Maj 1990: "Tito je
1975. predložio da se Jovanka Broz, za pomoć koju mu pruža u
vršenju njegove funkcije, naročito na međunarodnom planu, odlikuje
Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom.
Posle Ordena jugoslovenske
velike zvezde, kojim se mogao odlikovati samo inostrani šef države
ili šefovi partije na vlasti (naknadno je dato nekolicini naših
najviših političkih funkcionera), naše najviše civilno
odlikovanje je Orden jugoslovenske zvezde sa lentom koje se inače
dodeljuje inostranim šefovima vlada...
... potpredsednicima republika,
odnosno prestolonaslednicima u monarhiji.
Bakarić je obavestio Jovanku da je
predložena za odlikovanje i bilo je dogovoreno da se odlikovanje
uruči u vili "Zagorje" 31. decembra u 19 sati, u prisustvu
Tita, kao i saveznih, republičkih i pokrajinskih rukovodilaca koji
će biti na dočeku Nove godine, u hotelu "InterContinental".
Uz pomoć šefa kancelarije ordena
Milorada Ercega i Pravne službe Predsedništva SFRJ, sastavljeno je
obrazloženje za dodelu ovog odlikovanja, kao i zasluge za koje se
dodeljuje orden, pri tom se vodilo računa o formulaciji iz Zakona o
odlikovanjima, s tim što je sam ukaz potpisao u ime Predsedništva
SFRJ Vladimir Bakarić, tadašnji potpredsednik.
Otkazivanje svečanosti
Sasvim neočekivano, negde oko sat i po
pre početka svečanosti, Jovanka Broz je pozvala Mirka Milutinovića
(osoba iz protokola, bliski saradnik Brozovih) i saopštila mu da je
odlučila da Ordene ne primi i da svečanost treba da otkaže.
Milutinović je otišao do
predsednikovog apartmana i pitao šta da se dalje radi, na šta je
Tito, očigledno nezadovoljan, rekao da valja postupiti kao što je
odlučila njegova supruga.
U međuvremenu, do odlaska u hotel
"InterContinental" Jovanka je napomenula Milutinoviću da
joj nisu potrebne nikakve nagrade za njen rad, imajući u vidu koliko
je vređana i šikanirana.
Tada se očigledno nije znao pravi
razlog Jovankinog odbijanja Ordena koji je trebalo da primi od
Vladimira Bakarića, najstarijeg u državnoj i partijskog hijerarhiji
u Hrvatskoj.
Pravi razlog bilo je zapravo Jovankino
traženje da joj Orden uruči suprug Josip Broz.
S obzirom da on to nije hteo da učini,
ona se odlučila da ga ne primi.
Dalje nastavlja Mirko Milutinović:
"Bez obzira na ovaj incident, Tito
i Jovanka su novogodišnju noć proveli u vedrom raspoloženju.
Stigli su u predviđeno vreme, u pratnji Milke Planinc i Jakova
Blaževića, u hotel "InterContinental", gde ih je dočekao
generalni direktor Branko Jakopić.
Doček je bio organizovan u tzv.
Kristalnoj dvorani, bogato ukrašenoj uz učešće rukovodećih
ličnosti iz svih republika i pokrajina, kao i grada Zagreba.
Servirana je bogata trpeza a izvođen je i kvalitetan
kulturno-umetnički program.
Sećam se nekih tačaka iz "raporta"
Zagorca Štefa: Tito je na poklon dobio brezovu metlu da počisti sve
što ne valja, Jovanka licidersko srce, Kiro Gligorov sveću da
Skupština SFRJ ne zaseda u mraku zbog struje, a Miloš Minić - mali
avion da obavi sva putovanja po svetu...
Složeni porodični odnosi posle odluke
Jovanke Broz da ne primi visoko odlikovanje uoči dočeka Nove godine
1976. godine sve više su se zaoštravali, što se odražavalo na sve
koji su radili u Titovom civilnom i vojnom kabinetu.
To je dolazilo do izražaja najčešće
u vidu prigovora, pa i kritika koje je Jovanka Broz upućivala na
račun nekih Titovih najbližih političkih saradnika, pre svega
Kardelja, Bakarića, Dolanca, Ljubičića, Herljevića, a od ranog
proleća i glavnog ađutanta Marka Rape.
Samostalna istupanja
Inače, Jovanka se u toku ove godine
veoma mnogo angažovala prilikom izgradnje i rekonstrukcije vile,
posebno u Užičkoj ulici i na Brionima. U vezi sa izgradnjom i
menjanjem projekata i zahteva da se menja već započeta izgradnja
cvećare, došlo je i do smenjivanja zaduženog rukovodioca (šef
ordonans oficira) tih radova, a osim toga, bilo je i raznih drugih
personalnih promena.
Nastale su zbog toga i neprijatne
situacije, jer smo prema zakonskim propisima za sve radnike morali da
obezbedimo radna mesta u skladu s njihovim kvalifikaciiama i radnim
iskustvom.
Nezavisno od kućnog problema, Jovanka
se prilično angažovala i počela samostalno da istupa pred našom
javnošću, što je ranije nerado činila. Tako, prisustvuje izložbi
cveća u Herceg-Novom i Zagrebu, otvara Dom za nezbrinutu decu u
Sremskoj Kamenici i drži govor na simpozijumu u Colombu na temu o
položaju žene u zemljama u razvoju, a prisustvovale su Mira
Stupica, Danica Dolanc i Milka Minić.
Iznad svega i Titovo zdravstveno stanje
se tokom 1976. godine dalje pogoršavalo - duga rekonvalescencija od
bronhitisa ili upale pluća tokom januara i februara komplikovalo se
novim srčanim promenama u Colombu avgusta i akutnim oboljenjem jetre
septembra - oktobra.
Bilo je, međutim, uočljivo da je u
ličnim odnosima između Tita i njegove supruge i dalje dolazilo do
zaoštravanja.
O nastalim problemima oni su često
razgovarali, posebno na Brionima, bilo zajednički, bilo odvojeno sa
Pepcom i Edvardom Kardeljom, a i sa nekim ličnim prijateljima. Sećam
se da je u toj godini jednom prilikom posebno dolazio i Ivan
Krajačić-Stevo da razgovara nasamo s Titom.
Bilo je u tom pogledu veoma
kontradiktornih situacija. Tito se lično angažovao da naš umetnik
fotografije Ivo Eterović završi svoju monografiju o njihovom
privatnom životu, dok je, s druge strane, počeo češće da putuje
po zemlji i inostranstvu bez supruge.
Mislim da ne preterujem ako kao opštu
ocenu za 1976. godinu kažem da je u mnogo čemu podsećala na treći
čin u klasičnim dramama, kad radnja ili stanje dostiže svoj
vrhunac koji ukazuje na konačni rasplet."
(Odlomak iz feljtona "Jovanka Broz
- Život na dvoru" Nataše Marković i Dragana Vlahovića
objavljen u Nadi, 1990.)
