Zašto je '76. bila presudna u odnosu Tita i Jovanke Broz: Sukob zbog Ordena jugoslovenske zvezde

Maj 1990: "Tito je 1975. predložio da se Jovanka Broz, za pomoć koju mu pruža u vršenju njegove funkcije, naročito na međunarodnom planu, odlikuje Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. 

Posle Ordena jugoslovenske velike zvezde, kojim se mogao odlikovati samo inostrani šef države ili šefovi partije na vlasti (naknadno je dato nekolicini naših najviših političkih funkcionera), naše najviše civilno odlikovanje je Orden jugoslovenske zvezde sa lentom koje se inače dodeljuje inostranim šefovima vlada...

... potpredsednicima republika, odnosno prestolonaslednicima u monarhiji.

Bakarić je obavestio Jovanku da je predložena za odlikovanje i bilo je dogovoreno da se odlikovanje uruči u vili "Zagorje" 31. decembra u 19 sati, u prisustvu Tita, kao i saveznih, republičkih i pokrajinskih rukovodilaca koji će biti na dočeku Nove godine, u hotelu "InterContinental".

Uz pomoć šefa kancelarije ordena Milorada Ercega i Pravne službe Predsedništva SFRJ, sastavljeno je obrazloženje za dodelu ovog odlikovanja, kao i zasluge za koje se dodeljuje orden, pri tom se vodilo računa o formulaciji iz Zakona o odlikovanjima, s tim što je sam ukaz potpisao u ime Predsedništva SFRJ Vladimir Bakarić, tadašnji potpredsednik.


Otkazivanje svečanosti



Sasvim neočekivano, negde oko sat i po pre početka svečanosti, Jovanka Broz je pozvala Mirka Milutinovića (osoba iz protokola, bliski saradnik Brozovih) i saopštila mu da je odlučila da Ordene ne primi i da svečanost treba da otkaže.

Milutinović je otišao do predsednikovog apartmana i pitao šta da se dalje radi, na šta je Tito, očigledno nezadovoljan, rekao da valja postupiti kao što je odlučila njegova supruga.

U međuvremenu, do odlaska u hotel "InterContinental" Jovanka je napomenula Milutinoviću da joj nisu potrebne nikakve nagrade za njen rad, imajući u vidu koliko je vređana i šikanirana.

Tada se očigledno nije znao pravi razlog Jovankinog odbijanja Ordena koji je trebalo da primi od Vladimira Bakarića, najstarijeg u državnoj i partijskog hijerarhiji u Hrvatskoj.

Pravi razlog bilo je zapravo Jovankino traženje da joj Orden uruči suprug Josip Broz.

S obzirom da on to nije hteo da učini, ona se odlučila da ga ne primi.

Dalje nastavlja Mirko Milutinović:

"Bez obzira na ovaj incident, Tito i Jovanka su novogodišnju noć proveli u vedrom raspoloženju. Stigli su u predviđeno vreme, u pratnji Milke Planinc i Jakova Blaževića, u hotel "InterContinental", gde ih je dočekao generalni direktor Branko Jakopić.

Doček je bio organizovan u tzv. Kristalnoj dvorani, bogato ukrašenoj uz učešće rukovodećih ličnosti iz svih republika i pokrajina, kao i grada Zagreba. Servirana je bogata trpeza a izvođen je i kvalitetan kulturno-umetnički program.

Sećam se nekih tačaka iz "raporta" Zagorca Štefa: Tito je na poklon dobio brezovu metlu da počisti sve što ne valja, Jovanka licidersko srce, Kiro Gligorov sveću da Skupština SFRJ ne zaseda u mraku zbog struje, a Miloš Minić - mali avion da obavi sva putovanja po svetu...

Složeni porodični odnosi posle odluke Jovanke Broz da ne primi visoko odlikovanje uoči dočeka Nove godine 1976. godine sve više su se zaoštravali, što se odražavalo na sve koji su radili u Titovom civilnom i vojnom kabinetu.

To je dolazilo do izražaja najčešće u vidu prigovora, pa i kritika koje je Jovanka Broz upućivala na račun nekih Titovih najbližih političkih saradnika, pre svega Kardelja, Bakarića, Dolanca, Ljubičića, Herljevića, a od ranog proleća i glavnog ađutanta Marka Rape.


Samostalna istupanja



Inače, Jovanka se u toku ove godine veoma mnogo angažovala prilikom izgradnje i rekonstrukcije vile, posebno u Užičkoj ulici i na Brionima. U vezi sa izgradnjom i menjanjem projekata i zahteva da se menja već započeta izgradnja cvećare, došlo je i do smenjivanja zaduženog rukovodioca (šef ordonans oficira) tih radova, a osim toga, bilo je i raznih drugih personalnih promena.

Nastale su zbog toga i neprijatne situacije, jer smo prema zakonskim propisima za sve radnike morali da obezbedimo radna mesta u skladu s njihovim kvalifikaciiama i radnim iskustvom.

Nezavisno od kućnog problema, Jovanka se prilično angažovala i počela samostalno da istupa pred našom javnošću, što je ranije nerado činila. Tako, prisustvuje izložbi cveća u Herceg-Novom i Zagrebu, otvara Dom za nezbrinutu decu u Sremskoj Kamenici i drži govor na simpozijumu u Colombu na temu o položaju žene u zemljama u razvoju, a prisustvovale su Mira Stupica, Danica Dolanc i Milka Minić.

Iznad svega i Titovo zdravstveno stanje se tokom 1976. godine dalje pogoršavalo - duga rekonvalescencija od bronhitisa ili upale pluća tokom januara i februara komplikovalo se novim srčanim promenama u Colombu avgusta i akutnim oboljenjem jetre septembra - oktobra.

Bilo je, međutim, uočljivo da je u ličnim odnosima između Tita i njegove supruge i dalje dolazilo do zaoštravanja.

O nastalim problemima oni su često razgovarali, posebno na Brionima, bilo zajednički, bilo odvojeno sa Pepcom i Edvardom Kardeljom, a i sa nekim ličnim prijateljima. Sećam se da je u toj godini jednom prilikom posebno dolazio i Ivan Krajačić-Stevo da razgovara nasamo s Titom.

Bilo je u tom pogledu veoma kontradiktornih situacija. Tito se lično angažovao da naš umetnik fotografije Ivo Eterović završi svoju monografiju o njihovom privatnom životu, dok je, s druge strane, počeo češće da putuje po zemlji i inostranstvu bez supruge.

Mislim da ne preterujem ako kao opštu ocenu za 1976. godinu kažem da je u mnogo čemu podsećala na treći čin u klasičnim dramama, kad radnja ili stanje dostiže svoj vrhunac koji ukazuje na konačni rasplet."

(Odlomak iz feljtona "Jovanka Broz - Život na dvoru" Nataše Marković i Dragana Vlahovića objavljen u Nadi, 1990.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment