Branislav Pokrajac uoči Olimpijskih igara u Minhenu 1972: Želimo jednu od medalja, možda i zlatnu

Avgust 1972: Jednom prilikom smo poveli razgovor sa selektorom državnog tima Ivanom Snojem i trenerom reprezentacije Vladom Štenclom — o njihovim izabranicima, ovom današnjom generacijom rukometnih asova, rekli su nam:

— Ponosimo se njima! To je, sigurno, naša najbolja i najdarovitija reprezentativna garnitura, koja se svakim danom sve više dokazuje ne samo na sportskim borilištima, već i van njih.

Govoreći o svakom članu državnog tima pojedinačno: kakav je u privatnom životu, na radnom mestu, u školi ili na fakultetu, posebno su istakli Branislava Pokrajca, člana pančevačkog Dinama, koji je baš tih dana odbranio diplomski rad na Visokoj školi za fizičku kulturu u Beogradu — s desetkom!

OI Minhen '72: Zlatna medalja Mate Parlova / Kako se odlučujući meč pratio u kući porodice Parlov

Septembar 1972: Nije bio prošao ni minut borbe između Mate Parlova i Kubanca Karilja kad je Mira Parlov, majka našeg boksera, korpulentna žena dostojanstvena držanja sva usplahirena istrčala iz stana gde je bio uključen televizor.

— Ajme, ne mogu da gledam!

Baš u tom trenutku, u tom deliću sekunde, kad je njegova majka kročila u hodnik, Mate Parlov je zadao strašan kroše svom protivniku i Kubanac se naišao na podu.

— Aaaa, eno ga! — uzviknuo je iz sveg glasa Matin brat Ivica. — Mate, imaš ga!

— Na zemlji — bio je još više uzbuđen otac Mate Parlova — takođe Mate. — Ruuuka! Nađe ga na spavanju!

Olimpijske igre u Minhenu 1972: Kako su jugoslovenski sportisti u jednom danu osvojili 5 medalja...

Deseti septembar 1972. ostaće upisan zlatnim slovima u analima naših nastupa na olimpijskim igrama, to je najradosniji i najuspešniji dan "plavih", onih koji su nas reprezentovali u Minhenu, na jubilarnom skupu najboljih sportista sveta.

Jer nikada do tada, bez obzira što smo u Meksiku pre četiri godine osvojili više medalja, nije se dogodilo da se u razmaku od samo nekoliko časova pet jugoslovenskih reprezentativaca nađe — na pobedničkom postolju!

Zvonko Vujin, osvajač bronzane medalje u Meksiku, i jedan od naših najboljih boksera svih vremena, prvi je imao čast da se nađe među najboljima.

Đorđe Balašević u JNA: Ćerka mi se rodila pre četiri meseca, ali je za sada gledam samo na slikama


Maj 1981: Gotovo dа nemа mlаdog čovekа koji nije spontаno dаo oduškа mlаdаlаčkom zаnosu i bаr jedаnput zаpevаo iskrene, jednostаvne stihove njegove pesme "Računajte na nas". 

Svojevrsne himne sаvremene generаcije devojаkа i mlаdićа širom zemlje. 

Svečаne pesme bez koje se ne može zаmisliti nijednа vojničkа аkаdemijа.

Đorđu Bаlаševiću, primernom vojniku i dobrom drugu, u kаsаrni "MARŠAL TITO" u Zаgrebu, preostаlo je još mesec dаnа vojnikovаnjа.

Poslednja YU omladinska radna akcija, Tuzla-Zvornik: Valjda neće opet neki rat da prekine radove

Avgust 1988: Brigadisti akcije "Omladinska pruga Tuzla—Zvornik" smješteni su u dva naselja: u Dubravama kraj Tuzle i Karakaju kraj Zvornika.

Odlučili smo se prvo uputiti u Karakaj.

Pokraj nas promiču kuće od ćerpiča, džamije i žene u šarenim dimijama...

Uvlačimo se sve dublje u Bosnu, nadomak Srbiji. Uz cestu hrpica ovaca, a u potoku klinci plivaju na auto-gumama. Na autobusnim stanicama slastičarnice, leblebdžinice i kavane primamljivih naziva: »Plava laguna«, »Uranak«.

