Mirza Delibašić prvi put u YU timu: Priča se da sam sklon porocima, ali moj jedini greh je pušenje!

Novembar 1973: U Splitu se ozbiljno razmatra "fuzija" fudbalera i košarkaša - košarkaši Jugoplastike, nezadovoljni sponzorskim tretmanom čuvene fabrike plastike, želeli bi da postanu deo sportskog kolektiva Hajduka i da se ubuduće zovu - KK Hajduk... Jedan od najpopularnijih igrača Jugoplastike Rato Tvrdić demantuje da je nedavno putovao u Strazbur da bi pregovarao o odlasku u pečalbu: "Samo sam išao u posetu najboljem prijatelju, bivšem hajdukovcu Ivici Hlevnjaku!"... Komentarišući najnovija istraživanja američkih psihologa i sportskih lekara o tome da su zapravo sportisti, umesto do sada neprikosnovenih glumaca i pevača, postali seks simboli današnjeg sveta, u domaćoj štampi objavljen je članak pod naslovom "Miki u senci Kaponje" - koji je svakako zabrinuo Mikija Jevremovića, a oraspoložio Dragana Kapičića... Kaponjin drugar Zoran Slavnić više ne mari za obožavateljke, već kako da dobije krov nad glavom! Kaže: "Oženio bih se još prvog dana kada sam upoznao moju Slavicu, ali, nažalost, ni ona ni ja nemamo stan!"... A na jugoslovenskom košarkaškom nebu pojavljuje se nova zvezda - 19-godišnji Mirza Delibašić, najbolji igrač Bosne, dobio je od trenera Novosela poziv u reprezentaciju... 

"Mislim da su momentalno najbolji centri Ćosić, Marović, Jelovac i Jerkov. Najteže je pored Kapičića, Šolmana i Dalipagića u državni tim ući krilnim igračima, dok su među bekovima najuspešniji Slavnić, Simonović i Rato Tvrdić" 

U podmlađeni državni tim, koji se trenutno nalazi na turneji po SAD, savezni trener košarkaša Mirko Novosel uvrstio je talentovanog Mirzu Delibašića iz sarajevske Bosne.

Mirza Delibašić na putu do zvezda
- Za Mirzu je sreća što je Novosel odredio reprezentativce pre početka ovog prvenstva - našalio se tim povodom njegov klupski drug Zdravko Čečur. - Jer, da je "savezni" sačekao samo prva dva kola šampionata, mogao je i da se predomisli i od Delibašićevog puta u SAD ne bi bilo ništa...

Ovom začkoljicom za šalu uvek raspoloženi Čečur je očigledno aludirao na promenljivu formu vrsnog i atraktivnog košgetera Bosne

Kao što je poznato, Mirza Delibašić je uz Dragana Kićanovića, bio najbolji igrač naše juniorske reprezentacije koja je pretprošlog leta u Zadru osvojila Prvenstvo Evrope, a odmah posle toga je iz matične tuzlanske Slobode prešao u ekipu sarajevskih studenata. 

Međutim, u novom društvu, Delibašić prošle sezone nije igrao u očekivanoj formi, pa je, suprotno predviđanjima stručnjaka, tek sada zaslužio poziv u najbolji državni tim.

- Prašina koja se bila uzvitlala oko mog prelaska u Bosnu bila je nepotrebna i nikome nije koristila, objasnio je Delibašić, a meni je nanela veliku štetu, jer sam kasnije, opterećen svim i svačim, igrao znatno slabije nego što sam objektivno mogao. 

Sada sam se, međutim, potpuno smirio i zato, evo, igram znatno bolje. Ni oko Kićanovića i Živkovića ne bi trebalo stvarati afere. Mlade ljude valja razumeti: svako hoće u veći grad i klub. 

Trebalo bi da klubovi pokažu više razumevanja i sve »slučajeve« rešavaju međusobnim dogovorima, a ne da stalno traže arbitražu republičkih saveza ili KSJ

Sa malo dobre volje ta tužakanja i afere, koji našoj košarci nanose veliku štetu, mogu se sasvim izbeći.

Iako nije zadovoljan onim što je dosad pružio u dresu Bosne, devetnaestogodišnji Mirza Delibašić tvrdi da je u poslednjih godinu dana ipak znatno napredovao. 

Porastao je za jedan santimetar (sada je visok 197 sm) i umnogome popravio fizičku spremu i težinu, što mu je, po ocenama stručnjaka, ranije bio hendikep.

- U Slobodi mi je bio glavni zadatak da postignem što više koševa, pa sam malo pažnje posvećivao ostalim elementima igre - kaže Delibašić. - U Bosni sam znatno popravio igru u odbrani, a napredovao sam i u brzini i skokovima i konačno se uklopio u ekipu. Sada igram racionalnije i sa manje napora...

Poziv u državnu reprezentaciju predstavlja za ovog mladog košarkaša veliko priznanje, ali mu nameće i obaveze. On više ne sme da, kao što je dosad ponekad činio, igra samo za sebe, već mora da svoju igru potpuno podredi interesima ekipe.

- U reprezentaciji nikome nije obezbeđeno mesto, jer se, kao što se već pokazalo, bez svakog može - rezonuje Delibašić. - Sada imamo najmanje 30 potencijalnih reprezentativaca, tako da je i selektoru teško da među njima odabere zaista najbolje. 

Mislim da su momentalno najbolji centri Ćosić, Marović, Jelovac i Jerkov. Najteže je pored Kapičića, Šolmana i Dalipagića u državni tim ući krilnim igračima, dok su među bekovima najuspešniji Slavnić (trenutno bez konkurencije!), Simonović i Rato Tvrdić

Prva šansa u YU timu
Trudiću se svim snagama da na turneji po SAD što bolje iskoristim prvu šansu u državnom timu, a ako u tome ne uspem nadam se da ću, s obzirom na moju mladost, dobiti još neku priliku.

Delibašić se slaže sa ocenama da će novo državno prvenstvo biti najkvalitetnije i najzanimijivije otkad se kod nas igra košarka, ali ipak krug favorita za titulu svodi na samo tri ekipe - Jugoplastiku, Crvenu zvezdu i Olimpiju

Svojoj Bosni predviđa plasman između petog i osmog mesta, a ubeđen je da će za godinu-dve i ona konkurisati za šampionski tron.

- Bosna je najmlađa i u proseku rastom najviša ekipa u Ligi, a neiskustvo je jedini razlog što sada često osciliramo u formi. 

U našim redovima ima nekoliko zaista retkih talenata. Varajić, na primer, igra maestralno, Čečur je fenomenalan klupski igrač, a 209 santimetara visoki omladinski reprezentativac Radovanović, koji još raste, po svemu podseća na sovjetskog asa Žarmuhamedova... 

Kad otklonimo izvesne nedostatke i steknemo neophodnu rutinu, malo ko će moći da nam se suprotstavi.

Mirza Delibašić želi da demantuje priče koje su neosnovano za njim potekle - da je, ponesen varljivom slavom sa košarkaških terena, podložan raznim iskušenjima i sklon nesolidnom životu.

- Od svega toga tačno je jedino da sam izvesno vreme - pušio! - tvrdi ovaj mladi košarkaš. - Istina je da se kao student prve godine prava nisam baš proslavio, ali to ne znači da ću zapostaviti studije. Naprotiv, stalo mi je da uspem na fakultetu isto koliko i u košarci.

Napisao: D. Čolović (Tempo, novembar 1973.)



Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)