Put ka Minhenu 1974 (2. deo) - Iza kulisa / Kad je Džajić rekao Bajeviću: Duško, smazaćemo ih!


Kad se to dogodilo, Tonono me je pljunuo u lice. Pri prvom duelu udario sam ga pesnicom u potiljak, pa je do kraja bio manji od makova zrna. Nudili su mi neki Španci, uveče, novac da ostanem i igram za Las Palmas. Tonono je poslije susreta tražio da promijenimo dresove. Pokazao sam grb na svojim prsima i rekao da se to ne mijenja. Bio je ljut kao ris

Iza kulisa dramatičnih kvalifikacija 





Bajević pokazao Tononu grb!



Pred susret Jugoslavije sa Španijom u Las Palmasu bilo je mnogo nagađanja - zašto se igra baš tamo, kada u samoj Španiji ima sijaset izvanrednih stadiona; da Las Palmas ima najfanatičniju publiku na svijetu; da Jugosloveni tamo nemaju šta tražiti...

- Otišli smo na daleka Kanarska ostrva - priča Dušan Bajević svoju najmiliju priču - u grotlo užasa, kako rekoše. Na tribinama je vrilo kao u košnici. Dok je publika gromoglasno pozdravljala svakog španskog fudbalera, a zviždala dok je spiker netačno izgovarao naša imena, zagrijavao sam se sa Džajićem:

- Duško, smazaćemo ih! Ne obraćaj pažnju na publiku, kad im damo gol - navijaće za nas! 

Vladić, izgleda, ima tremu, idi do njega. I, pazi - kad centriram, pusti Špance neka prvo oni skaču. Čekaj... 

Počeli smo kako smo i željeli - našu igru.

Znao sam da moj prvi gol ne bi mogla da odbrane ni tri golmana.

Tada sam bio ubijeđen da ću još jednom zatresti Iribarovu mrežu.

Kad se to dogodilo, Tonono me je pljunuo u lice.

Pri prvom duelu udario sam ga pesnicom u potiljak, pa je do kraja bio manji od makova zrna.

Nudili su mi neki Španci, uveče, novac da ostanem i igram za Las Palmas.

Tonono je poslije susreta tražio da promijenimo dresove. Pokazao sam grb na svojim prsima i rekao da se to ne mijenja. Bio je ljut kao ris...


Aćimovićeva osveta Grcima



"Plavi" su iznevjerili igrom protiv Grčke, na stadionu Crvene zvezde.

Bilo je šansi, ali ne i golova.

- Došlo mi je da puknem od muke - priča Jovan Aćimović, strijelac jedinog gola. 

Zar opet ti Grci...

Mi iz Crvene zvezde i dan danas ne spavamo mirno zbog onih 0:3 protiv Panatinaikosa.

Provocirali su nas usred Beograda.

Elefterakis, dobar je igrač.

Rekao mi je da im "do sutra" ne možemo dati gol.

U jednom trenutku, osjetio sam da je čas za odluku.

Prihvatio sam loptu i krenuo u napad, očekujući da se, usput, bar dobro sudarim s kim stignem.

Izbjegao sam dva duela.

U stvari, "sklonio" sam protivnike i ostao u posjedu lopte.

Nisam znao ni gdje je gol, niti moji igrači.

Neko je sa lijeve strane vikao:

"Kule, gurni!" 

Odlučio sam da šutiram, koliko me snaga nosi.

Pao sam dok je lopta letjela.

Ikonomopulos je bio savladan.

To je bio najljepši pogodak koji sam ikada postigao.



Hvala ti, Stanislave Karasi!



U istoriji jugoslovenskog fudbala atinski meč u kvalifikacijama za Svjetski šampionat ostaće kao poseban kuriozitet, kao fragment koji je beskrajno obradovao jugoslovensku javnost - ljudi su od uzbuđenja razbijali svoje televizore. 

Hvala ti, Stanislave Karasi! Hvala vam, "plavi"!

- Prvi gol u Atini postigao sam kao na poljančetu - sjeća se junak iz Atine. - Džajić je doturio loptu do Aćimovića, bila je to prilika da me moj klupski drug odmah uposli, jer sam stvorio prazan prostor pred sobom.

"Kule" i ja smo uhodani već 12 godina, znamo kako ko diše, ali on je kao stijena hladan.

Sačuvao je loptu, poslije nekoliko startovao, a onda pronašao Petkovića, na desnoj strani.

To je Grke obezglavilo.

"Petko" se spremao kao da će poletjeti s loptom, shvatio sam njegovu namjeru, dao mi je for "iz prve".

Samo sam pipnuo loptu, bio je gol! Lijep gol.

Mislio sam tada da "petica" ne gine Grcima, međutim, zamalo nismo doživjeli nervni slom, poslije svega što nam se dogodilo.

Izbaciše Bajevića, Katalinski dade gol Mariću... Strahota!

Ko to da stigne sa deset igrača. Ne znam šta je ko Grcima obećao, ali oni se, vjerovatno otkako igraju fudbal, tako prljavo nisu borili.

A, četvrti gol... to je najljepši trenutak u mom životu!





Šta to nosiš u grudima, Katalinski?



Njegovo srce nije obično. Jer, da je tako, dva puta  je moglo da prepukne.

Prvi put, u Atini, od tuge, kada je zatresao sopstvenu mrežu, drugi put u Frankfurtu, kada je savladao Iribara i požnjeo bezgraničnu ljubav ustreptalog svijeta od Triglava do Đevđelije...

- Kad se ne ubih u Atini - priča popularni "Škijo". - Da ne bi drugova, odoh sa terena, odoh nekud da se nikad više ne vratim u Sarajevo.

Sto puta sam vraćao loptu golmanima a tada osjetih da nešto neće biti dobro.

Stvarno, osjetih.

Obično se, prije nego što loptu vratim golmanu, okrenem, pogledam...

Tada nisam računao da je Marić tu, loptu sam nekako udario "preko noge" i kada sam vidio kako ulazi u našu mrežu, došlo mi je da nestanem sa lica zemlje.

Iz minuta u minut bilo mi je sve teže.

To nije autogol, to je izdaja drugova, zemlje...

Ima ih jedanaest, nas deset, da li da bar "ubijem" nekog!?

Kada je Karasi postigao četvrti gol, nosio sam ga kao malo dijete, hvala mu.

- A Frankfurt?

- U sportu ima pravde. Bolji smo od Španaca i - baš ja odlučih!


Poslije susreta vidio sam koliko je velika Jugoslavija, vidio sam da ljudi, kakvi su naši, u svijetu nema. 

Opet ćemo drugovati u Frankfurtu.

Opet ćemo igrati pred našima.

Čujem da im Nijemci ne daju karte. Snaći će se naši, doći će do ulaznica, naš čovjek sve može. Mi moramo zajedno protiv Brazila, mi ćemo, svi zajedno, biti pod zastavom Jugoslavije!

publikacija: "Plavi među velikanima" u izdanju NIP "Zadrugar" Sarajevo, 1974.

obrada: Yugopapir

pripremili: Gani Ajeti (Priština), Stane Fugina (Ljubljana), Bratislav Kokolj (Titograd), Atanas Kostovski (Skopje), Radivoje Marković (Beograd), Dragan Nikitović (Beograd), Alija Resulović (Sarajevo), Slavo Svoboda (Zagreb), Vladislav Vujin (Novi Sad)


Kraj 2. dela - 1. deo je OVDE  - 3. deo je OVDE




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)