Bekim Fehmiu: Moj najbolji prijatelj Bata Živojinović pomogao mi je da progovorim srpski (1967)


Jul 1967: Nedavno je održan filmski festival u Cannesu (Kan) i na njemu prikazan film Saše Petrovića »Skupljači perja«. I Bekim Fehmiu je bio tamo kao glavni junak filma. 

Slučaj je htio da se šarmantna predsjednica žirija, inače poznata kao Shirley MacLaine (Širli Mek Lejn) često nalazila u društvu našeg Bekima i... foto-aparati su snimali, a dotad gotovo nepoznati glumac našao se u središtu pažnje.

Naravno, Bekimu je to dobro došlo. Počele su stizati ponude za snimanje novih filmova i svi su se čudili što već prije nisu zapazili Bekimove glumačke sposobnosti.

Plavi orkestar na koncertu u Bjelovaru 1985: Ne brinite, sve će biti puno, djeca su čisto poludjela!

Septembar 1985: Nijedan sastav nije podigao toliko prašine prvim projektom kao što je to učinio Plavi orkestar svojim Soldatskim balom. Ima li iza tolike popularnosti i kvalitete - o tome nećemo pisati ovaj put.

Jedno je pouzdano - mlađi od dvadeset godina uglavnom su poludjeli za sarajevskom plavo obojenom električarskom pošasti.

Dolazeći u Bjelovar, znatiželjno sam tražio neke znakove održavanja koncerta Plavog orkestra u tome gradu. No, nigdje nijednoga plakata, nikakve obavijesti. Taksist kaže da su ovdje pre neki dan nešto reklamirali razglasom postavljenim na krov automobila, ali on ne zna što je to bilo.

Stanislava Pešić: Beogradska kraljica šarma (2. deo)


Oktobar 1981: Žene glumci su u podređenijem položaju od svojih kolega samim tim što su pisci oduvek pisali mnogo više uloga za muškarce nego za žene, pa u pozorišnim ansamblima ima uvek više muškaraca.

Jedan mlad glumac može da odigra mnogo više značajnih uloga, nego glumica koja je provela u pozorištu deset godina - ističe Stanislava Pešić, tumač mnogobrojnih rola u pozorištu, filmu i na televiziji.

Glumica čije se lice preobražava u bezbroj drugih, a opet ostaje jedno, na kojem kao da se neko davno vreme zaustavilo.

Da smo i ranije pišući slikali Stanislavu Pešić - Stašu mogli bismo gotovo isti opis i sad da prenesemo, i da ne pogrešimo.

Stanislava Pešić: Beogradska kraljica šarma (1. deo)

Septembar 1967: Stanislava Pešić, ili jednostavnije Staša, svojim ulogama na filmu i TV postala je danas jedna od naših najpoznatijih i najpopularnijih glumica. 

Stanislava se može pohvaliti do je popularna među našim najmlađim gledaocima, isto kao i među starijima.

Ne treba ni spomenuti do je veći dio popularnosti stekla u emisijama »Hiljadu zašto«. Stašu sam potražio u Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član. Bila je na pokusu.

Sjedila je na stolici i nemarno klatila nogama.

Predstavljamo Vazduhoplovnu vojnu akademiju u Mostaru '89: Spremni za YU-supersonika i 21. vek

Maj 1989: "Obišao sam cijeli svijet i posjetio mnoge ustanove i škole, ali ovakvu školu - po organizaciji, izgledu, opremljenosti, sastavu učenika i ljepoti - nisam vidio." Ove reči izgovorio je pre dve decenije maršal Tito, kada je bio gost budućih pilota u Mostaru. A da je tako - nije se teško uveriti.

Kad san o letenju preraste dečju maštu, kad sobe postanu odveć tesne za papirne avione, kad oblaci na plavom nebu postanu izazovni za uzmahe krilima - tada je logično da budući piloti pođu u Mostar.

U jedinstvenu pilotsku školu u našoj zemlji, pred „plavu katedru".

