Split '74: Pobedila "Ča će mi Kopakabana", ali će i pesma i pevač Oliver Dragojević biti brzo zaboravljeni...

Jul 1974: Nema Splita do Splita, ali čini se da bi i Splitu bilo bolje kada "Splita" ne bi bilo. 

To je utisak koji se nametao čitavo vreme festivala, internacionalnog po formi, amaterskog po organizaciji, turističkog po izboru stranih gostiju, pevača, sve u svemu dosadnog i bajatog. 

Od 20 kompozicija, koliko je izvedeno na "Splitu 74," teško da bi se i za jednu moglo reći da je unela nešto novo u tu muziku koja, eto, treba da bude zabavna, a sve više postaje dosadna.

Naslušali smo se poznatih melodija, imali zadovoljstvo da prepoznajemo u zvuku tog "novog" zvuke dobro poznatog i nekad dragog, nakupili se loših tekstova i posle tri dana razišli još jednom uvereni da festival na silu ne biva...

Najviše glasova dobila je pesma "Ča će mi Kopakabana" koju je interpretirao Oliver Dragojević. Ta pesmica, pravljena tačno po kalupu koji treba da obezbedi brzu popularnost, živeće, najverovatnije, taman koliko traje jedno njeno izvođenje. Ona je uspela da osvoji prisutne, ali je sigurno da će je slušaoci vrlo brzo i zaboraviti. Jednostavno ona nema snage da opstane duže od tri minuta. Kao, uostalom, ni njen interpretator, iako je, u svom Splitu, dobio buran aplauz...

Tereza Kesovija došla je na festival samo dan posle preležanog zapaljenja pluća. Tačnije, na festival je doletela avionom iznajmljenim od Aero kluba "Zagreb" koji su joj platili organizatori "Splita". Teško je reći da li joj se taj let isplatio, iako su "Sunčane fontane" Zdenka Runjića, u njenoj interpretaciji, osvojile drugo mesto.




Mišo Kovač je održao reč: pre festivala izjavljivao je da će odneti nagradu (nikada nije rekao koju) i stvarno ju je odneo - osvojio je treće mesto sa "Obalom mojih snova" S. Šarca. Kao i uvek kada je Mišo Kovač u pitanju, publika se podelila. Bilo je zvižduka u gledalištu, ali i frenetičnih aplauza. Oba puta, i na polufinalnoj večeri, kada je bio prvi, i na finalnoj, Mišo Kovač pevao je sugestivno, izvlačeći sasvim prosečnu, bledu kompoziciju.




Najduži put do Splita prevalio je Miki Jevremović: prekinuo je turneju po SSSR, kao i prošle godine, doleteo u Split, u nedelju ujutro, samo dan posle završetka festivala opet se ukrcao na avion da bi iste večeri pevao u Lenjingradu... Troškove ovog svog putešestvija, prirodno, snosio je sam.

Nagrada za interpretaciju, koju je sasvim opravdano osvojio, bila je, čini se, za njega dovoljna nadoknada za troškove i maltretiranje koje je pretrpeo. Utoliko pre što mu je to, za dve godine, već druga nagradu za interpretaciju koju osvaja na "Splitu". Kompozicija A. Kabilja, "Zbogom," koju je Miki Jevremović interpretirao, osvojila je četvrto mesto i to će, najverovatnije, biti jedna od retkih pesama koje će se pevati i posle "Splita."




Priču za sebe predstavljali su inostrani interpretatori. Izuzimajući Al Bana, koji je pevao u alternaciji sa Mišom Kovačem, gotovo da nije bilo pravog profesionalca među njima. Sticao se utisak da su organizatori, jednostavno, pokupili nasumice ljude koji su, u svojim zemljama, prošli pored mikrofona, da su im platili put i pansion, koliko da sačuvaju firmu internacionalizma svog festivala. Pevači su se odužili ovom lepom gestu organizatora uživajući u lepotama našeg mora, kupajući se, uopšte, ponašajući se maksimalno turistički... Čak i na pozornici, za vreme izvođenja pesama.

To što su stigli sa nepotpunim aranžmanima, totalno nespremni da svoj deo posla odrade ako ne dobro, a ono bar koliko-toliko pošteno, nije smetalo, čini se, nikome. Izuzimajući dirigente koji su morali da se dobro preznoje dorađujući aranžmane, radeći sa pevačima, trudeći se da naprave bar nešto od pesama čije je izvođenje, inače, pratila čitava Evropa, jer je u prenos finalne večeri bila uključena i Evrovizija.

Međutim, ne treba pomisliti, posle ove konstatacije da su se inostrani pevači ponašali turistički, da je turistima u hotelu de luks kategorije, "Marjanu", i lepo i lagodno. Naprotiv: osoblje hotela trudilo se iz petinih žila da gostima u hotelu bude što neprijatnije. Hotel, istina, ima vrlo visoku klasu, ima i ono što se zove pratećim objektima, frizera, na primer. Međutim, ako bi gostu kojim slučajem palo na um da zatraži uslugu u toj istoj frizernici, moglo mu se desiti ono što se desilo Nikici Kalogjeri - da bude upućen da sopstvenim snagama reši "svoj problem."

Drugog dana festivala, Nikica Kalogjera otišao je da opere kosu. Frizer mu je ljubazno rekao da nema vremena da se bakće s njim i preporučio mu da pronađe neku devojku koja će mu oprati kosu... Nikica je ozbiljno shvatio savet i zamolio Gertrudu Munitić da mu pomogne. Frizer je, ipak, našao dovoljno vremena da gostu bar osuši kosu...

Ono što bi propustili, u neljubaznosti zaista šampioni, ljudi s recepcije, nadoknađivali bi konobari. Ako su procenili da ste predugo sedeli uz večeru i litar vina (uzgred, papreno skupog), bez ikakvog ustručavanja bi vam saopštili:

- Hajde, idite, da se i vi rešite mene, i ja vas...

Razlog što nema hladnih sokova i piva, začas je objašnjen:

- Frižider nam leti ne radi, a zimi nam ne treba, pa ga zato i ne popravljamo.

O tome da dobijete telefonsku vezu sa, recimo, Svetim Stefanom - ne treba ni da pomišljate. Posle dvadesetak intervencija i molbi, uvaliće vam u ruke telefon na recepciji i saopštiti:

- Probajte sami, vi ćete to najbolje...

Od svega su, u "Marjanu" zaista de luks - jedino cene...

I tako, dok su Splitom zamirali poslednji zvuci festivalskih melodija, pevačko muzičarski trudbenici već su počeli da razmišljaju gde će se i u kojem sastavu opet okupiti. Da bi ponovo bili nezadovoljni, ljuti, oštećeni - ali spremni za "nove radne pobede," za novo preslikavanje starog, za razmišljanja o tome imaju li festivali uopšte svrhu ili ne, šta učiniti da bi nam zabavna muzika zaista bila zabavna. Pisanje dosadne muzike se podrazumeva.

Napisao: Nino Milenković (TV novosti, 1974.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





3 comments:

  1. E moj Nino Milenkovicu koji si ti bija jazavac🖕

    ReplyDelete
  2. Pogodio je u metu bas :) Koja je sansa da nas dvoje u razmqaku od nekoliko sati komentarisemo na clanku iz 1974? Pozdrav iz Beograda...

    ReplyDelete
  3. Koliko ja znam, "Ča će mi Copacabana" popularna je i danas, a o Oliveru i njegovoj popularnosti (pokoj mu duši) uopće ne treba ništa komentirati.

    ReplyDelete