko zajedničke ideje - kaže Rundek. - Ja to teško mogu formalno objasniti, jer se ne radi ni o kakvim konkretnim principima. 

Ne pokušavamo njegovati jedan način ponašanja, niti se svi furamo na istu muziku, niti se moramo slično oblačiti, niti moramo čitati iste knjige. 

Netko od nas, kao na primjer Damir Prica, voli raditi neku novu, improviziranu vrstu muzike koja sa rockom, u osnovi, nema mnogo veze. 

Netko je, opet bliži jazzu, no to nas ne sprečava da lako pronađemo zajednički fluid. 

A ono što u svemu tome privlači određeni profil ijudi jeste, vjerovatno, stanovita sloboda sa kojom se odnosimo prema vlastitom radu. 

Znači, upravo oslobođenost od pripadanja bilo kojem usko definiranom krugu.

Kompiliranje različitih interesovanja o kojem Rundek govori, trebalo bi da uskoro rezultira i tzv. "Haustor rock-teatrom", koji je bio predviđen kao nadgradnja ove ploče. No, ova ideja će, izgleda, morati da sačeka bolja vremena.

- To sada nismo uspjeli realizirati, jer su se pojavile stanovite finansijske teškoće, ali to će, sigurno, biti sledeći projekat ovog benda. Sada sam naučio da stvari detaljno zamišljam pre nego što ih počnem raditi, pa sam htio velike video background projekcije i pristojnu scenografiju, no to nije bilo moguće izvesti. 

Čini mi se da se, polako, stječu uslovi za realizaciju toga koncepta, koji će, po logici stvari, biti najviše vezan za naš sledeći album, ali uz koji ćemo koristiti i dobar dio starog materijala. 

Sada je sve to u naznakama: imamo, na koncertima, neke panoe i slajd-projekcije iza. Uopšte, mislim da se bend jako dobro scenski razvio i da smo uspeli do kraja izgraditi neki svoj image na sceni. 

Dinamiku živih nastupa postavili smo tako da je prvi dio koncerta više za gledanje, pošto je ispunjen stvarima koje ne zahtjevaju neku burniju reakciju publike, a kasnije idemo prema srdačnijim i otvorenijim numerama.

Sada ćemo puno svirati, zato što to volimo i zato što se na koncertima najviše usavršavamo, najviše radimo na sebi. 

I stvarno smo krasno primijeni kod publike. Mislim da su baš ovi koncerti u SKC-u bili zreli, stabilni i jaki. Bend sjajno svira i publika jako lijepo reagira.


Autentični šarm



Ukrštanje rocka i etničke muzike, već duže prisutno na svetskoj muzičkoj sceni, počelo je da dobija svoje odjeke i kod nas. Haustor je među prvima - i vrlo uspešno - provukao etno-fragmente kroz svoj koncept na "Tajnom gradu". Darko kaže da je ekspanzija etno-muzike svakako pozitivna, ali smatra da se može desiti da ovaj vid kulture uskoro zapadne u opasnost od preterane eksploatacije; da ga, drugim rečima, pojede tržište.

- Mene tu najviše interesira autentičnost snimke - kaže Darko. - Jedan prijatelj koji se nedavno vratio iz Berlina govorio mi je o tome, o snimkama napravljenim direktno kazetofonom. Ta traka šušti, ali poseduje šarm koji bi studijska produkcija ubila. 

Ja sam sličan postupak htio primjeniti na pjesmi "Tajni grad". Rif sam smislio šećući po gradu i onda sam, sa jednim prijateljem, to snimio kod kuće, na dva kanala. To je, za mene, najbolja snimka te pjesme, nikada više u studiju to nismo uspjeti tako dobro napraviti. 

No, tu originalnu snimku bilo bi teško staviti na ploču, jer, ipak, moramo poštovati određene tehničke standarde, 

Da se sve to desilo, na primer, u Berlinu, onda bih to mogao objaviti, jer tamo postoji određeni sloj ljudi koji reagira na autentičnost snimke. Ovde bismo s tim došli iznenada, a odjek bi, vjerovatno, bio slab. Mi se trudimo da sa publikom što lakše komuniciramo, makar tome žrtvovali i neke stvari koje nas lično vesele, a koje su na ovaj ploči tek naznačene.


Pronalaženje pravih reči



- Gleda li Rundek još uvek na delovanje Haustora kao na težnju za, kako je sam rekao, artikuliranjem vlastite slobode, odnosno kao na uživanje u borbi za nju?

- Da, tu sve vrijeme držimo jasnu liniju. Mada mene zna zasmetati što to može zvučati pretenciozno jer se radi o velikim riječima. Stvari ne treba mistifikovati, mi radimo jer nas to veseli, a ja govorim o borbi i slobodi zato što, jednostavno, za to ne mogu naći bolje izraze.

Znatno manje problema sa pronalaženjem pravih reči Rundek je, čini se, imao pri pisanju inteligentnih, višeslojnih tekstova za "Tajni grad". Objašnjavajući kakvu vrstu asocijacija je kroz njih želeo da provuče, odnosno bavi li se u njima više ličnim emocijama ili refleksijama na ono što ga okružuje, Darko kaže:

- Bavim se i jednim i drugim. Kada pjesma počne sama od sebe rasti, ona može zahtjevati i nešto što više nije osnovna ideja teksta, nešto što na početku nisi imao u glavi. Naravno, riječ je o mojim slikama, dok mi je muzika interesantan prostor na kojem se to može plasirati, puno interesantniji nego kada bih svoje misli i iskustva naprosto zapisivao.

Najzad, pošto "Tajni grad", očito, zatvara jednu fazu Haustora i otvara novu, pitamo Rundeka koji elementi na ovom albumu nagoveštavaju kako će rad Haustora izgledati ubuduće.

- To su detalji koji su, u stvari, najmanje primjetni - kaže Darko. - Radi se o nekim slojevima pjesme "Tajni grad". Zatim, to su djelimično "Čudne misli", kao i neke ideje za "Skidaj se", koje su se malo izgubile na ploči, jer opet nismo mogli snimiti prvu, improviziranu i najbolju verziju. Tako da ću se ja, što se tiče ovog albuma, više vraćati prvim zamislima nego samom rezultatu.

Razgovarao: Ivan Ivačković, obrada: Yugopapir (Pop Rock, februar 1989.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)