U školu koju svi s pravom nazivaju Jugoslavija u malom. Vazduhoplovna opšta srednja škola „Maršal Tito' nalazi se u Mostaru, a osnovana je pre 28 godina.

Hermann Huppen, YU interview '87: Kako su nastali "Komanča", "Džeremaja", "Bernard Prins"...

Non, 1987: Hermаn većinu svojih potezа smаtrа slučаjnošću, u profesiji crtаčа stripovа dаje prednost veštini, mrzi intelektuаlizаciju, mutаnte, leteće ljude i crteže koji guše priču. Imаo je sаmo jedno, аli izuzetno iskustvo u sferi fаntаstičnog i nije zаborаvio emocije. Još dok je rаdio sаmo po Gregovim scenarijima, Hermаn je u svetsku enciklopediju stripa ušаo kаo "skrupulozаn i mаrljiv umetnik, čiji rаdovi u svakom momentu odrаžаvаju nаjviši stepen profesionаlizmа" i crtаč čiji je "stil odvаžаn i moćаn, а kompozicije vizuelno izuzetno upečаtljive".

Štа bi tek rekаo sаstаvljаč enciklopedije da su tаda postojali Džeremаjа i vitezovi od Boа-Morijа?! Jer, zаistа, ma koliko u svetu stripа bio odаvno etаblirаnа institucijа, Hermаn i danas uspeva da zadrži u sebi snagu neprekidng izazova.

Fudbalska tema 1970: Za koga navijaju poznati Jugosloveni?


Septembar 1970: Dva naša najbolja i najpopularnija fudbalska kluba: Partizan i Crvena zvezda, imaju uz sebe, što je i normalno — najviše navijača.

U toj armiji simpatizera nalazi se i veliki broj poznatih i popularnih ličnosti iz našeg »umetničkog sveta«: glumaca, pevača, muzičara, kompozitora, književnika, slikara... Da bismo naše čitaoce što bolje upoznali sa »navijačkim strastima« tih ljudi raspitali smo se — ko, i za koga navija?! I, recimo, zašto se popularni Čkalja baš opredelio za Crvenu zvezdu, zašto je Mija Aleksić već prvog dana »pristupio« Partizanu, zašto Burduš voli da »sedi« na dve stolice, a Milan Srdoč (popularni violinista Rajko iz čuvene televizijske serije »Muzikanti«) ne navija ni za Zvezdu ni za Partizan, već — za »plave« s Karaburme ...

Velibor Vasović, najuspešniji YU fudbalski profesionalac: Kako je milicija pendrečila Milaneze...


Septembar 1986: Svojevremeno su ga zvali: DC9 (bio je deveto dete u porodici siromašnog požarevačkog službenika, ali je i igrao fudbal "kao avion"), izazivao je bure svojim ponašanjem i odlukama, ulazio samo na velika vrata i uvek u pravo vreme, odlazio kad je trebalo, vraćao se samo zbog "tri slatke reči"...

Tri dana za čudo su prošla: Velibor Vasović je po drugi put pristupio "Crvenoj zvezdi", po drugi put zamenio Gojka Zeca na trenerskoj klupi, ponovo se vratio fudbalu na najveća moguća vrata...

Bojan Adamič, najcenjeniji autor filmske muzike: Napali su me jer smo oporezovali ploču Pankrta

Pula, 1987: Pod terorom vreline i nezamislivih količina vlage u zraku protekao je trideset četvrti Festival jugoslavenskog igranog filma u Puli.

U meteorološkim prilikama koje su cijelu Jugoslaviju proteklih dana učinile gotovo tropskom zemljom, Pula nije bila nikakva iznimka, samo što je za publiku, autore i članove žirija to bila prilično slaba utjeha. Predsjednik festivalskog žirija ove je godine bio Bojan Adamič, ugledni slovenski i jugoslavenski kompozitor, dirigent i zacijelo najcjenjeniji autor filmske muzike u nas. Adamič je rođen 1912. u Ribnici, no od desete godine živi u Ljubljani. Apsolvirao je pravo, ali se nakon završene glazbene akademije potpuno posvetio muzici.